Protokol br. 20



Finansijski program. Progresivna poreza. Progresivne takse u markama. Fondovna kasa. Hartije od vrednosti i zastoj novčanog opticaja. Odgovorno računovodstvo. Ukidanje pretstavništva. Zastoj kapitala. Novčana emisija. Zlatna valuta. Valuta vrednosti radničke snage Budžet. Državni zajmovi. Jednoprocentna serija. Industrijske hartije od vrednosti. Gojski upravljači. Favoriti, masonski agenti.

Danas ćemo dodirnuti finansijski program, o kome sam ostavio da govorim naposletku kao o najtežoj, završnoj i odlučnoj tački naših planova. Pristupajući mu, ja ću vas potsetiti da sam vam i ranije nagovestio da je suma naših dejstava rešena pitanjem cifara.

Kada se mi zacarimo naša će samodržavna (autokratska) vlada izbegavati, iz principa samoodržanje, da osetno opterećuje narodne mase porezima, ne zaboravljajući svoju ulogu oca i zaštitnika. Ali pošto državna organizacija staje skupo, ipak je neophodno dobiti potrebna za to sretstva. Stoga treba naročito brižlljivo izraditi pitanje ravnoteže u tome predmetu.

Naša uprava, u kojoj će car posedovati legalnu funkciju pripadanja njemu svega što se nalazi u njegovoj državi (što je lako pretvoriti u stvarnost) može pribeći zakonitom izuzimanju svekolikih suma radi regulisanja njihovog opticaja u državi. Iz toga izlazi da je pokriće poreza najbolje vršiti putem progresivnog poreza na svojinu. Na taj način će se dacije uplaćivati bez pritešnjenja ili uništrenja u srazmerom % posedovanja. Bogataši moraju biti svesni svoje obaveze da deo svojih suvišaka prepuste državnoj koristi, pošto im država garantuje sigurnost u posedovanju ostale svoje sopstvenosti i pravo tečevine, kažem – poštene, jer će kontrola svačijeg imanja otstraniti pljačku na zakonskoj osnovici.

Ova socijalna reforma mora početi, jer joj već nastaje vreme – ona je neophodna kao jemstvo mira.

Porez na sirotana je seme revolucije i služi na uštrb državi koja gubi veliko trčeći za malim. Nezavisno od toga, porez na kapitaliste umanjiće porast bogastva u privatnim rukama, u kojima ih sada držimo prikupljene kao protivteg sila gojskih vlada – državnim finasijama.

Porez koji se povećava u procentnom odnosu prema kapitalu, daće mnogo veći prihod nego li današnji s glave na glavu i cenzusni, koji je za nas koristan samo kao sredstvo za izazivanje nemira i nezadovoljstva među Gojama.

Sila na koju će se naš car oslanjati sastoji se u ravnoteži i garanciji mira, čega radi je neophodno da kapitalisti žrtvuju jedan deo svojih prihoda radi bezbednosti dejstva državne mašine. Državne potrebe treba da podmiruju oni kojima to nije teško i od kojih se ima šta uzeti.

Takva će mera uništiti mržnju sirotana prema bogatašu, u kome će on videti potrebnu finansijsku potporu države, videći u njemu organizatora mira i blagostanja, jer će videti da ovaj upućuje potrebna sretstva za njihovo postignuće.

Da ne bi inteligentni platci odveć jadikovali, zbog novih plaćanja, njima će se pri određivanju tih plaćanja davati potrebni računi, izuzimajući, naravno one sume koje su potrebne za potrebe prestola i administrativnih ustanova.

Vladalac neće imati svojih dobara, kad već i onako sve što je u državi pretstavlja njegovu svojinu, inače bi jedno protivurečilo drugome: fakat vlastitih sretstava uništio bi pravo svojine na sveopšte vlasništvo.

Rodbina vladareva, sem njegovih naslednika koji se takođe izdržavaju o trošku državnom, mora stupiti u redove državnih službenika i raditi da bi zaslužila pravo svojine: privilegija carske krvi ne sme služiti za pljačku državne kase.

Kupovina, prijem novca ili nasledstva podležavaće progresivnim taksama. Neprijavljena i ovoj taksi nepodvrgnuta, neizostavno lična, predaja svojine novčane ili kakve bilo druge, nametnuće ranijem vlasniku plaćanje procentnog prireza za vreme od predaje tih suma pa do dana kad je otkriveno prikrivanje izjave o predaji. Priznanice o predaji moraju se svake nedelje podnositi mesnoj blagajni sa označenjem imena, prezimena i ostalog mesta stanovanja bivšeg i novog sopstvenika imanja. Ta lična predaja mora počinjati od opredeljenja sume koja prelazi obične troškove oko kupovine i prodaje neophodnog koja će se uplaćivati taksenim markama u određenom % od jedinice.

Sračunajte po koliko će puta takvi porezi pokriti prihode gojskih država.

Fondovna državna blagajna mora imati određeni komplekt rezervnih suma, a sve ono što bude prikupljeno preko toga komplekta mora biti vraćeno u opticaj. Te sume će poslužiti za obavljanje javnih radova. Inicijativa takvih radova, koja potiče iz državnih izvora, čvrsto će privezati radničku klasu za državne interese i vladare. Od tih suma izdvojiće se jedan deo koji će biti upotrebljen na premije za pronalaske i proizvodnju.

