Treba mi jedna praktična informacija: koliko bih godina robije dobila kada bih počinila ubistvo? Ali ne samo ubistvo sa predumišljajem, nego ubistvo sa uživanjem (znam da ne postoji u zakonu niti pravnoj terminologiji) - ''gospodine sudijo i časni sude, ne samo da sam ga ubijala 16 dugih sati na način na koji nijedno ljudsko biće nije do sada ubilo drugo ljudsko biće, nego sam u tome pravo uživala. Ne da se ne kajem, nego bih sve uradila ponovo.'' Izveštačili bi da sam normalna (ipak sam psiholog, znam šta će da koriste u mojoj proceni ), čak bi postojale sigurno i neke olakšavajuće okolnosti kad bi se izvršila psihološka autopsija ubijenog, jer bi bil ojasno da sam zapravo ubila jednu od sigurno najglupljih i najbezobraznijih osoba na kugli zemaljskoj; što će reći, učinila sam dobro delo, kad se posmatra šira slika.

Neka mi neko odgovori, moram to u svojoj glavi da imam kao opciju i ne zovite policiju... još. 

Niko danas ne gleda siru sliku, zato probaj za pocetak sa ovim, trebalo bi da upali 

Петнаестак годиница ако те не стрпају у лудницу. 

A u qrac, da je do 10, razmislila bih. Ovako da najbolje godine provedem u ćorci zbog budale, ne ide.  U ludnici nije loše, tamo bih još mogla i da se zaposlim ili da se tripujem da sam se zaposlila dok ležim tamo sedirana. 

Ilija, odlična ideja, moraću je vrlo detaljno razmotriti. 

Jesi citala "Zlocin i kaznu" ?  I taj lik je ubio sekirom matoru babu koja je to zasluzila pa je dobio 7 godina u sibiru (jebla me lektira.. )

@ Bambi

a zašto bi te morali otkriti ? možeš to odraditi da izgleda kao nesrećan slučaj ili samoubistvo  
a možeš tu osobu navesti da počini samoubistvo. fino i  polako...  

Eh, da je tako lako ... leteli bi idioti sa zgrada ko konfete ...

Nešo, Raskoljikov je bio lujka sa krizom identiteta, a baba nije bila ništa kriva osim što je bila bogata, koliko se sećam. Ja bih radije da prođem kao moj omiljeni mi lik Dostojevskog Lav Nikolajevič Miškin, samo bez onog dela gde prsnem i završim u ludnici. 

Amali, iskusno. Ali ja sam poštenjačina, odmah bih se predala, ma otišla bih u policiju da se hvalim šta sam uradila. 

*Inače, taj post o mojoj fantaziji ubistva je način da se izventiliram jer mi stvarno pucaju živci zbog jednog idiota koji nije simpatičan kao onaj kod Dostojevskog, a ne postoji način da ga ugazim kako dolikuje a da ne najebem i ja, pa se ovde iskaljujem.  Inače, u okviru jedne jako popularne terapijske škole postoji intervencija koja se zove ''imaginacija'', dakle zamišljaš da nešto radiš i na taj način se u mislima izlažeš toj situaciji, najčešće se koristi kod fobija. E sad, ja zamišljam kako radim nešto što ne se ne sme, tj. malo zloupotrebljavam tu tehniku, ali nadam se da će da počne da pomaže inače je belaj neizbežan.

Tema je odlična, ideja sjajna . Treba nam ovako nešto ne bili smo se izjadali jedni drugima i pokušali da pomognemo ili da nam bude nešto od pomoći. Važno je samo da nam psihoanalitičari budu stabilne ličnosti koje ne boluju ni od kakve ozbiljne bolesti, jer u suprotnom efekat bi mogao da bude poguban.

Elem, imam problem koji ću da vam izložim, koji me muči već neko vreme. Naime, ne shvaćena sam, ne voljena i odbačena. Od ljudi koji su mahom imaginarni ali opet to me tišti, pritiska i često ne mogu noću da spavam zbog toga. Ja istinski želim njihovu ljubav i razumevanje ali isto ne dobijam. Sanjam noćima kao me bodu nekakvim oštrim predmetima, budim se u znoju i ne znam šta da radim. A tako sam željna njihove pažnje i podrške. Ako ima iko ozbiljan predlog ili ideju, unapred mu se zahvaljujem.

Aleluja, ljubav u svemu

da li bi se izivljavala nad njim i nakon sto bi ga ubila?    mislim bez toga ceo taj cin nije zabavan