Odsek za suzbijanje prevara i falsifikata Uprave kriminalističke policije Beograd podneo je prošle godine 231 krivičnu prijavu za prevare, izjavio je danas šef Odseka Saša Marković.



Marković je za Tanjug kazao bi broj prevara, ali i materijalna šteta, mogao da bude i višestruko veći, ukoliko se uzme u obzir da se prijave prevara, osim tom odseku, podnose i tužilaštvima i policijskim stanicama. Procenjuje se da materijalna šteta iznosi oko 580 miliona dinara, rekao je on.

"Najčešći oblici prevare i najveće materijalne štete i dalje su vezane za oblast stanogradnje", rekao je Marković i kao primer naveo slučaj prodavca koji je prodajući jedan stan i po 15 puta u zgradi od 16 stanova u centru Beograda, uzeo oko četiri miliona evra od oštećenih.

Prema Markoviću, najteže se otkrivaju prevare koje se izvedu jednom, a gde je iznos materijalne štete veliki.

"Ipak svaku prevaru je moguće otkriti. Praksa je pokazala da svako napravi neku grešku. Ukoliko rade u seriji, prevaranti uglavnom ostavljaju dosta tragova iza sebe. Moraju da ostvare kontakt sa osobom koju žele da prevare, razgovaraju lično ili telefonom, neko ih vidi, a prepoznavanje je posle toga moguće", objasnio je Marković.

Marković je rekao da je tokom 2009. policijskoj upravi u Beogradu stiglo 360 zahteva tužilaštava na osnovu podnetih krivičnih prijava, a da je za prevare prošle godine uhapšeno oko 150 osoba.

Govoreći o slučajevima kada se osobe predstavljaju kao volonteri humanitarnih organizacija i od građana traže novčani prilog, Marković je napomenuo da je mali broj onih koji prijavljuju takve slučajeve, jer je materijalna šteta, pojedinačno, uglavnom mala.

"Nema podnetih krivičnih prijava za lažne volontere, a policijska stanica i tužilaštvo ne mogu ni da reaguju ukoliko je šteta manja od 15.000 dinara", kazao je Marković.

Šef odseka je savetovao da građani, ukoliko ipak žele da daju prilog, uvek traže broj računa i raspitaju se u kojoj banci mogu da uplate novac.

"Ipak, ni to nije dokaz da će novac završiti tamo gde je neko planirao. Ukoliko je humanitarna organizacija uredno registrovana i ima sva rešenja izdata od nadležnih organa, nema načina da budete sigurni da će novac koji ste uplatili biti iskorišćen za prave namene", podvukao je Marković.

Prema Markoviću, tek kada neki državni organ posumnja ili dobije prijavu da humanitarna organizacija ne radi ono "za šta se predstavlja", kreće se u ispitivanje poslovanja.

Marković je rekao da se sa tehnološkim napretkom menjaju i oblici prevare, pa su pored "klasičnih", sve češće one putem interneta, kao i SMS prevare, koje nije bilo moguće izvesti pre desetak godina.

"Najveći problem je 'tamna brojka' prevara koje nisu nikada prijavljene, jer se mnogi osećaju neprijatno što su naseli na glupu priču. No, svaki slučaj treba prijaviti, jer čuvanjem prevare ne čuvate sebe od sramote, već izvršioca", poručio je Marković.

Prema Markoviću, kada neko prijavi prevaru, policija može reagovati veoma brzo, naročito ukoliko postoji lični, ili bilo koji kontakt između prevarenog i onog ko je počinio prevaru.

"Ipak, policija mora prikupiti mnogo materijanih dokaza, ili pronaći još onih koji su prevareni na isti ili na sličan način, jer se policija, tužilaštvo i sud moraju uveriti da to nije izlolovan slučaj, već način kako prevarant dolazi do para", zaključio je Marković

(Tanjug)