Pruga smrti usred velegrada
Svake godine u šest do sedam nezgoda ljudi ginu, a ko preživi postaje težak invalid    
Kada voda popuni tunel, jedini način da se pređe na drugu stranu naselja je preko pruge
Foto J. Milovanović

Svake godine se na delu železničke pruge Beograd–Pančevo, koji se nalazi pored Poljoprivredne škole u naselju Krnjača, dogodi pet do šest teških nesreća u kojima uglavnom stradaju deca i stari, a nezgodama kumuje podzemni prolaz ispod šina koji je na nesreću često neprohodan. Zbog toga su stanovnici primorani da prelaze nebezbedan deo pruge, što dovodi do nezgoda.

Naselje „Braća Marić” koje se nalazi pored Pančevačkog puta broji oko 5.000 duša. Nevolja ovih žitelja je u tome što se sva infrastruktura, pošta, dom zdravlja, biblioteka, vrtić, elektrodistribucija, nalazi na Zrenjaninskom putu, odnosno udaljena je tri kilometra od ovog naselja. Jedna trećina dece iz „Braće Marić” pohađa Osnovnu školu „Zaga Malivuk” u Ulici Grge Marijanovića koja se, takođe, nalazi na Zrenjaninskom putu, a ona je jedina osnovna škola u blizini, ne računajući škole u Pančevu i Kotežu. Stoga su svi žitelji ovog dela Krnjače osuđeni da prolaze kroz, u najbolju ruku teško prohodan, podzemni prolaz kod poljoprivredne škole koji žiteljima ovog naselja skraćuje put nekoliko kilometara. Prema rečima Miodraga Ivetića, starosedeoca naselja Krnjača, deca bi trebalo najpre da ne prelaze prugu, potom da idu Pančevačkim putem, pa onda nekoliko kilometara Zrenjaninskim i na kraju da dođu do škole.

– Često je prolaz, zbog kiša, pun vode koja ponekad doseže do kolena. Nedavna nesreća se dogodila pre šest meseci. Voz je odvalio kuk devojci koja je svojim telom htela da zaštiti majku. Hitna pomoć je ubrzo stigla, ali nije mogla da priđe mestu gde se nesreća dogodila – kaže Ivetić.

On veli da je pre nekoliko dana razgovarao sa Nenadom Bogdanovićem, gradonačelnikom, prilikom njegove posete gradilištu na Zrenjaninskom putu i tada mu je rečeno da Grad ima novca i da hoće da ih uloži u izgradnju preko potrebnog prolaza.

– Pisali smo svim nadležnim gradskim organima i od njih smo dobili odgovor da su spremni da pomognu, ali da ništa ne mogu da urade bez saglasnosti Železnica. Potom, otišao sam u sektor za održavanje pruge Beograd–Pančevo i tamo razgovarao sa rukovodiocem Donjeg postroja. On mi je obećao da će tunel uskoro biti izgrađen, ali, evo, do danas nisu mrdnuli ni prstom. Borim se za ovaj prolaz više od trideset godina i zaista sam počeo da gubim nadu da će on ikad biti izgrađen – nevoljno objašnjava Ivetić.

Branko Nikolov, domar srednje Poljoprivredne škole, koji živi baš kod prolaza, kaže da ne zna broj dece koji je upao u vodu, niti zna broj penzionera koji se stropoštao niz strminu pokušavajući da pređe prugu.

– Kada voda popuni tunel, jedini način da se pređe na drugu stranu naselja je preko pruge. Nekoliko metara dalje nalazi se i melioracioni kanal koji se zbog kiša izlije i tada je zaista nemoguće proći. Kada sam slobodan, praktično dežuram u čizmama kod prolaza i pomažem komšijama. Međutim, ne mogu tu da budem po ceo dan – rekao je Nikolov.

Osnovna škola „Zaga Malivuk” je imala 1.300 đaka, a danas ima svega 700. Glavni krivac za to je, kako kažu u ovoj školi, baš prolaz, jer roditelji ne žele da im deca rizikuju prelazak preko neobezbeđene i neosvetljene pruge koja svake godine odnese nekoliko života. Železnice su vlasnik pruge i nekoliko metara parcele oko nje. Bez njihove saglasnosti niko ne može ništa da radi.

– Ministarstvo za kapitalne investicije treba da odvoji novac i tek onda mogu da počnu radovi. Zaista mi nije jasno zašto ne žele da prihvate ponuđenu pomoć grada – ističe Ivetić. Povodom ovog problema obratili smo se i nadležnima u Železnicama. Međutim, oni nisu znali da nam odgovore na postavljeno pitanje, a potom su nas uputili na Sektor za građevinsku delatnost koji brine o prugama i tunelima. Do danas nismo dobili odgovor.
Ostaje nejasno ko je odgovoran za sve nesreće koje su se dogodile proteklih godina. Jedino što ostaje jeste tuga roditelja i muk nadležnih.
Milan Dudvarski

Izvor: Politika