Niko ne treba, preko određenih i široko proračunatih suma, zadržavati u državnim blagajnama ma i najmanju jedinicu, jer novac postoji za opticaj i svaki njegov zastoj štetno se odaziva na toku državnog mehanizma za koji on služi kao mazivno sredstvo: zastoj maziva može promeniti privalno kretanje toga mehanizma.

Zamena jednog dela novčanica procentnim hartijama proizvela je baš takav zastoj. Posledice te okolnosti sada su već dovoljno primetne.

Mi ćemo takođe ustanoviti državno računovodstvo, i u njemu će vladar u svako doba naći potpuni pregled državnih prihoda i rashoda, izuzev tekuće još nesastavljene mesečne račune i prediduće koji još nisu dostavljeni.

Jedno lice, koje neće imati interesa da pljačka državne kase, to je vlasnik njihov, vladar. Eto zašto će njegova kontrola otstraniti mogućnost gubitka ili rasipanja.

Pretstavljanje na prijemima radi etiketa koje oduzima vladaocu dragoceno vreme, biće ukinuto da bi vladar imao vremena za kontrolu i razmićljanje. Tada njegova moć neće biti rasparčana na favorite, koji okružavaju presto samo radi sjaja i raskoša i koji su zainteresovani samo za svoje a ne za opšte državne interese.

Ekonomske krize koje smo priredili za Goje stvorene su ničim drugim do povlačenjem novca iz opticaja. Ogromni kapitali zastajali su blagodareći izvlačenju novca iz država, koje su bile prinuđene da se baš njima obrate za zajmove. Ti zajmovi su opteretili finansije država plaćanjem procenata, pritisli ih i vezali pomenutim kapitalom... Koncentracija industrije u rukama kapitalista isisala je sve narodne sokove, a s njima i državne...

Sadašnja emisija novca uopšte ne odgovara svopštoj potrebi, pa stoga i ne može da zadovolji sve nevolje radničke. Emisija novca mora biti u skladu sa povećanjem stanovništva, pri čemu je neophodno računati kao potrošače i decu od dana rođenja. Revizija emisije bitno je pitanje za ceo svet.

Vi znate da je zlatna valuta bila propast za sve države koje su je usvojile, jer ona nije mogla zadovoljiti potrošnju novca, tim pre štp smo mi povukli zlato iz opticaja ukoliko je god bilo mogućno.

Kod nas mora biti uvedena valuta vrednosti radničke snage, pa bila ona od hartije ili od drveta. Mi ćemo izvršiti emisiju novca prema normalnim potrebama svakog podanika, povećavakjući njegovu količinu sa svakim novorođenim čovekom, smanjujući je sa svakim umrlim.

Računske poslove obavljaće svaki departman (francuska administrativna podela), svaki okrug.

Da ne bi bilo zadržavanja u isplati novca na državne potrebe, sume i rok njihove isplate određivaće se ukazom vladara: time će se otstraniti protektorat ministarstava nad jednom ustanovom na uštrb drugih.

Budžeti prihoda i rashoda biće vođeni naporedo, da ne bi bilo nejasnosti, kad su udaljeni jedan od drugog.

Reforme gojskih finasijskih ustanova i principa, koje smo mi projektovali, zaodenućemo u takve forme, da one neće nikoga uznemiriti. Mi ćemo ukazati na neophodnost reforma usled one zbrke i kolambura do kojih su došli finansijski neredi kod Goja. Prvi nered, reći ćemo, sastoji se u tome što oni počinju sa određivanjem prostoga budžeta, koji raste iz godine u godinu iz sledećih uzroka: taj budžet oni dotegle do polovine godine; zatim traže popravni budžet koji potroše za tri meseca, posle čega mole za dopunski budžet, i sve se to završuje likvidacionim budžetom. A pošto se budžet za narednu godinu određuje prema sumi opšteg proračuna, onda se svakogodišnje kretanje od norme proteže za 50% na godinu, zbog čega se godišnji budžet uređuje kroz deset godina. Blagodareći takvim načinima, dopuštenim nemarnošću gojskih država, njihove su se kase ispraznile. Period zajmova, koji je posle toga nastupio, pokupio je ostatke i doveo sve države gojske do bankrotstva.

Vi vrlo dobro znate, da takvu ekonomiju kakvu smo sugerovali Gojima mi ne možemo voditi.

Svaki zajam dokazuje državnu nemoć i neshvatanje državnih prava. Zajmovi, kao Damoklov mač, vise nad glavama vladara koji, umesto da uzimaju od svojih podanika putem privremenih prireza, idu sa ispruženom rukom da prose milostinju od naših bankara. Spoljašnji su zajmovi pijavice, koji se nikako ne mogu otkinuti od državnog tela dokle god one same ne otpadnu ili ih država sama ne zbaci. Ali gojske države ih ne otkidaju, nego ih sve više puštaju na sebe, tako da one moraju neibežno propasti od dobrovoljnog puštanja krvi.

U samoj stvari, šta drugo može pretstavljati jedan zajam, i uz to još spoljašnji?!... Zajam – to je emisija državnih menica koje sadrže procentnu obavezu srazmerno sumi pozajmljenog kapitala. Ako je zajam 5%, onda će država – kroz dvadeset godina uludo platiti procentnu sumu koja će biti ravna uzetom zajmu; za četrdeset godina plaća dvostruku sumu a za šezdeset godina – trostruku, a dug ostaje uvek onaj isti neuplaćeni dug.

