Сваке године исто.

или је твој екс декан мој садашњи, или су факултети пуни пијаних декана 

Књигу у шаке

Одмах да кажемо – студенти јесу у праву: школарине јесу превисоке и имају смисла предлози да се омогући бесплатно студирање свима који то желе на првој години, па ко се покаже да вреди, ради – нека остане на буџету, а ко не – нека плаћа економску цену студија, јер не треба заборавити и муке које муче факултети, нарочито сваке зиме. Такође су у праву и када траже да сви који су стекли 48 бодова добију буџетски индекс, зато што им је влада тако обећала прошле године и зато што је то омогућено већини њихових колега. Међутим...

1.Правила студирања по Болоњи су уведена законом из 2005. године, укључујући и фамозних 60 бодова. Држава од тада на притисак студената и њихових родитеља сваке године спушта уписни праг, јер је пролазност катастрофална.

2. Аргумент студената је да се до 60 бодова тешко стиже јер факултети нису реформисали своје наставне планове и програме. Тачно. Али је тачно и да је најбоља ефикасност управо на најтежим факултетима, што доказују анализе које ради Ректорат последњих неколико година (математика, архитектура, електротехника, физичка хемија...). Друштвени факултети, који су и најмасовнији и одакле обично полазе све студентске буне, на зачељу су листе и по оценама и по времену потребном за добијање дипломе.

3. Студенти протестују, готово по правилу, на почетку школске године. Правила студирања и школарине била су позната и у јуну. Осим тога, цена студија није мењана неколико година. Не кажемо да је индекс јефтин, тешко се данас живи са мање од просечне плате, али то би баш требао да буде разлог да се јаче загреје столица и олакша родитељска мука.

4. Брзо живимо, па брзо и заборављамо. Сетимо се у каквим су условима студирале генерације деведесетих – санкције, ратови, избеглице, празни рафови, плате од шест марака, бомбардовање, па се и тада учило и плаћало, а слика високог образовања је била потпуно другачија. Студенти нису имали тако широк избор када су у питању факултети, високе школе и смерови.И тада су били застарели наставни планови и програми, стручних предмета је било јако мало, ако их је и било, практичан рад је био раван нули, а примера ради, на новинарству су примали само 30 студената, и то је био једини смер те врсте у земљи. И тада није било посла.

5.Такође је чињеница да се протести студената толеришу последњих неколико година због убирања политичких поена. Увек је нека изборна година и ко год био на власти, после искуства из Слобиног времена, више никоме не одговара да има младост на улицама, макар их демонстрирало само 200.

Поента је: књигу у шаке – и професори и студенти. Први да би их реформисали у складу са захтевима модерног времена, а други да би што пре дошли до дипломе, јер то би ваљда и требало да буде циљ, уз знање које се стиче, наравно. Вечитих и лоших студената је увек било и биће. Ствар је у томе што их не треба слушати само зато што су најгласнији, на уштрб оних који ћуте и уче. Зато је највећи кривац држава која се не придржава сопствених закона. Када их она буде поштовала, поштоваће их и њени грађани. А тада неће бити потребе да било ко буде на улици.

Сандра Гуцијан
објављено: 08.10.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Knjigu-u-sake.sr.html
---------------
Anglista Beograd | 07/10/2011 23:41

Ja iskreno, najiskrenije mislim da ste Vi apsolutno u pravu. Svaka Vam cast. Nek' ste nam rekli. Moji cenjeni roditelji su diplomirani ekonomisti i bili su izuzetno uspesni studenti. Ja sam krenula njihovim stopama i mogu reci da sam dobar student. Ocistila sam godinu, imam prosek preko 8,5, ali postoji zackoljica. Znate ja necu otici na more, ili ziveti u boljem stanu, ici na usavrsavanje i necu sebi moci da priustim jedan recnik od 8.000 i gramatiku od 10.000, koje sam zarko zelela. Ja cu morati da platim skolarinu u iznosu 120.000, ali to nije bitno, jer ja nisam zasluzila da drzava finansira moje skolovanje. A mozda ipak da se uclanim u neku stranku da mi kupi recnik?
---------------------
Дејан Михаиловић | 08/10/2011 11:45

