Мени се то често дешавало док сам био клинац... сад ређе... ал се деси мислим да се то свима дешава мање више.

Pozdrav

Na redovnoj sam psihijatrijskoj terapiji, i već 2 godine+3 meseca između ostalog pijem i Litijum karbonat(lithium carbonate) 300mg x 3 na dan.
Ništa preterano bolje se ne osećam, čak sam bio i dosta pospan, umoran, usporen, s slabijom koncentracijom. Pre 3 meseca dijagnostikovan mi je sporiji rad štitne žlezde(hipotireoza) - tsh hormon je bio duplo veći, dok su ostali bili u redu(uključujući i TSH).
Onda sam ja malo lutao po netu tražio uzročnike hipotireoze, i kao jedan od njih navodi se Litjum. Posle pročitam i uputstvo leka, potvrđuje se povezanost, ali ne piše koliko je učestala.
I endokrinolog mi je potvrdio da litijum može biti krivac, ali da moram da razgovaram sa psihijatrom o ukidanju leka.
Problem je što moj doktor nastavlja sa propisivanjem terapije litijumom, iako i ON POTVRĐUJE DA JE MOGUĆA NUSPOJAVA, i kaže da je on bitan u mojoj terapiji.
Ja sam se uplašio jer sam video da se hipotireoza DOŽIVOTNO LEČI!
Međutim, propisan mi je Euthyrox od strane endokrinologa, doza 25 mikrograma, i posle dva ipo meseca, bio sam na kontroli, TSH je drastično opao, i sad je blizu donje granice, iako je to mala doza leka, lekar mi je prepolovio dozu i rekao da se konsultujem dodatno sa psihijatrom oko litijuma....
Ja sam i dalje zabrinut da ću sintetički HORMON euthyrox piti do kraja života, i da ću morati redovno da kontrolišem nivoe u krvi...

Inače, sve ovo ne mora biti da je od litijuma, ali ja sam ubeđen da jeste.

Nivo litijuma u krvi je normalan, a nigde na netu ne mogu da nađem povezanost nivoa litijuma u krvi sa hipotireozom.

Problem je u tome što mi psihijatar nije propisao vađenje hormona štitne pre početka terapije...( kao što rekoh, ima više od dve godine)!

To se uglavnom ne radi - vađenje hormona pre početka terapije. Moj predlog je da promeniš psihijatra i da malo manje tražiš na netu podatke o povezanosti litijuma i rada štitne žlezde pošto je net prepun netačnih informacija koje te mogu deprimirati. Osim ako se ne radi o ozbiljnim naučnim člancima. U svakom slučaju, menjaj lekara i novom reci svoje strahove i sumnje.

ma vidi kako mi je kreativna, o zaljubicu se, necu , hocu...

Nemoj da se praviš da već nisi zaljubljen u mene... godinama. 

ma i ja sam se zaljubio i u tebe, nego krijem

Sinoć mi pade na pamet nešto,pa rekoh da vas pitam 

Ljuudi,imam problem sledeće prirode: Muziku obožavam,to je ok. Slušam razne muz.pravce,i to je ok. Znam i milion pjesama koje mi je žao što znam..aajde i to je ok 
Ali...ali-kad god počne neka pjesma koju jako volim,meni se napune oči suzama  svaki put,sramota me više  To obično bude kad je čujem negdje u taxiju,na radiju,negdje napolju...svaki put se obradujem blabla...i ako počnem da pjevam,tad mi se tek plače i ,kako inače rijetko plačem,tad bih mogla čini mi se satima .  (Napomena: nije to pjesma koja me rastuži ili veže za neki period,samo je jako volim)
objašnjenje 

'Naci kao kuce sto mase repom, tako se tebi oci napune suzama kad si srecna 
Ako ti bas pravi problem, ja bih silovao neku od tih pesama nekih tri, cetiri sata dok ne otupim, posle bi verovatno bila manja reakcija.

hahaha 

Ma 'silujem' ja,ali opet...kad te iste pjesme čujem ,opet je ista reakcija. I kad pomenu rados' -Kad se naglo obradujem ili smijem maalo duže,redovno brišem suze. To mi je odavno tako. I neko mi je rekao jednu naizgled nebuloznu,a zapravo sasvim log'čnu stvar: Ti jbt plačeš i kad se smiješ i kad plačeš 

Prvo mi pade napamet da je to neka vrsta uslovljavanja  Rastuzis se kad je tuzna pesma koju volis pa posle pocnes slicno da reagjes i kad je samo volis iako nije tuzna (ma zaboravi, strebam za prijemni verovatno nije to  Objasnice ti neko vec... )