Stručnjaci smatraju da su intergalaktička putovanja trenutno samo san
Prva zvezdana putovanja moguća su za 200 godina


Zvezdana, odnosna integalaktička putovanja za ljude će ostati naučna fantastika bar još 200 godina, predviđanja su jednog od bivših naučnika iz NASA-e.

Mark Mils, bivši šef NASA-inog projekta za integalaktička istraživanja, brižljivim proračunima došao je do ovog zaključka, koji je objavio tokom prethodnog simpozijuma astronoma u Pragu.

Mils smatra da će nam zvezdana putovanja ostati neostvareni san još dugo vremena, budući da za sada ne postoje izvori energije dovoljni da se izvede jedno ovakvo putovanje do dalekih svemirskih tela.

S druge strane, kako Mils predviđa čak iako skupimo energiju, negde oo 2196. godine po njegovoj računici, svemirske letelice koje možemo iskorostiti biće uveliko prevaziđene.

On je do ovih podatak došao na osnovu pažljivog prikupljanja informacija o količini energije koja je bila potrebna za svaki svemirski brod, odnosno svemirsku misiju u proteklih nekoliko decenija.

Takođe je napravio procenu prema kojoj bi za svemirski brod sa posadom od 500 članova lansirna energija iznosila barem jedan eksadžul, što je 1018 džula, odnosno malo manje od energije koju potroši cela planeta za godinu dana.

Da stvar bude još zanimljivija Milsovi proračuni su još i optimistični u poređenju sa nekim njegovim kolegama, koje tvrde da je za jedno putovanje u duboki svemir potrebna energija 100 puta veća od one koju proizvede čitava planeta.

Blic Online

---

Postoji razlika izmedju astronomije i astrologije i zaista mi nije jasno zasto ove teme zavrsavaju ovde...

Selim u Nauku...

Pa znas kako, podgrupa ili tako nesto o astronomiji ne postoji a astronomija i astrologija su podudarne oblasti... ok, sve o vanzemaljcima, meteoroloskim balonima i ostalim polarnim olujama cu postavljati ovde

Nemoj tako, astronomija je ozbiljna nauka. Bavi se više-manje ozbiljnim i konkretnim stvarima, za razliku od astrologije.

Tema

I da rešimo problem energije, brzina će i dalje biti veliki problem.
Biću jako optimističan i reći da možda dohvatimo samo najblijbliže zvezde.
Što se drugih galaksije tiče, za to ćemo čekati još najmanje nekoliko milenijuma.
Ni vorp pogono (Star treck), ne bi mnogo pomogao, druge galaksije su ipak previše daleko.

Naravno... ja ne znam kako uopste moze i da se razmislja o tome da se putuje u druge galaksije...

Dobro, da krenemo ovako. Recimo, imas uredjenu civilizaciju, transport, koristenje energije, vojsku, gradove, vodovod i slicno... Sad ti nedostaje jedna stvar, oces da napravis avion. Bas avion, tezi od vazduha ali ipak leti. Sada, u vreme starog Rima su naravno mastali o masinama koje lete, da im je neko dao nacrte, sigurno bi i mogli da ga naprave. Jedino sto im fali, ono, sitnica, je pogon. Dovoljno jak a dovoljno lak da propelerom pokrene letelicu. Energije nije da nisu imali. Ceo Rim je tada bio osvetljen a ljudi su naravno i pripremali hranu, imali su i kineticku energiju za vodenice i naravno, robove i konje. Samo, falila im je tehnologija da naprave barem parnu masinu, gorivo za to bi moglo da bude maslinovo ulje (avion na parni pogon cak postoji i leteo je pre II svetskog rata). Jednostavno, falila im je gomila znanja iz aerodinamike i jos nekih tehnologija. Da su krenuli tim putem, opet bi uz pomoc tih tehnologija kao parna masina, dosli do nacina da dobijaju vise energije a nasli bi i upotrebu za taj visak energije recimo u transportu koji bi pogurao opet druge privredne grane sto bi dovelo do povecanja standarda i bilo bi jos sredstava za ulaganje u jos tehnologija.
A kako danas sve brzo ide, imamo skok od parne masine i posle nepunih sto godina nuklearni reaktor. A danas se parne masine koriste u muzejima.
Da se vratimo na stari Rim i recimo danasnji putnicki avion. Da sada ne racunam mnogo, ali da kazemo da jedan transkontinentalni let avionom potrosi energije koliko mozda tada ceo grad Rim za mesec dana u vidu sagorevanja za toplotu, svetlo, kao i kineticku energiju za vodenice.