Браво, одличан чланак! Упис на друштвене факултете би требало да се строго ограничи јер они ионако само лиферују будуће незапослене. Уосталом, зашто мора да буде толико факултетски образованих грађана када нам недостају механичари, зидари, електротехничари, водоинсталатери...
-----------------------
Rade USA | 08/10/2011 13:45

Analiza novinarke je dovoljno dobra, s druge strane kritike komentatora stidenata su razumljive imajuci u vidu da je prosecnom studentu jako tesko da shvati da mozda i nije dovoljno dobar da sedi na uneverzitetu vec da mu je mesto u privredi na nizoj lestvici od akademske. Analiza ne dotice osnovni problem visokog skolstva u Srbiji: Broj studenata odredjuje snaga i potreba privrede i snaga i potreba drzave kao velikog poslodavca. Broj studenata nema nikakve veze sa zeljama roditelja, zeljama studenata, politickim poenima itd. ... bar ne u normalnim drzavama. Dragi Srpski studenti proucite malo (svi imate internet) koliko studenata drustvenih nauka ima u Nemackoj a koliko u Srbiji, onda uporedite to sa GNP te dve drzave. Docicete do podataka koji se tesko razumenju. Ili su Nemci (a slican je odnos u vecini razvijenih Evropskih drzava) laici i nemaju pojma kako da organizuju visoko skolstvo ili Srbi jos uvek zive u nekom davno proslom vremenu.

Rade USA | 08/10/2011 13:52

RESENJE. Jako je bolno da se kaze ali u Srbiji 80% studenata ne bi trebalo da studira. Snaga privrede ukljucujuci i drzavu kao velikog poslodavca je na tom nivou da moze da izdrzi samo toliki broj studenata - 20% od sadasnjeg. Kako sprovesti resenje je stvar politicke volje, ograniciti broj mesta na fakultetima ili staviti ekonomsku cenu na skolarine a besplatno skolovanje ograniciti na talente i one koji dobiju direktne stipendije od privrede - ne znam ali jedno znam sigurno sadasnje politika visokog skolstva je katastrofalana ne samo finansijski po Srbiju. Mnogo veci problem je sto se stvara gomila visokoobrazovanih mladih ljudi koji od pocetka imaju iskrivljenu sliku o svetu i o tome da je mnogo vazno da "nesto zavrse", mnogo vaznije od toga sta rade, kako rade, i kako se integrisu u privredu i poslovni svet.

http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=193686

---

 

ма бре нама је зацртано да морамо да испунимо квоту што се тиче броја факултетски образованих људи, па зато примају више студената на факултете него што у Србији има грађана. А где ће да се ради... Ма битно је да имамо дипломе на зиду   

Haha,ne zna se ko je smesniji,ova guska koja odvaljuje gluposti ili Nksamsj koji slepo kopira njene clanke.   

A sto se "proslih generacija" tice,guska je opet odvalila glupost.Prvo,99te nije bilo prijemnih,ni za fakultete,ni za srednje skole,te su mnogi ulazili bez problema.Drugo,tada je vladao haos,i zato su kriterijumi i bili blazi te godine.Trece,tada opet nije bilo skolarina.

I tako novinari jos jednom pokazase svoju glupost. 

p.s. tehnicki fakulteti se obicno najmanje bune prvo jer njihovi studenti prosto nemaju vremena da se bakcu sa tim stvarima,a drugo zato sto se uvek radi na tome da se od svega napravi sprdnja.Ko sto na mom faksu Studentski parlament ne sluzi interesima studenata,nego interesima pojedinaca,kojih se svako kloni.i onda imas 1% koji radi samo za svoje interese i 99% koji nece da ima nista s njima,pa ni sa protestima,savetima i slicnim.

ispravka

bile su tri kategorije

- budzet
- sufinansiranje
- samofinansiranje

99te?

da

Na svim fakultetima?

I sta je sufinansiranje?

pa kontam da je bilo tako na svim fakultetijma posto je to nekako tad bila politika

sufinansiranje ti je bilo kao nisi na budzetu ali nisi ni samofinansirajuci tj placas ali ne znam koji % od iznosa samofinansirajuceg