За нешто више од шест месеци, Милорад Јурковић из Беочина направио је и подарио столице за бебе свакој породици која му се обратила за помоћ


Када је пре шест месеци столар Милорад Јурковић из Беочина на свом фејсбук профилу написао да поклања столице за храњење беба оним родитељима који немају да издвоје неколико хиљада динара за куповину хранилица, многи су помислили да је у питању нека маркетиншка акција. Међутим, овај човек великог срца у протеклих шест месеци обишао је 150 општина у Србији и поклонио 252 столице за храњење беба – прва хранилица отишла је почетком маја на адресу једне београдске породице, а последња је превезена у Пријепоље. Беби столице је до сада поклонио свакоме ко му се обратио за помоћ – неки родитељи су чекали дан-два, у неке породице хранилица је стигла након недељу-две, али није било ниједног родитеља коме није изашао у сусрет. Дирнут тешком материјалном ситуацијом породица у Старчеву и Шапцу, столар Миле је решио да направи и кревецe њиховим малишанима.

Иако је овај хумани човек унео радост у више од двеста породица у Србији, у његовом животу ништа се није променило – са четворочланом породицом и даље живи као подстанар у Беочину, супруга му је незапослена, а он у вечерњим часовима свира у једном бенду како би сину и кћерци могао да обезбеди нормално детињство.

Не одолевамо да поставимо Милораду исто питање које му поставља цела Србија – са којом мотивацијом поклања столице непознатим људима?

„Нема ту никакве мистерије. Моја породица и ја најбоље знамо шта значи имати и немати. Столарством се бавим из хобија и великом броју мојих пријатеља сам поклонио столице и кревеце за бебе. Једино што од њих тражим јесте да, када беба порасте, тај намештај дају некој другој породици која не може себи да приушти опрему за новорођенче. А то молим и породице којима сада донирам хранилице”, каже Милорад.

Он не жели да мистификује ни процес прављења столица и каже да га израда беби хранилица не кошта много.

„За израду једне беби-хранилице потребно ми је два сата, а највећи број столица правим од материјала који ми претекне од прављења других комада намештаја.

Најпријатније изненађење приредио ми је мој четрнаестогодишњи син који је инсистирао да његову хранилицу из детињства поклоним једној породици из Батајнице”, каже овај хумани човек, који је у јавности већ добио почасну титулу „столар за бебе”.

Миле не крије задовољство што је велики број родитеља стекао поверење у њега и што су управо њему донирали старе креветиће, душеке, носиљке, оградице и ћебенца за бебе, јер су били сигурни да ће их он поклонити оним родитељима којима је помоћ најпотребнија.

Првих неколико месеци овај столар је сам развозио столице за бебе – чак и у најудаљеније крајеве наше земље. Пре извесног времена, Милету се јавила једна курирска служба са жељом да они без икакве накнаде превозе беби-хранилице, што је овом мајстору умногоме олакшало посао. Иако овом вредном столару многи људи добре воље донирају материјал за прављење столица, највећи део трошкова за прављење хранилица и даље сноси он сам. Због тога га и повређују злобна обавештења која понекад освану на Фејсбуку и тврдње да он – наплаћује столице.

„У последњих неколико месеци, један ресторан и једно обданиште су ми понудили да за њих правим столице. Било је и родитеља који су желели да плате столице које сам направио за њихову децу. Ја све те понуде одбијам јер не желим да неко прича како ја зарађујем на бебама”, искрен је овај човек великог срца.


Политика

 

Zasto ovakav tip ljudi nikada ne zavrsi negde u skupstini ili na nekom drugom mestu gde mogu bolje da menjaju neke stvar? Znam da ima gomila primera ovakvih postupaka (srecom) i znam i da je pitanje koje sam postavio prilicno naivno ali nisam mogao da se ne zapitam kako bi to izgledalo kada bi tako neek stvari bile merilo, prijemni za skupstinu

u skupštinu idu samo oni koji kradu a ne koji dele.