Enigma, mislim da si malo preoštra prema Mici; to je moje mišljenje.

Jasno je da imaju razlike u temperamentu, ali mi je isto tako da ti je dosta da po ceo dan gledaš natmurenu facu. Svi imamo probleme, ali brate mili da gledam i slušam nekog kako kuka po ceo jebeni dan, kapiram da bih došla u iskušenje da ga zazidam negde i kažem - e sad kukaj, evo ti i razlog. 

Mico, ne slušaj moje savete koji se tiču uzidavanja ljudi. 

Ovako, da odgovorim Enigmi i ostalima: nije on jedini koji radi. Nisam htela da spominjem to jer mi je glupo, ali kada smo se uzeli, on je bio nezaposlen. Ja sam radila, plaćala naš iznajmljen stan, režije, sve potrepštine, a tako je i do dana današnjeg, jer je njegova plata u kreditu koji je nepromišljeno sebi nakačio na vrat pre braka. Dakle, i ja radim, zarađujem, i to radim veoma naporan posao gde mi se izdrndava svako, ali nikog mentalno ne urnišem, pogotovo ne članove svoje porodice. I on rinta, hvala mu na tome, a taj izraz sam upotrebila tek onako, jer je njegovo rintanje kao i svako drugo - od 9 do 17, i nije rudar, već radi sasvim normalan posao.
Bre braka smo se zabavljali oko godinu dana, bio je ok, živeo je kod mene dva meseca, i funkcionisao je sasvim dobro jer je iz mene, kao pantljičara, crpeo sve pozitivne stvari koje je mogao da crpi, pa je bio zadovoljan i zadovoljen. Tada sam bila vedra, nasmejana, nije mi bilo frka da se posadim naglavačke da nam ulepšam dan. Trudila sam se i bili smo ok. Kako sam ja jenjavala pod pritiskom obaveza, krize, tako se u njemu budio bunt i nezadovoljstvo, njegovi su mu pravili probleme, gubio bi svaki posao koji bi našao, a ja sam, gle čuda, uvek bila tu da vičem "ajde, ajde, glavu gore" i da izigravam dvorsku ludu i češkam mu testise da ga oraspoložim. Pa mi onda on plače do 02, a od 02 do 05 beba. A ja u 6 na posao. Kako ti zvuči? Nije baš bajkovito, a?

Beba nam se nije "desila", planirali smo je, jedno vreme smo bili ok (period kada smo bili bez kontakta sa njegovim roditeljima - najlepši period u našem životu) i tada smo odlučili da imamo dete. Dobili smo željeno, ali i brdo novih "kuku lele" tema.
Njegovu majku mrzim, iskrena da budem, jer mislim da je ona kriva što je on pun besa pa sve što nije za 20 godina smeo njoj da kaže (jer dominantnoj, grlatoj alfa ženki niko nikad ne sme da protivreči) on istrese meni. Njegova keva me je hiljadu puta povredila, "posrala" mi se po glavi onako kako svi kvazi intelektualci rade, a on je uvek govorio "pa ona je takva, prihvati to, uvek tako radi".
Da se ne rasplinjavam više, odoh malo napolje sa detetom, puno pozdrava i pišite kad stignete.

a da mu predlozis da se ponovo udaljite od njegovih, kao u tom periodu kada vam je bilo lepo? 

Još sam tu, dete mi na noši 

Njegovi su se u međuvremenu infiltrirali, tu su skoro svakodnevno a kada se posvađaju (on sa njima, jer ja sebi ne dozvoljavam prepiranje sa starijim ljudima) - oni se ne čuju neko vreme. Naravno, za to vreme se udara na patetiku pa do njega stižu poruke tipa "eto, mi možemo i umreti a da ti ni ne pitaš za nas". I naravno, on odma zamišlja kovčeg i tužnu povorku, uhvati se žalostan za srce i pokaje se za nešto što nije ni uradio, izvini se mami za sve grehove svojih predaka, posluša sve njene savete i aj Jovo nanovo...

jasno mi je sve to, nego, da ti ipak njemu kazes da bi trebalo da ih fiknete iz svojih zivota... ponovo.. onako suptilno.. da mu nagovestis da ako se to ne bude desilo, da je vrlo moguce da vise necete biti u braku.. pa neka izabere 

@Гибаница Мица 
Ја нисам психолог, овде имамо једног психолога, колико ја знам.
Не волим овакве теме, јер се плашим да неко не исконструише нешто и од ничега направи теорију.
Разумем људе који отварају теме и не осуђујем.
Према Теби сам била мало дрска, јер мислим да се села уз рачунар да би се жалила на мужа, са којим имаш дете и који у то време ради-ринта, не знајући да радиш и Ти.
Мени немој да одговараш, јер ко сам ја?! Слово на нету?!
Ићићете у Брачно саветовалиште, мислим да је то одличан корак, тачније знам  на оснуву личног искуства.
Но ја мислим да није лако Твом мужу и да није само Он носиоц неке "кривице" већ обоје.
Као што рекох то ће Вам много боље објаснити психолози у саветовалишту и све похвале што сте се договорили да идете тамо 

А ти би да се зезаш


Кева мора да се слуша. Она га је родила, не ти. Има њену крв, не твоју. И увек бих пре послушао савет родитеља него жене или девојке.


А штоссе ти удавала кад знаш да проблема у браку увек има а не можеш да их поднесеш и помогнеш човеку кад је у проблему? Јесу Срби добри људи, ко леба... ал има и оних који би најпре да побегну од невоље. Тако је најлакше.

Јел си му рекла да нема тестисе у лице? Капирам да би попила шамарчину.

Слажем се са Енигмом. Обоје сте криви и докле год будеш кривила друге само не себе, тако ће ти и бити.

Такође, то саветовалиште говори да ти је стало до њега... зато, без кукања и пребацивања кривице... јер сте у том браку заједно. Није то потписала само једна рука.

 

Kako postati psihički jaka osoba. Neutralizovati osjećaje u datom trenutku? Kontrolisati ih. Kako sve to kontrolisati i ojačati?
Razumijem da se psihički jakom osobom postane snagom vjere. Vjera je volja. Volja je snaga i mijenja prostor koji nas okružuje. Ali nekad se nema snage i volje da se krene naprijed, sa punom snagom i vjerom u sebe, željom da uspijehom.I onda neke stvari gube svoju svrhu. 
Kako ojačati a ne postati hladnokrvan?

Ako mogu konkretni odgovori bez onoga kroz život, nema tajne formule za to ....

Nikako. Jedino na cemu mozes da radis je optimizam. Veruj da ce biti dobro, bolje,najbolje i bice.

Ako vjeruješ samo u optimizam, jedan mali skok prirode te može "oboriti".