Nedostaje jedna nula na broju godina...

Vidis, ovo si lepo rekao... ali opet... danas se svakako vise energije potrosi mesecno i godisnje nego sto je bio slucaj sa starim Rimom. Poredjenje moze da znaci i da bude tacno a i ne mora.

Jebiga, to bi dalje impliciralo da bi za par hiljada godina mogla da se napravi letelica koja bi dostizala energiju i preko 5,6 hiljada dzulova ukoliko bi se islo tim tempom i.... ukoliko bi zemlja i dalje postojala.

Resenje je u selidbi civilizacije u vidu njenih izdanaka. Sta hocu da kazem. Ljudi se moraju otisnuti u kosmos na velikim vestackim planetama  tj. svemirskim stanicama na kojima je moguce preziveti. Kosmos pliva u energiji, samo mi to jos nismo dovoljno istrazili. Svi znamo da X-zraci spartaju prostorom - moze li se to iskoristiti; moze li se neprijateljska okolina zauzdati i upotrebiti za opstanak? Verovatno moze, kao sto je bilo moguce napraviti jedrenjak i ploviti morima. Dobro u moru ima ribe ima hrane (malo je problem sa vitaminom c, ali za to se nasao odgovor), ali i u kosmosu ima svetla. E, sad, koliko ima svetla ako nisi blizu neke zvezde. Verujem da bez nuklearnih tehnologija poznate i nepoznate vrste to nece biti moguce. No, mnogo je jos nepoznanica. Jedna od opakijih stvari je sto ljudski organizam atrofira u kosmosu.
Nisam pametan. Mozda kada budu odlucili da u bestezinskom stanju iz epruvete stvore zemaljske organizme (da li je to neko vec radio) i tako prirodu podvrgnu ovoj surovosti, mozda ce se tada nesto vise znati. Da li je priroda toliko mocna da je bila u stanju dati i tu mogucnost zivotu, da se uz manje ili vece napore prilagodi stanjima promenjive gravitacije - to je veliko i zanimljivo pitanje.
Mozda, ako zelimo kao rasa ili civilizacija ili jos pametnije kao planeta (sa sveukupnoscu sveg zivota i tehnologije na njoj) da se otisnemo u svemir tako daleko; mozda cemo morati da evoluiramo tj. da sami uzgojimo novog "svemirskog coveka", nekog "Homo Cosmicus-a" koji ce odrasti i ziveti u kosmosu, mozda prvo samo u orbiti Zemlje u svemirskim stanicam, a kasnije i u artificijelnim brodovima-planetama...

Tu su i ljudi koji bi ziveli na bliskim nebeskim telima (Homo Lunensis, Homo Marsienzis, Homo Titaniensis...), prilagodjeni tim specificnim "prirodnim" (tj. vestackim ili pak kombinovanim) sredinama.

Mozda cemo morati da se naviknemo da nas ima ne samo belih, crnih, zutih i crvenih,vec sada i da nas ima "Orbitalaca", "Mesecara" ( ), "Marsovaca", "Titanaca"...

Tek nakon jednog civilizacijskog perioda gde bi ljudi "ovladali" svojim zvezdanim sistemom (a za to imamomo vise miliona godina, dok sunce ne pocne da raste - dotle moramo iskoristiti njegovu ogromnu energiju, kao i resurse dostupnih planeta - setite se samo energija Jupitera, Saturna i Neptuna, setite se gomile satelita punih materije. Nasa okolina je prebogata, ona je tu kao zaliha za dalji skok - samo ako budemo pametni), doci ce trenutak otiskivanja u "veliko more". Oni koji tada budu otisli nece se nikada vratiti i nece nikada videti one koje su ostavili. Jedino ce nekog dalekog dana u nekoj dalekoj nepoznatoj tacki doci do susreta Zemljine Dece i tada samo ako budu nosili neki prepoznatljiv znak, neki zajednicki simbol prastarog doma iz koga su svi potekli, oni ce se prepoznati. Daj Boze da tako i bude.

Eh, ponekad pozelim da mogu sve to doziveti, ali nije to dobro, jer na tom putu ima mnogo razocarenja, obzirom da je velika verovatnoca da snovi nas koji zivimo sada izgledaju kao obicne nebuloze u odnosu na stvarnost koja ce doci.

Ako su klapci sa Sirijusa koji su istog nivoa svesti stigli do nas, onda je logicno i da mi banemo do njih u neko dogledno vreme...