Iz ovog računa jasno se vidi, da kod oblika sveopšteg prireza, države crpe poslednje parice siromašnih poreskih obveznika, da bi isplatila inostrane bogataše od kojih je uzele novac na zajam, umesto da te parice prikupi za svoje potrebe bez procentnih doplata.

Dok su zajmovi bili unutrašnji, Goji su samo premeštali novac iz džepa sirotana u džepove bogataša, ali kad smo mi podmitili koga je trebalo, da bismo preneli zajmove na spoljašnji teren, onda su sva državna bogatstva potekla u naše kase, i svi su Goji počeli da nam plaćaju svoj podanički danak.

Kad je lakomislenost gojskih vladara u pogledu državnih poslova i podmitljivosti ministara ili nerazumevanje u finansijskim pitanjima drugih upravnih lica uspelo da zaduži svoje zemlje kod naših kasa neisplativim dugovima, onda treba znati koliko nas je sve to stalo truda i novca.

Zastoj novca mi nećemo dopustiti, te zato neće biti ni državnih procentnih hartija, sem jednoprocentne serije, da ne bi plaćanja procenata predavala državnu moć pijavicama na isisavanje. Pravo emisije procentnih hartija isključivo prepušteno industrijskim kompanijama, kojima neće biti teško da isplaćuju procente od svojih dobiti koje država ne zarađuje na pozajmljeni novac kao što to čine ove kompanije, jer ona zajmi da istraći a ne da vodi privredne operacije.

Industrijske hartije kupovaće i vlada koja će se od današnjeg platca nacije na zajmove pretvoriti u zajmove iz računa. Takva mera prekinuće zastoja novca, gotovanstvo i lenost koji su nam bili korisni kod samostalnih Goja, ali neželjenih u našoj vladavini.

Kako je jasna i očigledna nedotupavnost čisto životinjskih mozgova gojskih, koji se ispoljava u tome što oni nisu ni mislili, uzimajući od nas nova od nas novac pod interes, da će sav taj naovac, pa još sa interesom na nj, oni morati crpiti iz svojih državnih džepova radi obračuna sa nama. Šta je bilo lakše i prostije nego uzeti potreban novac od svojih građana!

To daokazuje genijalnost našeg izabranog uma u tome što smo mi umeli tako da im predstavimo stvar zajmova da su oni videli u njima štaviše i svoju korist.

Naši računi, koje ćemo mi pretstaviti kada nastupi vreme, osvetljeni vekovnim eksperimentima što smo vršili nad gojskim državama, odlikovaće se jasnošću i određenošću, i očigledno će pokazati svima korist od naših novotarija. Oni će učiniti kraj onim zloupotrebama blagodareći kojima smo mi upravljali Gojima, ali koje ne mogu biti dopuštene u našem carstvu.

Mi ćemo tako podesiti računski sistem, da ni vladar, ni najmanji činovnik neće biti u stanju da izvuku ni najmanju sumu neprimetno od njene namene ili da je upute drugim pravcem sem onog koji je već jednom označen u određenom planu dejstva.

Bez određenog plana ne može se upravljati. Idući neodređenim putem i sa neodređenim rezervama propadaju na putu heroji i vitezovi.

Gojski vladari koji su po nekadašnjim našim savetima odvraćani od državnih poslova svečanim prijemima, etiketama, veselim zabavama i razonodama, bili su samo zasloni naše uprave. Izveštaje favorita koji su ih zamenjivali na poprištu poslova sastavljali su za njih naši agenti i svaki put su zadovoljavali kratkovide umove obećanjima da se u buduće predviđaju uštede i poboljšanja... Od čega uštede? Od novih prihoda? – mogli su da upitaju i nisu pitali oni koji su čitali naše izveštaje i projekte... Vi znate dokle ih je dovela ta nemarnost, do kakvog su finansijskog rastrojstva oni doterali, bez obzira na divnu vrednoću njihovih naroda...

Protokol br. 21



Unutrašnji zajmovi. Pasiva i porezi. Konverzije. Bankrotstvo. Štedionice i renta. Uništenje fondovnih berza. Taksiranje industrijskih vrednosti.

Svemu što sam vam na prošlom našem skupu izložio dodajući još podrobno objašnjenje unutrašnjih zajmova. O spoljašnjim pak neću vam više govoriti, jer oni su nas hranili nacionalnim novcima Goja; za našu, pak državu neće biti stranaca t. j. čega bilo spoljašnjeg.

Mi smo se koristili podmitljivošću administratora i nemarnošću vladara pozajmljujući gojskim vladama sasvim nepotrebne državne pare, te smo na taj način dobijali dvostruke, trostruke i veće sume. Ko bi to mogao činiti u odnosu prema nama?... Stoga ću vam izložiti podrobnosti samo unutarnjih zajmova.

Objavljujući zaključenje takvoga zajma države otvarajući upis na svoje menice tj. na procentne hartije. Da bi one bile pristupačne svakome određuje im se vrednost od sto do hiljade, a pri tom se čini popust prvim upisnicima. Drugoga dana podiže im se veštačka cena, tobože zato što su svi nagrnuli da ih kupuju. Kroz nekoliko dana kase tokorse bivaju prepune i ne znaju kud će s parama (zašto su ih onda uzimali?). Upis bajagi premaša mnogo puta emisiju zajma: u tome je sav efekat – vidite li, koliko je poverenje prema vladinim menicama.

