Има особа које просто не могу да се зауставе, које једу далеко више него што им је потребно, не само до презасићености већ и до мучнине. А да притом уопште не уживају у храни коју у себе трпају са присилном прождрљивошћу.

У чему је проблем оваквих личности? Зашто чине нешто што, не само да им не прија већ угрожава и њихово здравље?

Прождрљивост има више узрока.

Сам чин гутања је чин симболичког присвајања. Присвајамо ствари уносећи их у себе и истовремено их одузимамо другима. Прождрљивост може указивати на мање или више потиснуту, свеснију или несвеснију себичност, и то не само у смислу да се уграби за себе већ и да се други лише онога што им је потребно. Такве особе ће радије појести оно што им је сувишно него дати ономе коме недостаје. Радије гомилати у себе него поделити са онима око себе. Такве би личности да што више приграбе себи како би што мање остало другима.

Прекомерно уношење хране људи користе и као неку врсту седатива. Бесомучно се бацају на храну онда када су узнемирени, уплашени, напети. Јело их донекле смирује. Тежина у стомаку и варење их чине тромим и поспаним. Отупљују их и тако смањују осетљивост. А са њом и зебњу. Учинак је сличан оном који се постиже гледањем телевизије. Човек постаје умртвљенији а самим тим се смањује његова узнемиреност. Презасићеност, па и мучнина, одвраћају мисли са онога што буди страх и што увећава напетост.

И, најважније од свега, људи би да некако, претераним уношењем хране испуне завијајућу и ужасавајућу унутрашњу празнину. Да некако затрпају рупу која зјапи у дубини њихове душе.

Ово је, наравно, немогуће и потпуно бесмислено али добар део људи већи део свог живота проводи чинећи бесмислене ствари, у нади да ће постићи оно што се на тај начин не може постићи.

Сви знамо да има оних који су збиља незасити. Оних којима никада није доста. И то само хране већ ни пажње, похвала, функција, признања, славе, новца. Или ствари које помамно купују и сензација за којима безглаво јуре.

Такве особе, као бичем, кроз живот гони потреба да некако утекну унутрашњој празнини.

Празнини коју су сами створили, одрекавши се властитог бића. А коју, међутим, могу зацелити тек вративши се себи самима.

Psihološki razlozi za preterano uzimanje hrane mogu i da zamaskiraju postojanje nekog fiziološkog razloga:
1. Zedna osoba često umesto žeđi oseća glad. Znači ako smo svesni da smo jeli dovoljno prvo treba piti vode.
2. Osećaj gladi koji je svakodnevno prisutan bez obzira na gojenje može da indicira poremećaj u radu tireoidne žlezde pa treba proveriti TSH (a ako je on povećan onda pravo doktoru).
3. Stomačna nervoza, alkoholna pića, ljuta hrana i neki lekovi izazivaju u želudcu osećaj pečenja koji se preslikava po nekad kao glad.