Prvi balkanski rat

Prvi balkanski rat su vodile balkanske zemlje: Srbija, Crna Gora, Grčka i Bugarska (članice Balkanskog saveza) protiv Turske sa ciljem oslobođenja svojih sunarodnika i proterivanja Turaka sa Balkana. Trajao je od oktobra 1912. do maja 1913. i okončan mirom po kome se Turska odrekla svih svojih zemalja zapadno od linije Enos-Midija.
Sadržaj

1 Preduslovi za rat
2 Tok rata
2.1 Početak rata
2.2 Prvi deo rata
2.3 Primirje
2.4 Drugi deo rata
2.5 Mir
3 Posledice
4 Pogledaj još



Preduslovi za rat

Krajem XIX i početkom XX veka Otomanska imperija se nalazila u velikoj krizi i stalno su je potresali udari(Ilindenski ustanak,Mladoturska revolucija,Italijansko-turski rat).Takvo njeno stanje rešile su da iskoriste balkanske zemlje da bi oslobodile svoje sunarodnike iz turskog ropstva koji su što se kriza imperije produbljivala bili izloženi sve većim pritiscima i progonima.Sa tim ciljem su balkanske zemlje,pod pokroviteljstvom Rusije,početkom jeseni 1912 godine stvorile Balkanski savez.

U to vreme svet(Evropa) je već bila polarizovana na Centralne sile i Antantu i samo se čekao povod za izbijanje sukoba koji je već tada bio neminovan.Zbog te činjenice ovaj sukob je vrlo lako mogao da preraste u Prvi svetski rat jer su Rusija i članice Antante podržavale Balkanski savez,dok je Turska bila na strani Centralnih sila.

Iako su velike sile zvanično zauzele neutralan stav,nezvanično su ipak pružale pomoć i podršku zaraćenim stranama.


Tok rata


Početak rata

Nakon sklapanja saveza početkom jeseni 1912 godine,balkanske zemlje su odlučile da Crna Gora prva objavi rat Otomanskoj imperiji i time povuče veći deo trupa ka sebi i omogući lakši udar ostalim članicama saveza.Tako je početkom oktobra Crna Gora objavila rat Turskoj,da bi se 17 i 18 oktobra u rat uključile i ostale članice.


Prvi deo rata

Vojske Balkanskog saveza bile su pripremljene za rat i među vojnicima je vladao vrlo visok moral jer su u ovom ratu videli ostvarenje viševekovnog sna o oslobođenju svojih zemalja od turske okupacije,dok su turske snage bile razvučene na širokom frontu što ih je dodatno oslabilo.

Snage Crne Gore su dejstvovale u tri smera ka:
Raškoj
Metohiji
Skadru

Na prva dva fronta snage Crne Gore sa jedne i trupe Srbije sa druge strane oslobodile su Rašku,Metohiju i Kosovo i tako uspostavile zajedničku granicu.Nakon čega se veći deo vojske Crne Gore okrenuo opsadi Skadra,koji je predstavljao najjače tursko uporište u tom delu Balkana.

Glavnina vojske kraljevine Srbije je krenula prodor ka Makedoniji i do nogu potukla tursku vojsku u bitci kod Kumanova,čime je oslobodila celu Makedoniju.Turci su pokušali da zaustave srpski prodor kod Bitolja,ali su još jednom strahovito potučeni,a vojska kraljevine Srbije oslobodila je centralnu Albaniju i povezala se sa grčkim trupama.

Grčka vojska je brzim prodorom oslobodila Epir i Tesaliju spojivši se sa srpskim trupama i otpočela opsadu Soluna,dok su Bugari osvojili deo južne Trakije i opseli Jedrene(Adrijanopolj).


Primirje

Nakon munjevitog uspeha Balkanskog saveza Turska je zatražila primirje koje je uz posredovanje velikih sila zaključeno 03.11.1912.Posle potpisanog primirja počeli su mirovni pregovori u Londonu,na kojima su učestvovali i predstavnici Grčke iako je ona nije potpisala primirje već je nastavila vojne operacije sa ciljem zauzimanja Janjine.Članice Balkanskog saveza zahtevale su predaju svih ostrva u Egejskom moru i zemalja zapadno od linije Enos-Midija,a u pregovorima su pored zaraćenih strana učestvovali i ambasadori velikih sila.Turska je namerno odugovlačila pregovore što su članice Balkanskog saveza protumačile kao njen pokušaj da dobije vreme da bi se pripremila za nastavak rata zbog čega su 23.01.1913 prekinuti pregovori i nastavljena ratna dejstva.


Drugi deo rata

Vojska kraljevine Srbije koja je oslobodila svoje zemlje uputila je pomoć Crnoj Gori pod Skadrom i Bugarima pod Jedrenom(Adrijanopoljem),dok su Grci nastavili opsadu Soluna.

Zahvaljujući srpskoj pomoći turska posada Jedrena(Adrijanopolja) je primorana na predaju,a njen zapovednik odbija da se preda bugarskim trupama već se predaje srpskim trupama na čelu sa generalom Stepom Stepanovićem.Grci osvajaju Solun,a srpske snage(snage kraljevina Crne Gore i Srbije) posle dugih i teških borbi osvajaju 22.04.1913. Skadar čime su prestala ratna dejstva i opet se selo za pregovarački sto.


Mir

Do nogu potučena Otomanska imperija morala je da prihvati mirovne uslove koji su joj još ranije ponuđeni i tako je 30.05.1913. zaključen mir po kome se Turska odrekla svih zemalja na Balkanu zapadno od linije Enos-Midija i svih ostrva u Egejskom moru.

Iako su članice Balkanskog saveza izašle kao apsolutne pobednice iz prvog balkanskog rata mirovni ugovor su skrojile velike sile protivno ranijim dogovorima i planovima koje su članice saveza međusobno zaključile.To se odrazilo u stvaranju Albanije čime su kraljevine Srbija i Crna Gora uskraćene za zemlje koje su oslobodile.Srbija je morala da napusti srednju Albaniju,a Crna Gora je blokadom njene obale primorana da napusti Skadar za koji je toliko krvi prolila.Na stvaranju Albanije insistirala je Austrougarska koja je time želela da spreči Srbiju da izađe na more i time je oslabi u predstojećem sukobu koji je bio neminovan posle proterivanja Turaka sa Balkana.


Posledice

Jedna od najvećih tekovina prvog balkanskog rata bilo je uspostavljanje zajedničke granice Srbije i Crne Gore čime je stvoren jedan od preduslova za ostvarenje viševekovnog sna Srba o ujedinjenju,pogotovo što je oslobođena kolevka srpske države,a u Kumanovkoj bitci konačno osvećeno Kosovo.

Stvaranje Albanije uskratilo je Srbiju i Crnu Goru za teritorijalna proširenja,zbog čega je Srbija zadržala celu Makedoniju,koju je oslobodila,protivno ranijim odredbama ugovora sa Bugarskom po kojima je o podeli zemalja istočno od Šar-planine i zapadno od reke Strumice trebalo naknadno da se razgovara.Netrpeljivost između Srbije i Bugarske osetile su se još tokom rata kada Bugarska nije ispunila deo dogovorenih obaveza,a pojačale su se nakon pada Jedrena(Adrijanopolja) kada se turski komandant predao Srbima,nakon čega su Bugari odbili da železnicom prevezu srpske trupe nazad.Ovakav razvoj situacije i težnje Centralnih sila da prodru na istok dovešće vrlo brzo i do drugog balkanskog rata,a kasnije i prvog svetskog rata.

Izvor: Wikipedia