Ali, kad je komedija odigrana, onda se pojavljuje stvarnost pasiva i uz to vrlo teška. Za isplatu procenata mora se pribegavati novim zajmovima koji ne apsorbuju već samo povećavaju glavni dug. Kad je kredit iscrpen pribegava se novim prirezima da bi se pokrio ne zajam nego samo procenti na nj. Ti su prirezi pasiva koja se upotrebljuje za pokriće pasive...

Zatim nastaje vreme konverzija, ali one samo smanjuju plaćanje procenata a ne pokrivaju dugove, sem toga one ne mogu biti izvršene bez pristanka zajmodavaca: prilikom objave konverzije predlaže se vraćanje novca onima koji ne pristanu da konvertuju svoje hartije. Kad bi svi izjavili da ne pristaju i potražili svoj novac natrag, vlada bi bila uhvaćena na svoju sopstvenu udicu, jer ne bi bila u stanju da isplati ponuđeni novac. Srećom podanici gojskih država i njihovih vlada, ne razumevaju se u finansijskim poslovima, uvek su pretpostavljali gubitak na kursu i smanjenje procenata riziku novih ulaganja novca, čime su pružali mogućnost ovim vladama da više puta zbace sa sebe pasive od nekoliko miliona.

Sada, kod spoljašnjih zajmova, Goji ne mogu da prave takve smicalice, jer znaju da ćemo mi potražiti sav novac natrag.

Na taj način priznato bankarstvo najbolje će dokazati zemljama odsustvo veze između interesa naroda i njihovih vlada.

Obraćam vašu dvostruku pažnju na ovu okolnost i na sledeću: sada su svi unutrašnji zajmovi konsolidovani takozvanim letećim dugovima, t. j. takvim čiji su rokovi plaćanja manje ili više bliski. Te dugove sačinjavaju pare uložene u štedionice i rezervne kase. Nalazeći se dugo vreme na raspoloženju vladinom ti se fondovi iskorišćuju za isplate procenata na inostrane zajmove, a mesto njih se polažu na istu sumu ulozi rente.

Dakle, ovi poslednji pokrivaju i zapuštaju sve rupe u pukotine na gojskim kasama.

Kada se mi popenjemo na presto sveta, sva slična finansijska vijuganja kao neodgovarajuća našim interesima biće nepovratno uništena, kao što će biti uništene i sve fondovne berze, jer mi nećemo dopustit da se prestiž naše vlasti koleba kolebanjem cena naših dragocenosti koje ćemo mi objaviti zakonom u iznosu potpune njihove vrednosti bez mogućnosti njihova spuštanja ili podizanja. (Podizanje daje povod spuštanju, odakle, smo mi i počeli u odnosu prema gojskim vrednostima).

Mi ćemo zameniti berze grandioznim državnim kreditnim ustanovama, čiji će se zadatak sastojati u taksiranju industrijskih vrednosti saobrazno vladinim kombinacijama. Te ustanove će biti u stanju da izbace na pijacu po pet stotina miliona industrijskih hartija za jedan dan, ili da ih toliko isto kupe. Na taj način će sva industrijska preduzeća postati zavisna od nas. Možete zamisliti kakvu ćemo mi moć pribaviti sebi posredstvom toga!...

Protokol br. 22



Tajna budućnosti. Mnogovekovno zlo kao osnova budućeg dobra. Oreol vlasti i mističko poklonjenje njoj.

U svemu što sam vam do sada izložio ja sam se brižljivo starao da vam naslikam tajnu svega što se dešava – što je bilo i što je sada – što juri u bujicu velikih događaja koji dolaze i već su u bliskoj budućnosti, tajnu zakona naših odnosa prema Gojima i finansijskih operacija. O toj temi ostaje mi još samo malo da dodam.

U našim je rukama najveća savremena sila – zlato: za dva dana mi ga možemo iz naših čuvarnica i skladišta dobaviti u kolikoj hoćete količini.

Zar još treba dokazivati da je naša vladavina predodređena samim Bogom?!... Zar takvim bogastvom mi nećemo dokazati, da je sve ono zlo koje smo toliko vekova bili primorani da činimo na kraju krajeva poslužilo istinskom dobru – dovođenju svega u red ? . . . Ma i po cenu izvesnog nasilja, ali on će biti uveden. Mi ćemo umeti da dokažemo, da smo mi dobrotvori koji smo vratili namučenoj i iskidanoj zemlji istinsko dobro i slobodu ličnosti, kojoj ćemo dati da se koristi spokojstvom, mirom, dostojanstvom odnosa, pod uslovom, naravno, da se poštuju i čuvaju zakoni koje smo ustanovili. Uz to mi ćemo razjasniti, da se sloboda ne sastoji u raspuštenosti i razuzdanosti, kao što se isto tako dostojanstveno i snaga čoveka ne sastoji u svačijem pravu da proklamuje razorne principe na formu slobode savesti, jednakosti i njima sličnih; da se sloboda ličnosti nikako ne sastoji u pravu uzbuđivanja sebe i drugih bezobraznim oratorstvom pred neuređenim ruljama i zborovima, već da se istinska sloboda sastoji u neprikosnovenosti ličnosti koja časno i ispravno vrši i poštuje sve zakone opštežića, da se čovečansko dostojanstvo sastoji u svesti o svojoj bespravnosti, a ne samo u stalnom fantaziranju o temi svoga – Ja.

