Ima onih koji su skloni tome da partnera ili partnerku zasipaju pozivima, mejlovima, SMS porukama, što je sasvim u redu onda kada se i voljenoj osobi to dopada. Međutim, nekima se ne dopada - a jedno "lukavstvo" kome se onda pribegne jeste to da pošaljete poruku "da proverite" da li je prethodna poruka primljena.

Ne kažemo da se tu uvek radi o "lukavstvu". Nekada je zaista potrebno napraviti takvu proveru, recimo, onda kada se s voljenom osobom dogovarate o nečemu, a od nje nije stigla potvrda da je vašu poruku primila i da joj mesto i vreme odgovaraju (ili šta bi već trebalo da vam odgovori). Tada je, ako vam je hitno potreban odgovor, sasvim u redu pitati da li je poruka primljena i da li je dogovor utvrđen.

Međutim, neretko je ta "provera" samo izgovor da se ćaskanje s voljenom osobom nastavi. To može da bude u redu ako je voljena osoba raspoložena za ćaskanje i ako za njega ima vremena; može čak i da joj bude slatko to da se vama ne prekida. Međutim, ako je voljena osoba zatrpana nekim drugim obavezama, ili ne voli takvu vrstu komunikacije, ona joj služi samo za kratke dogovore i neophodnu razmenu informacija, a za nešto više bi ipak da razgovara uživo, takva poruka bi mogla da je iznervira. A ukoliko takve poruke prečesto prima, mogla bi da počne da se oseća "ugušeno" i da poželi da pobegne - i to bi mogla i da uradi.

Zato, oprezno sa "proverom da li je poruka primljena". Naravno, koristite je onda kada je zaista neophodna, ali kada vam je to samo izgovor da nastavite ćaskanje, a voljena osoba ne pokazuje ni najmanju sklonost prema takvoj vrsti komuniciranja, suzdržite se od takvih poruka i sačekajte da se vidite uživo, i da se onda "kao ljudi" ispričate.

Ionako je sve ostalo samo zamena koja vas nikada ne ostavi sasvim zadovoljnim.



Izvor: Krstarica