Ja sam poslednjih mesec dana poranoičan i previše razmišljam o umiranju. Nije da me plaši smak sveta već sam "čin" umiranja. Mada jenjava ali dešavalo mi se da počnu tako crne misli da mi se provlače korz glavu da se oduzmem na par minuta potpuno, posebno noću. Plaši me pomisao na eventualni večni mrak pa mora biti da je zbog toga. Danju nemam takvih problema, veseo sam i čak i ne mislim o tome već samo na pozitivne stvari.

Pročitao sam negde da su ljudi ova dva filma nalazili kao jako korisne baš kada su upadali u fazu straha od smrti i da im je malo ili malo više promenilo poglede na umiranje jer se navodno bave baš time, gledanjem na to sa vedrije strane.

http://www.imdb.com/title/tt1645080/
http://www.imdb.com/title/tt1069238/

Ja ih nisam odgledao još ali svakako hoću. Sad sam bio previše u toj haotičnoj fazi pa nisam hteo da još više nepotrebno razmišljam o tome. Pa ako hoćeš probaj, možda pomogne.

mene muci dominacija sa bolescu.
mnogi dominantntni, tacnije ljudi na vlascju imaju neku od bolesti.
zalio sam se na milosevica. tu bolest ima i tadic. garantovano.
a imaju i neki na burek forumu. kako da se ogradim a u cestvujem u zivotu?

Ljudi,prvo da vam se zahvalim što ste dali ovakve odgovore    ,što ste odvojili vrijeme za nešto što mi realno znači,tj muči me,iako realno ne bi smjelo

Slavko,tako je,taj strah udaljava od sadašnjosti.
Sesircic,način je upravo to što mene najviše parališe. razboliš se,udari te auto..nije fer ali šta je danas  više fer? Nego sami taj haos,strah koji bi ispunio ljude,panika koja bi nas jela k'o neku grickalicu uz film...užasava me. sad recimo da čuju za neku katastrofu koja je baš daleko od nas,počeli bi malo da dramimo..ali da se približi,osjetili bismo se k'o da je i nas već zahvatilo,k'o da nas sekunde dijele od kraja. taj osjećaj je parališući,svjestan si da si nemoćan i gledaš užase oko sebe.
mi smo za sve krivi,znam. na konto duugog života..zbilja ne želim,hoću da živim (kad bi me neko pitao  ) samo dok mogu da se staram o sebi. a i nekih 70 godina je dosta solidno,mada moji u porodici žive jako dugo ,ne bi me čudilo da,ako  to nešto preskoči ovaj vijek,i ja toliko poživim.
Munka,ja ti zavidim 
ozbiljno,čim ovdje pišem i vjerujte,skroz iskreno,znam da je pogrešno,znam da škodi i da je besmisleno. ali ne mogu da istrgnem iz glave te misli koje me na momente prekinu i poremete. zato mi i znači ovo što ste ispisali,jer je razumno i ubjedljivo,a to mi treba.
Arijada,lijepo si ovo ispisala
potrudiću se da malo više uživam u trenucima koji su na raspolaganju,da ih ne bacam. na konto vijesti...ono je haos,gledam svaki dan i jbg,napune me nervozom ali to je realnost,to se dešava i ne možeš toliko da se isključiš. iako je zdravije 1000000% preskočiti ih .
i hFala 
Tepe-odlična je poslednja rečenica!
Mare,podsjeti me na nešto iz djetinjstva...imala sam period kad sam stalno razmišljala koliko volim kog člana porodice,rangirala ih  i onda ,čuješ da je nekom umro deda,majka,da mu je brat bolestan.. i polako počne spoznaja da i tebi mora jednom da se desi. prošlo je 15-ak godina od tada i svi iz moje 'uže' porodice su živi,tako ih definišem. i mama,i baba i deda,i ujko i tetka..i svi njihovi,fala bogu. tad,kao mala,kad sam počela da razmišljam-šta ako,šta kad.. i pošto sam se,čini mi se oduvjek,na svoj način molila,jedna od stvari koju sam ponavljala bila je ta : može li kako da se iskombinuje da svi odemo odjednom,da niko ni za kim ne pati..i tako..ako može i nešto slatko i neki sok  stvarno. tad pojma nisam imala o smaku i skoro kad sam razmišljala,toga sam se sjetila-bolestan način da ti se 'ostvari želja'.
Marko,ja sam gledala u sunce xDDD
inače,taj dio 'sjutra može neki kreten da te pokupi autom i da odeš pa-pa' mi je poznat jer mi je isto drugarica rekla na ovu temu.
Arlekin,fakat je,jbg. i to je nečija apokalipsa 
Bobak hanibalU 
Neso,nemam  dodatne info xDD
pa da,izolazija je nemoguća. na konto poslednjeg:

God grant me the serenity
to accept the things I cannot change;
courage to change the things I can
and wisdom to know the difference.

Insideman,na konto samog umiranja,meni je smrt u snu strašno jeziva 
i smrt k'o smrt,kad si mlad. kad ostariš,tad  je već normalno,mora nekad i nemaš 'prava' da se buniš. Tesla je,kad su ga pitali u dubokoj starosti,šta je njegova tajna i on je rekao-tijelo je kao mašina,kad se neki dio pokvari,popraviš,a do tad radiš svakodnevno da do kvara ne dodje.
The art of getting by sam upravo odgledala,dobar je. i najkorisniji su ti prvi minuti ,vezano za temu. i nešto sitno pri kraju,pisaću na filmu.


Još jednom,hvala vam puno!

Софија, моли Бога да ти смрт (када дође природно време за то) буде таква

Pa da. Ima slučajeva kad se muče satima.

Godinama.

a  dobro,za nekoliko decenija je i sevap od boga

Eto, ja ti kazem da su ti smakovi sveta i ostale zajebancije samo jeftini senzacionalzmi. 

Ja razmisljao pre dosta o toj nekoj smrti. Uglavnom, najlakse bi mi bilo da umrem odjednom ali da nekim cudom (da mi se javi neki pokojnik u snu i kaze mi kad je moje vreme  ) znam kada cu umreti pa da imam vremena da se oprostim od svih kao i oni od mene. 

Ne volim iznenadne smrti. Iako su humane misljenja sam da zateknu ljude nepripremljene na neke stvari i da ih ostave u jos vecoj tugi nego kada znaju da je nekome vreme. Ali avaj, kada dodje vreme to se ne bira...

Vidis o tome nisam razmisljao. Da li bih voleo da budem upozoren? 

Pa kada bih to sanjao, verovatno ne bih u to poverovao  pre bih pokusao ili pitao nekog da mi analizira

E sad, kad bih bas ono bio siguran, saznao na neki drugi nacin (ne od sudije nadam se ) verujem da cak i ne bi bilo lose, imas vremena da zavrsisi sve poslove, da se pozdravis od svih. Ali ipak je malo strasno. Lakse je iznenada (u snu. Ono kao legnes da spavas i probudis se mrtav  ) ali ko to moze da bira...

Arijada,lijepo si ovo ispisala .........................
...i hFala 

Nema na čemu Sofi, olvejz