Naša će vlast biti slavna, jer će biti moćna, upravljaće i rukovodiće a neće gegati za vođama i oratorima koji izbacujubezumne reči nazivajući ih velikim principima a koje, govoreći po savesti, nisu ništa drugo do utopija... Naša će vlast biti vršilac reda u kome se i sastoji sva sreća ljudi. Oreol ove vlasti uliće svima mistično klanjanje njoj i strahopoštovanje svih naroda pred njom. Istinska sila ne popušta ni u kakvom pravu, čak ni u božanskom: niko ne sme pristupiti k njoj da joj oduzme makar i ped njene moći.

Protokol br. 23



Smanjenje proizvodnje luksuznih predmeta. Proizvodnja domaće sitne industrije. Nezaposlenost. Zabrana pijanstva. Ubistvo starog društva i njegovo vaskrsenje u novom obliku. Izbranik Božji.

Da bi se narodi navikli na poslušnost, treba ih naučiti skromnosti, te prema tome treba smanjiti industrijsku proizvodnju luksuznih predmeta. Time ćemo popraviti i poboljšati naravi demoralizovane utakmicom na polju raskoši. Mi ćemo uspostaviti domaću sitnu industriju koja će potkopati privatne kapitale krupnih fabrikanata. To je neophodno još i stoga što krupni industrijalci često pokreću, mora i ne uvek svesno, misli masa protivu vlade. Narod fabrikant ne zna za nezaposlenost, a to ga vezuje za postojeći red, sledstveno i za čvrstinu vlasti. Nezaposlenost je najopasnija stvar za vladu. Za nas će njena uloga biti odigrana čim vlast pređe u naše ruke. Pijanstvo će takođe biti zakonom zabranjeno i kažnjavana kao zločin protiv čovečnosti ljudi koji se pretvaraju u životinje pod uticajem alkohola.

Podanici, ponavljam još jedanput, slepo se pokoravaju samo snažnoj, potpuno nazavisnoj od njih ruci, u kojoj oni osećaju mač za zaštitu i podršku protiv udaraca socijalnih bičeva... Zašto im je potrebna anđelska duša u vladaocu? – Oni treba da vide u njemu oličenje sile i moći.

Gospodar, koji smeni sada postojeće uprave što bedno životare među demoralisanim s naše strane društva, koja se odriču čak i Božanske vlasti i iz čije sredine izbija sa svih strana oganj anarhije, - taj gospodar mora pre svega pristupiti gašenju toga plamena koji već proždire sve. Zato je on dužan da ubije takva društva, makar ih morao zaliti njihovom vlastitom krvlju, te da ih ponovo vaskrsne u licu pravilno organizovane vojske koja se svesno bori protiv svake zaraze opasne po državno telo.

Taj izbranik Božji određen je odozgo, da slomi bezumne sile pokretane instinktom a ne razumom, životinjstvom a ne čovečnošću. Te sile sada trijunfuju u manifestacijama pljačke i svakojakog nasilja pod maskom principa slobode i prava. One su razorile sve društvene poretke, da bi se na njima podigao presto cara judejskog; ali njihova će uloga biti odigrana u onom momentu kada se on zacari. Tada će one biti zbrisane sa njegova puta, na kome ne sme biti ni grančice, ni travčice.

Tada ćemo moći reći narodima: blagodarite Bogu i poklonite se pred onim koji nosi na licu svome pečat predodređenosti ljudske, čiju je zvzdu Sam Bog vodio i doveo k njemu da niko drugi, osim njega, ne bi mogao osloboditi vas od svih gore pobrojanih sila i zala.

GOSPODARI RUSIJE U 1920 GODINI


Sastav Saveta narodnih komesara
1. Pretsednik Saveta – Uljanov (Lenjin); Rus.

2. Komesar za Spoljne poslove Čičerin (po materi Jevrejin); Rus

3. Komesar za poslove nacionalnosti, Cugašvili; Rus.

4. Pretsednik Višeg ekonomskog saveta Lurje (Lerin); Jermenin.

5. Komesar za ustanovljenje, Šlihter; Jevrejin.

6. Komesar poljoprivrede, Gritjan; Jermenin.

7. Komesar Državne kontrole, Lander; Jevrejin.

8. Komesar Vojske i mornarice, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.

9. Komesar državnog erara, Kaufman; Jevrejin

10. Komesat javnih radova, Šmit; Jevrejin.

11. Komesar javnog snabdevanja, E. Lilina (Knigisen); Jevrejka.

12. Komesar narodne prosvete, Lunačarski; Rus.

13. Komesar za veroispovest, Špicmerg; Jevrejin.

14. Narodni komesar Alfelbaum (Zinovjev); Jevrejin.

15. Komesar za javnu higijenu, Anvelt; Jevrejin.

16. Komesar finansija, Gukovski; Jevrejin.

17. Komesar pečata, Kogen (Volodarski ubijen); Jevrejin.

18. Komesar za izbore, Radomisljski (Uricki ubijen); Jevrejin.

19. Komesar pravde, Štajnberg; Jevrejin.

20. Komesar za evakuaciju, Fenigštajn; Jevrejin.

21. Njegovi pomoćnici, Ravič i Zaslavski; Jevreji.

Ukupno 22 člana: Rusa 3, Jermena 2, Jevrejina 17.

Vojni komeserijat.
1. Komesar Vojske i Mornarice, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.

