Hvala na svetu marko

 

Ćao svima.  

Registrovala sam se samo zbog ove teme, deluje mi cool, a možda mi zaista pomogne ako ne da rešim, onda bar da drugačije sagledam problem koji me muči.  

U braku sam već 4 godine.   Cela filozofija problema bi se mogla svesti na jednu rečenicu: udala sam se za najvećeg mrguda na svetu.   Moj suprug je jedno depresivno, nezadovoljno namrgođeno gunđalo.   Teško živimo, potstanari smo, oskudevamo u mnogo čemu, ali sve je to još i podnošljivo osim njegovog konstatnog nezadovoljstva životom, konstantnih depersija i ostalih s*anja.   Dobili smo i bebu kojoj je sada godinu dana, i umesto da je on mene podržavao emotivno, psihički tokom tog perioda bebinog stašavanja - ja sam, naprotiv, njega stalno tešila, vadila ga uz bedaka uz konstantno "biče bolje, de, de".   I onda mi je prekipelo jer smo počeli stalno da se svađamo, njegovi bedaci su počeli da budu sve češći zbog stvari koje su, aman, uobičajene (nema se para, euro raste, kriza, bla bla).   Ja sam mu rekla da malo sjaše sa moje grbače jer ne mogu više da ga slušam i trpim, totalno me je iscrpeo, jer njegovi bedaci traju godinama, a zbog sasvim običnih stvari koje prate svakog od nas.  Od nekada vesele, nasmejane devojke ja sam postala rasejana baba, bez volje za životom, osećam se ko ispražnjeni akumulator, čovek je isisao život iz mene.  Svi me pamte kao veselu, lepu i nasmejanu devojku, omiljenu u društvu, a sad sam se zapustila i fizički, i psihički, jednostavno nemam snage ni za šta.  Najgore tek sledi jer on počinje u svađama da me vređa, ponižava i da se za sva s*anja istresa na meni.   Ja se iscimam da nam malo začinim život, organizujem čuvanje bebe, organizujem odlazak na svirke, koncerte, sve u nadi da ga oraspoložim, ali on čak i u sred žurke počinje da gunđa, zvoca, i mrzi ceo svet tako da meni svaki put pokvari ono malo šanse za uživanjem.   Sex nam je nikakav, ma sve je užas, ja sam sad počela da radim i ne znam "gde udaram", ali svađe su skoro pa svakodnevne.   Krećemo u bračno savetovalište za par dana (naravno, ja organizovala) i već mi je muka što se trudim toliko i trošim ovo malo preostale snage.  Njegova porodica je generalno "polupana", niko ni sa kim ne priča i stalno se svađaju i mislim da je on tako "vaspitan", da stalno patetiše, ali ja brate to ne mogu da trpim.  Šta mi je činiti?  Izvinite na dugačkom postu i praštajte, izjadala sam se sad pa ću biti dobra ubuduće.    :flower:

kompleksas neki, a? .. verovatno si to videla i pre braka ali si se nadala da ce proci..

to su oni sto misle da cu najpametniji od svih jer sve najbolje vide, a kad dodje do konkretnih stvari, ne umeju ni da beknu, a kamoli da naprave neki pomak na bolje..

zajebe se covek, zajebala si se i ti, to nije nista strasno, niti cudno niti neobicno.. ako imas gde da odes, a ti lepo pocni da se pakujes sa svojim detencetom i organizuj sebi zivot lep i zdrav i pocni da uzivas u njemu jer imas sve predispozicije da u njemu uzivas 

mrgud je zato sto vidi da je nesposoban i da ne moze da obezbedi bolji zivot tebi i detetu
jos + ako nema posao 
ako te je za 4 godine doveo do ocajanja,ko zna sta ce tek za 10 ili 15
ne znam sta da radis mozda je najbolje da ga napustis ko sto kaze munka

A nemam pojma.  Frka me razvoda, i to baš velika (moji se razveli pa znam scenario i ko je najveća žrtva u svemu).  A frka me i da ostanem u ovoj žabokrečini od braka.  Ja sam veselica, stalno bi se zezala, volim  ljude, volim život, pišem neke knjigice (pisaLA sam, dok sam imala herca).  Sad se osećam mrtvom.  Osećam se da sam ja i keva, i žena, i tata, i muž, i psihoterapeit, sve sam ja.  Sama u braku.  On je tako ko biljka, samo vegetira na fotelji pored mene, ni da mrdne.  Rinta on, radi, da ne grešim dušu, ali je uvek to nešto "jedva do prvog".  Ali ja ni ne tražim više! Ma meni je to super, samo kad bi on došao kući, uzeo me za ruku, nasmejan, i poveo na pivo ispred neke trafike, ma ne treba mi više! Ali ne. . .  Mora se kukati, mora se biti namršten. . .  Ja sam pre njega dosta dobro živela i može se reći da sam spala "sa konja na magarca" ali to mi i nije bitno, samo da je onj drugačiji, da se malo zeza, da bude muško, a ne lignjoslav.

 Nisi shvatila da je i pre braka bio najveci mrgud na svetu, ili ga je brak ucinio takvim?

Jel ima on neki hobi, jel radi nesto, ili je od onih koji samo bulje u tv? Mozda bi treba da nadje nesto sto ce ga ciniti srecnim...

Uvek je on bio gunđalo. Ali dosta manje dok smo bili u vezi, tada nije bilo računa za plaćanje, pelena i ostalog.Drugačije je kad u braku najašu obaveze, ali brale, što si se ženio ako nemaš testise za to?
Ima hobi, zanima se računarima, ali mu je sve to nekako nedovoljno. Ničim nije zadovoljan. Kukao je da mu se kupi jedna zezalica od tehnike, i ja sam, verujući da će ga to zaista usrećiti, osmislila da se to kupi. Kupili smo, drndao se s tim nedelju dve - posle se smorio i prodao, poklonio, nemam ni pojma šta je uradio s tim.

Bez i od takvog !!!!!  Takvim ljudima se problemi u zivotu samo gomilaju, jer umesto da trose energiju ona resavanje problema, oni je trose na samosazaljevanje i prazne price. Takodje, i osobe koje su uz njih, umesto da rade na sebi i svom zivotu, moraju da trose energiju na smirivanje pomenutih osoba. Kad je dobro jos su i podnosljivi ( i tu se zajebes, mislis da su sazreli, da su se promenili), i onda kada opet dodje tesko vreme zabiju ti noz u ledja.

@Gibanica Mica

Можда би требало да посегнеш за раставом, не разводом. Дакле разиђите се на неко време, узмете тајм аут... даш себи мало одушка и времена да се посветиш себи, а уједно даш њему прилику да види како изгледа живот без тебе. Ако му је стало, сигуран сам да ће покушати да се промени. A ако и то не помогне... јеби га.