Протест српских студената против хашке неправде

Александар Мезјајев: Хашки трибунал – оружје за фалсификовање историје
понедељак, 03. децембар 2012.

МТБЈ је био створен као оружје рата против српског народа, јединог народа који се на размеђи XX и XXI века усудио бранити пред налетом глобалног империјализма. Пали су и највећи народи и једино је српски народ - управо као народ, а не као становништво ове или оне територије – ступио у неравноправан рат са глобалном влашћу. У очима глобалне власти, тако велики подвиг српског народа морао је бити избрисан из памћења светске историје.

Историја је један од најважнијих инструмената који се користе да би се управљало савременим друштвом. Управо зато се унакажењу историје придаје толико велика пажња, како од стране државе (ради унутрашњег управљања), тако и од стране наддржавних структура (ради глобалног управљања).

Изучавање делатности савремених међународних судских установа показује да фалсификовање историје представља један од њихових најважнијих задатака. Због тога је низ ових судова и трибунала управо и створен ради фалсификовања историје.

Са тим увези, делатност МТБЈ је немогуће схватити, ако се не схвате реални циљеви стварања те судске институције. Овај трибунал је био створен као оружје рата против српског народа, јединог народа који се на граници XX и XXI века усудио бранити пред налетом глобалног империјализма. Пали су и највећи народи и једино је српски народ - управо као народ, а не као становништво ове или оне територије – ступио у неравноправан рат са глобалном влашћу. У очима глобалне власти, тако велики подвиг српског народа морао је бити избрисан из сећања светске историје. И не само избрисан. Историја не сме да буде избрисана, него унакажена. Јер су били извршени злочини и остали су реални злочинци. Зато је неопходно управо фалсификовати историју, а не обрисати је.

Уколико нисте били свесни истинске сврхе Хашког трибунала, тада сте могли са зебњом у срцу ишчекивати какву ће пресуду донети трибунал у процесима против Готовине или Харадинаја. Можемо чекати: “Шта ће рећи суд?” у процесу против генерала Толимира (изрицање пресуде предвиђено је за 12. децембар текуће године) или у процесу против Војислава Шешеља (изрицање пресуде предвиђено је за март 2013. године)… Но, уколико знамо ради чега је тај трибунал створен и ради чега он добија (само званична верзија) 25% буџета ОУН-а, онда не можемо ништа очекивати. Фалсификовање историје за “међународну заједницу” спроводи се путем правног аминовања злочина над Србима, као и наметања кривице самим жртвама. Фалсификовање историје за саме Србе спроводи се путем организовања семинара и конференција МТБЈ, путем “обуке” српских судија у трибуналу, као и медијским испирањем мозгова младих српских поколења.

И тако, недељу дана после оправдања етничког чишћења Срба на територији данашње Хрватске 1995. године, Хашки трибунал је 29. новембра 2012. године оправдао и геноцид над Србима на Космету. У оба случаја ради се управо о оправдању тих злочина, а не конкретних оптужених лица. Трибунал је деловао по раније утврђеном плану: оптужбе против Готовине и Харадинаја су подигнуте управо зато да би они касније били оправдани. За МТБЈ људи не представљају ништа – може се жртвовати и сопствена творевина – циљ је најважнија ствар. При том је унапред планиран и поновљени процес над Харадинајем – ради тога да би се, са једне стране светска историја убедила да је трибунал био објективан и строг, а са друге стране, како би оправдање могло изгледати убедљиво и коначно! Као прво, апелациони суд је 2008. године ослободио двојицу оптужених и не саслушавши одбрану. То се десило и 2012. године! Харадинај и његови саучесници су били толико уверени у позитиван за себе исход пресуде, да током оба процеса нису извели ни једног (!!!) сведока одбране! Као друго, оправдање Харадинаја у оба случаја је било једногласно[1], а одлуке Жалбеног већа (о покретању новог процеса) садржале су само издвојено мишљење тадашњег председника МТБЈ - П. Робинсона.[2] То јест, све је било одсвирано строго по нотама!!!

Осим тога, оправдање је морало бити још и потпуно. Ако је судско веће 2008. године, оправдавши Харадинаја и Балаја, окривило једног из те банде – Л. Брахимаја (истина, изрекавши му за мучења само 6 година затвора) – то је 29. новембра 2012. године и он ослобођен! То је више него јасан сигнал да овим нису оправдана три бандита, него геноцид над српским народом.

Оправдање Харадинаја и двојице његових плаћеника требало је да представља оправдање читаве ОВК и то је тако и испало. Претресно веће је пресудило да на Космету није било “Удруженог злочиначког подухвата” (joint criminal enterprise) са циљем вршења злочина над Србима.

Наравно, у оба судска већа судије су биле кукавице. Није било ни једног који би, не ризиковао своју главу (а убиство 19 сведока сви су правилно схватили), него који би бар одбио да учествује у пакости таквих размера, па поднео оставку. Међународна заједница мора да зна какви ништавни људи седе у малој сали у Хагу и одатле покушавају да управљају историјским судбинама. Они су јаки једино кад суде сломљеним Србима, но како су они били смешни када су морали да се суоче са Слободаном Милошевићем и Војиславом Шешељем. А у процесу над Харадинајем, те судије су изгледале једноставно жалосно. У ослобађајућој пресуди Харадинају, те бедне кукавице су, као да се пред њим правдају, написале како се испоставило да је Харадинај био добар када је наредио да “нема више мучења” затвореника у концетрационом логору у Јабланици. Међутим, тај случај се односио на албанског затвореника…

Министарство иностраних послова Русије је саопштило да изнесена пресуда, заједно са недавно изреченим ослобађањем хрватских генерала Готовине и Маркача – представља још један доказ селективне правде, када остају некажњена лица која се терете за почињене злочине против човечности и ратне злочине. Русија је саопштила да ситуација у вези са МТБЈ “није задовољавајућа”. Надамо се да ће Русија на крају поставити питање одговорности функционера МТБЈ на предстојећем децембарском заседању СБ УН, на коме ће се разматрати делатност рада Хашког трибунала.

(Фонд стратешке културе)

[1] Формално, један судија из првог састава судског већа стидљиво је написао (на једној и по страни) да се не слаже са једном тачком оптужбе и само у односу на једног окривљеног - И. Балаја. Међутим, то неслагање је било демонстративно неосновано, то јест, није садржало никакве аргументе, који би оповргли пресуду већине на 280 страница. Била је то отворена несадржајност. Пре је то био циљ да се подвуче силина пресуде већине, него да се докаже своја исправност. Види.: Partly dissenting opinion of Judge Höpfel on Count 14. http://www.icty.org/x/cases/haradinaj/tjug/en/080403.pdf. Види странице 278-279 решења суда.

[2] Види: Partially Dissenting Opinion of Judge Patrick, Robinson, http://www.icty.org/ x/cases/ haradinaj /acjug /en/ 100721.pdf