2. Predsednik revolucionarnog štaba Sev. Vojske, Finšman; Jevrejin.

3. Komesar Vojno-sudski 12-te Armije, Romm; Jevrejin.

4. Politički komesar 12-te Armije, Mejčik; Jevrejin.

5. Politički komesar 4-te Armije, Livenston; Jevrejin.

6. Predsednik saveta armije Zapadnog fronta, Pozern; Jevrejin.

7. Politički komesar Moskovskog Vojnog Okruga, Gubelman; Jevrejin.

8. Komesar Politički Vitebskoga Voj. Okruga, Dejb; Jevrejin.

9. Komesar za vojnu rekviziciju grada Slucka, Kalmanović; Latiš.

10. Politički komesar Samarske divizije, Bekman; Jevrejin.

11. Vojni komesar iste divizije, Gluzman; Jevrejin.

12. Komesar rekvizicionog odreda Moskovskog Okruga, Zuzmanovič; Jevrejin.

13. Pretsednik Glavnog moskov. vojnog. saveta, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.

14. i 15. Njegovi pomoćnici, Grišfeld i Skljanski; Jevreji.

15. i 17. Članovi istog saveta: Šorodak i Petč; Jevreji.

Vojni komesar moskovske oblasti, Štajnhard; Nemac.
Vojni komesar moskovske oblasti, Dulis; Latiš.
Komesar škole pogranične grupe, Glajzer; Latiš.
Politički komesar 15-te divizije Saveta, Dzenis; Jevrejin.
22. Politički komesar 15-te divizije Saveta, Plonski; Latiš.

23. Komesar Vojnog saveta kavkaskih armija, Lehtiner; Jevrejin.

24. – 25. Izvanredni komesari Istočnog fronta, Buno i Šilman; Jevreiji.

26. – 28. Članovi Kazanskog Vojnog saveta Rozenholc, Mejhof, Nezenholc; Jevreji.

29. Komandant crvene armije u Jaroslavu, Gekker; Jevrejin.

30. Načelnik Petrovgradskog vojnog komeserijata, Cajger; Jevrejin.

31. Politički komesar Petrogradskog vojnog okruga, Gitris; Jevrejin.

32. Komandant Zapadnog fronta prema Čehoslovačkoj, Vacetis; Latiš.

33. Član saveta vojne komune, Lazimer; Jevrejin.

34. Načelnik vojne komune (biv. austr. oficir), Kolman; Jevrejin.

35. Vojni komesar Moskovskog voj. okruga, Matkaz; Jevrejin.

36. Načelnik odbrane Krima, Zak; Jevrejin.

37. Komandant kurskog fronta, Sluzin; Jevrejin.

38. Njegov pomoćnik, Silberman; Jevrejin.

39. Politički komesar Rumunskog fronta, Spiro; Jevrejin.

40. Punomoćnik za pregovore o miru s Nemačkom, Davidović; Jevrejin.

41. Kandidat, Šneur; Latiš.

42. Vojnik, Smirnovič; Jevrejin.

Dakle od 43 člana: Rusa 0, Latiša 8, Nemaca 1, Jevreja 34.

Komesari unutrašnjih poslova
1. Narodni komesar Apfelbaum (Zinovjev), Jevrejin.

2. Njegov pomoćnik čerzvičajne komisije (Č. K.-a) Radomisljski (Uricki) ubijen od svog političkog druga; Jevrejin.
3. Načelnik propagande, Goldenrudin; Jevrejin.

4. Predsednik ekonomske komisije Pertogr. komune, Ender; Jevrejin.

5. Potpredsednik komisije za higijenu, Rudnik; Jevrejin.

6. Komesar za evakuaciju izbeglica, Fengštajn; Jevrejin.

7. Njegov pomoćnik, Abram Krahman; Jevrejin.

8. Komesar Petrogradskog pečata, Volodarski (ubijen); Jevrejin.

9. Petrogradski gradonačelnik, Šnajder; Jevrejin.

10. Moskovski gradonačelnik, Mičor; Jevrejin.

11. Komesar Moskovskog pečata, Krasikov; Jevrejin.

12. Komesar Petrogradske policije, Fejerman; Jevrejin.

13. Načelnik biroa za pečat, Martinson; Jevrejin.

14. Moskovski komesar javne bezbednosti, Rozental; Jevrejin.

Članovi Petrogradske Črezvičajne komisije “Čeka”
15. Mejkman; Jevrejin.

16. Giller; Jevrejin.

17. Kozlovski; Poljak.

18. Vodel; Jevrejin.

19. I. Razmirovič; Jevrejka.

20. Đesperov; Jermenin.

21. Iselevič; Jevrejin.

22. Krassikov; Jevrejin.

23. Buhan; Jermenin.

24. Merbis; Latiš.

25. Pajkis; Latiš.

26. Anvelt; Nemac.

Članovi Saveta Petrogradske komune
27. Zorke; Jevrejin.

28. Radomisljski; Jevrejin.

Članovi Moskovske Črezeičajne Komisije “ČkKa”
29. Predsednik; Dzeržinski; Poljak.

30. Potpredsednik: Poers; Latiš.

31. Šklovski; Jevrejin.

32. Knejfis; Jevrejin.

33. Cejstin; Jevrejin.

34. Razmirovič; Jevrejin.

35. Kronberg; Jevrejin.

36. Hajkina; Jevrejka.

37. Karson; Latiš.

38. Šauman; Latiš.

