Prva odšteta zbog zagađenja - „Ju-Es stil“ mora da plati 16,5 miliona dinara

Srbiju guše otpad i otrovi

Prvi put u istoriji smederevska železara „Ju-Es stil“ moraće da plati odštetu zbog ugrožavanja zdravlja ljudi i zagađenja životne sredine, i to 16,5 miliona dinara do kraja godine. Najteže posledice zagađenja osetili su stanovnici sela Radinac, koje je najbliže Železari, gde su od raka obolele 23 osobe, što je više nego za sve četiri prethodne godine. Prema najnovijim podacima smederevskog Zdravstvenog centra „Sveti Luka“, u tom mestu je tokom prošle godine zabeleženo čak 415 slučajeva novoobolelih od raka.

Ovo je samo jedno od sela u Srbiji gde se najdirektnije oseća negativan uticaj opasnih otpada i materija. Svake godine, kako se procenjuje, u Srbiji se proizvede 260.000 tona opasnog otpada, i još 70.000 tona otpada iz medicinskih ustanova. Oko 240 fabričkih postrojenja proizvodi opasni otpad i svakodnevno zagađuju životnu sredinu. Najugroženiji su građani Beograda, Pančeva, Novog Sada, Smedereva, Bora i Šapca, jer se tu nalaze fabrike sa najopasnijim otrovima.

Zbog rada fabričkih postrojenja povećane su koncentracije štetnih materija u vazduhu. Građani sve češće obolevaju od bolesti disajnih puteva, alergija i kožnih oboljenja.

Koncentracije štetnih materija mogu se naći ne samo u vazduhu već i u zemljištu i u hrani. Zahvaljujući radu Topionice bakra u Boru, prilikom jednog ispitivanja pronađene su veće koncentracije teških metala u namirnicama biljnog porekla i mleku.

Pored činjenice što opasne materije i otpadi ugrožavaju zdravlje ljudi, one su i prepreka procesu privatizacije i izvozu naših proizvoda na evropsko i svetsko tržište. Prema rečima dr Anđelke Mihajlov, predsednice ekspertske neprofitne organizacije „Ambasadori životne sredine“, upravljanje opasnim otpadom i hemikalijama mora da bude ozbiljan prioritet. Dok se to ne reši, ističe ona, naše fabrike i postrojenja biće jeftinije u privatizaciji, roba iz naše zemlje neće moći da se izvozi, a naši građani živeće pod većim rizikom od neodgovornog postupanja opasnim otpadom i materijama.

Dr Miroslav Nikčević, direktor Uprave za zaštitu životne sredine, kaže za „Blic“ da je u ovom trenutku najsloženiji problem komunalnog otpada, jer u najvećem broju opština ne postoje uslovi za primenu savremenih evropskih pravila i propisa. Zbog toga je rešavanje pitanja komunalnog otpada, kroz izgradnju regionalnih sanitarnih deponija, prioritet u našoj politici zaštite životne sredine.

Kod nas ne postoji razvijena svest da je i otpad deo našeg okruženja i da ga odnošenjem do kante za smeće nismo poslali ko zna gde, već na neku deponiju, koja može biti u nekom nama veoma bliskom okruženju. U ruralnim sredinama se komunalni otpad najčešće spaljuje.

- Imajući u vidu šta se sve spaljuje, između ostalog gume i plastika, možemo samo da nagađamo količinu ispuštenih štetnih materija u vazduh, odnosno životnu sredinu - upozorava dr Nikčević.

U Srbiji ne postoji nijedno postrojenje za uništavanje opasnog otpada, tako da se sve otrovne materije mogu ili privremeno skladištiti na propisan način ili izvoziti radi prerade, odnosno spaljivanja. Pojedina preduzeća, kao što su farmaceutske kompanije „Hemofarm“ ili „Zdravlje Aktivis“, izvoze svoj otpad u zemlje koje imaju postrojenja za uništavanje otpada. Za sada je to najbolje rešenje.

Prof. dr Anđelka Mihajlov kaže da se pod opasnim otpadom ne podrazumeva radioaktivni otpad, koji je predmet posebnih regulativa. Ona u opasni otpad svrstava samo takozvani hemijski otpad. Opasni otpadi spadaju u opasne materije, što znači da su opasne materije širi pojam i sada se mnogo češće nazivaju hemikalijama koje imaju opasne karakteristike. Postoji više stotina različitih opasnih otpada, od kojih su najrasprostranjeniji otpadna ulja, otpadni organski rastvarači i elektronski otpad.

Ivan Mišković

    Nuklearni otpad pod kontrolom

    Nuklearni fizičar Kruno Subotić kaže za „Blic“ da je utešno što Srbija nije pretrpana radioaktivnim otpadom. Štaviše, reč je o simboličnim količinama u poređenju sa zemljama u okruženju.

    - Raspolažemo sa 2,5 tona uskladištenog iskorišćenog goriva iz nuklearnog reaktora i dva hangara medicinskog otpada. Celokupan otpad se nalazi u Vinči i pod kontrolom je. U narednih nekoliko godina planiran je transport ovog goriva u Rusiju. U okolnim zemljama problem sa radioaktivnim otpadom je mnogo veći jer, za razliku od nas, oni imaju nuklearnu industriju - objašnjava Subotić, zaposlen u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“.


Izvor: Blic