39. Lentovič; Jevrejin.

40. Rivkin; Jevrejin.

41. Antonov; Rus.

42. Delafabr; Jevrejin.

43. Citkin; Jevrejin.

44. E. Rozmirović; Jevrejin.

45. Sverdlov; Jevrejin.

46. Bizenski; Jevrejin.

47. Bljumkin (ubica frofa Mirbaha); Jevrejin.

48. Aleksandrovič; Rus.

49. Rajtenberg; Jevrejin.

50. Fines; Jevrejin.

51. Zaks; Jevrejin.

52. Jakov-Goldin; Jevrejin.

53. Golperštajn; Jevrejin.

54. Kniggisen; Jevrejin.

55. Lacis; Latiš.

56. Dejbolj; Latiš.

57. Sejzan; Jermenin.

58. Dejbkin; Latiš.

59. Načelnik Taganrogskog zatvora, Libert; Jevrejin.

60. Fogelj; Nemac.

61. Zakis; Latiš.

62. Šilenkus; Jevrejin.

63. Ansol; Latiš.

64. Pretsednik komisije Trubeckog bastiona i Petrovlovske tvrđave, Model; Jevrejin.
Svega 64 člana, od kojih: Rusa 2, Poljaka 2, Jermena 3, Nemca 2, Latiša 10, Jevreja 45.

KOMESERIJAT INOSTRANIH POSLOVA
1. Narodni komesar, Čičerin (prognan); Rus.

2. Njegov pomoćnici: Karahan; Jermenin. Fritče; Latiš.

3. Direktor pasošne ekspedicije, Margolin; Jevrejin.

4. Konsul u Berlinu; Jofe; Jevrejin.

5. Pridoddat konsulatu u Berlinu (kažnjen u 1919 god. kao komesar Bavarske Sovjetske republike), Levin; Jevrejin.

6. Načelnik biroa štampe i informacija pri poslanstvu u Berlinu, Akselrod; Jevrejin.

7. Izvanredni punomoćnik u Parizu i Londonu, Bek; Jevrejin.

8. Konsul u Beču i Londonu, Rozenfeld (Kamenjev); Jevrejin.

9. Poslanik u Hristijaniji, Bejtler; Jevrejin.

10. Konsul u Glazgovu, Malkin; Jevrejin.

11. Predsednik delegacije za mir u Kijevu, Kain Rakovski; Jevrejin.

12. Njegov pomoćnik, Mapuilski; Jevrejin.

13. Pravni konsul, Astšub, (Ilsen); Jevrejin.

14. Generalni konzul u Kijevu Grinbaum, (Kševinski); Jevrejin.

15. Generalni konzul u Odesi, A. Bek; Jevrejin.

16. Konsul u Americi, Martens; Nemac.

Dakle od 17 članova: Rusa 1, (pa i njega su proterali), Jermenin 1, Latiš 1, Nemac 1, Jevreja 13.

KOMESERIJAT FINANSIJA
1. Prvi komesar (zbog sumnjive delatnosti bio je proteran iz Pariza), Meržvinski; Poljak.

2. Njegov pomoćnik, Don-Solovej; Jevrejin.

3. Komesar, Isidor Gukovski; Jevrejin.

4. Njegov pomoćnik, I. Akseldor; Jevrejin.

5. Direktor kancelarije, Zaks (Gladnev); Jevrejin.

6. Direktor kancelarije, Bogoljepov; Rus.

7. Glavni sekretar, Haskin; Jevrejin.

8. Njegov pomoćnik, Berta Hinevič; Jevrejka.

9. Predsednik finansiskih kongresa saveta, Lacis; Latiš.

10. Njegov pomoćnik, Vejstman; Jevrejin.

11. Komesar za likvidaciju rusko-nemačkih računa, Firstberg; Jevrejin.

12. Glavni sekretar njegov, Kogan; Jevrejin.

13. 14. i 15. Administracija narodnih banaka, Mihelson, Zaks, i Akselrod; Jevreji.

16. Sadnikov; Rus.

Finansiski agenti
17. U Berlinu, Laundau; Jevrejin.

18. U Kopenhagenu, Vorovski; Jevrejin.

19. U Štokholmu, Abraam Šnekman; Jevrejin.

20. Glavni revizor narodnih banaka, Kan; Jevrejin.

21. Njegov pomoćnik, Gorenštajn; Jevrejin.

22. Glavni komesar za likvidaciju privatnih banaka, Anrik; Jevrejin.

23. Njegov pomoćnik, Mojsej Kovš; Jevrejin.

Članovi tehničke komisije za likvidaciju privatnih banaka
24. Eljaševič; Jevrejin.

25. G. Hiftlih; Jevrejin.

26. A. Rogov; Jevrejin.

27. G. Lemerih; Jevrejin.

28. A. Rozenštajn; Jevrejin.

29. A. Plan; Latiš.

Dakle, od 29 članova: Rusa 2, Latiša 2, Poljak 1, Jevrejina 24.

KOMESERIJAT PRAVDE
1. Narodni komesar, i. Štajnberg; Jevrejin.

2. Komesar kasacionog suda, Šreder; Jevrejin.

3. Predsednik Moskovskog revolucionarnog tribunala, I. Berman; Jevrejin.

4. Komesar senata u Petrovgradu, Ber; Jevrejin.

5. Pretsednik vrhovne revolucionarne komisije, Bronštajn (Trocki); Jevrejin.

6. Pretsednik isledničke komisije pri revolucionarnom tribunalu, Bluzman; Jevrejin.

7. Sudija toga tribunala, Legendorf; Jevrejin.

8. Sudija toga tribunala, Slicki; Jevrejin.

9. Prokurov tribunala, Fridkin; Jevrejin.

10. Glavni sekretar konfidencionog odelenja, Hajnbark; Jevrejin.

11. Glavni sekretar narodne komune, Širvin; Jevrejin.

12. Komesar za narodnu zaštitu, Lucki; Jevrejin.

Narodni zaštitnici
13. G. Antokljski; Jevrejin.

14. V, Aronovič; Jevrejin.

15. R. Bisk; Jevrejin.

16. I. Bajer; Jevrejin.

17. A. Gundar; Jevrejin.

18. G. Davidov; Jevrejin.

19. R. Kastarjanc; Jermenin.

Dakle, od 19 članova: Rusa 0, Jermenin 1, Jevreja 18.

KOMESERIJAT ZA HIGIJENU
1. Komesar, Dauge; Nemac.

2. Načelnik Farmaceutskog odeljenja, Rapoporg; Jevrejin.

3. Njegov pomoćnik, Fuks; Jevrejin.

4. Direktor komisije protiv benerič. Bolesti, Veber; Jevrejin.

5. Direktor komisije za zarazne bolesti, Voljson; Jevrejin.

Dakle, od 5 članova: Rusa 0, Nemaca 1, Jevreja 4.

KOMISIJA NARODNE PROSVETE
1. Narodni komesar, Lunačarski; Rus.

2. Komesar Severne Oblasti, Grinberg; Jevrejin.

3. Pretsednik komisije vaspitnog instituta, G. Zolotnicki; Jevrejin.

4. Načelnik Municipalne sekcije, Lurje; Jevrejin.

5. Načelnik Plastičkog instituta, Štenberg; Jevrejin.

6. Glavni sekretar komesarijata, M. Ajhenholc; Jevrejin.

7. Načelnik pozorišne sekcije (žena Kamenjeva), O. Z. Rozenfeld; Jevrejka.

8. Njena pomoćnica, Zac; Jevrejka.

9. Direktor 2. departmana, Grojnim; Jevrejin.

Članovi profesori socijalističke akademije nauka
10. Rejsner; Nemac.

11. Fritče; Latiš.

12. Gojhbork; Jevrejin.

13. M. Pokrovski; Rus.

14. Veltman; Jevrejin.

15. Sobeljson; Jevrejin.

16. Krupskaja; Jevrejka.

17. Nahamles Steklov; Jevrejin.

18. Stučka; Jevrejin.

19. Nemirovski; Jevrejin.

20. I. Rakovski; Jevrejin.

21. K. R. Levin; Jevrejin.

22. K. S. Oljšanski; Jevrejin.

23. Z. R. Šetenberg; Jevrejin.

24. Gurvič; Jevrejin.

25. Ludberg; Jevrejin.

26. Erberg; Jevrejin.

27. Keltulon; Mađar.

28. Grossman (Roščin); Jevrejin.

29. Kračkovski; Jevrejin.

30. Ursinen; Finac.

31. Tono Sirola; Finac.

32. Rozin; Jevrejin.

33. Dančevski; Jevrejin.

34. Glejcer; Jevrejin.

35. Goldenrudin; Jevrejin.

36. Budin; Jevrejin.

37. Karl Rapoport; Jevrejin.

38. Rotštajn; Jevrejin.

39. Lurje; Jevrejin.

40. Mering; Nemac.

41. Gaze; Jevrejin.

Počasni članovi iste akademije
42. Roza Luksemburg; Jevrejka.

43. Klara Cetkin; Jevrejka.

Literaturni biro Moskovskog proleterijata
44. Ajnhenholc; Jevrejin.

45. Polanski (Lebedev); Jevrejin.

46. Hersonskaja; Jevrejka.

47. V. Zajcev; Jevrejin.

48. Brender; Jevrejin.

49. Hodasevič; Jevrejin.

50. Švarc; Jevrejin.

51. Direktor 1. departmana, Pozner; Jevrejin.

52. Upravitelj komeserijata, Alter, Jevrejin.

Dakle od 52 člana: Rusa 2, Finca 3, Latiš 1, Mađar 1, Nemac 2, Jevrejin 43.

KOMESERIJAT ZA SOCIJALNU POMOĆ
1. Narodni komesar, E. Lilian (Knigisen); Jevrejka.

2. Direktor, Pauzner; Jevrejin.

3. Glavni sekretar, E. Helfman; Jevrejin.

4. Pomoćnik sekretara, Roza Haufman; Jevrejka.

5. Direktor penzionog odeljenja, Levin; Jevrejin.

6. Direktor kancelarije, K. F. Rozental; Jevrejin.

Dakle, od 6 članova: svi su Jevreji.

KOMESERIJAT RADA
1. Narodni komesar, V. Šmit; Jevrejin.

2. Njegov pomoćnik, Radus, (Zenkovič); Jevrejin.

3. Načelnik komisije javnih naoružanja; Jevrejin.

4. Komesar za javna naoružanja, M. Veltman; Jevrejin.

5. Njegov pomoćnik, Kaufman; Nemac.

6. Glavni sekretar, Raskin; Jevrejin.

7. Člaan Komesarijata, Kušner; Jevrejin.

8. Direktor eksplozivnog odeljenja, Zarh; Jevrejin.

Dakle, od 8 članova: Rusa 0, Nemac 1, Jevreja 7.

KOMISIJA ZA OBNOVU GRADA JAROSLAVLJA
1. Predsednik, I. D. Tartakovski; Jevrejin.

2. Glavni agent, Isidur Zabludski; Jevrejin.

Dakle, oba člana su Jevreji.