Jeftino meso sumnjivog kvaliteta sa Kosmeta u pojedinim mestima juga Srbije, a i šire, završava u roštiljskom mesu i drugim prerađevinama „za skaru”

Vranje – Nedavna hapšenje Ćamila M. iz Velikog Trnovca pri pokušaju krijumčarenja 500 kilograma pilećih bataka još jednom je potvrdilo ono što se danima govori u Pčinjskom kraju da je „batak transverzala” sa Kosmeta preko juga centralne Srbije ponovo proradila. Naime, carinici su dubinskom kontrolom pronašli više kutija sa pilećim batacima.

     Kako stoji u saopštenju nadležnih istražnih organa, carinski službenici su u utovarnom delu kombija vranjskih registarskih oznaka, kojim je upravljao Ćamil M. iz Velikog Trnovca, pronašli 33 kutije pilećih bataka sa Kosmeta. Vozač kombija je službenim licima izjavio da je robu preuzeo od sebi nepoznatog lica i da je trebalo da je preda takođe nepoznatoj osobi iz Leskovca. Kada se ovome doda pronalazak bačenog „konfekcioniranog” mesa na dve lokacije u zabačenim selima opštine Preševo, i na periferiji leskovačkog sela Stopanja otkrivena radionica za preradu sumnjivog mesa sa Kosmeta u roštilj meso onda je jasno da „batak transverzala” prilično aktivna.

      Ono što posebno u ovom trenutku zabrinjava jeste činjenica da je to meso sumnjivog kvaliteta i da mu je poodavno istekao rok upotrebe nakon što je u zamrznutom ili konzervisanom stanju po magacinima stajalo više godina. Mada još uvek nema zvaničnih potvrda o tome, ali pojavu mnogih alergija, infekcija i bolesti mnogi pripisuju ovom mesu.

      Valja, međutim, reći i da piletina koja raznoraznim kanalima dolazi sa Kosmeta, po veoma povoljnim cenama, završava u pojedinim suhomesnatim proizvodima koji se kao delikatesi prodaju širom Srbije.

        U Veterinarskoj inspekciji napominju da su inspektori non-stop na terenu. Međutim, kontroliše se ono što je legalno i što se prijavi. Potpuno su nemoćni tamo gde se to obavlja kroz poroznu administrativnu liniju prema Kosmetu gde ona jedno domaćinstvo deli na dva dela ili prolazi kroz dvorište, a takvih situacija na ovom području je na desetine.

        Inspektori redovno kontrolišu legalne mesare i prerađivače. Međutim, po kućama nemaju pravo, a i niko neće ni da ih pusti da uđu, tamo da kontrolišu. Šta se u tim primitivnim, i najverovatnije nehigijenskim uslovima, proizvodi to niko nezna. To je posao za neke druge organe.

        Inspektori napominju da u objektima koje oni kontrolišu nisu pronašli neke proizvode koji bi ukazivali na neku neispravnost. Sve je to u nekakvim granicama, međutim, uglavnom sve primedbe građana proveravaju kad dobiju potpune podatke od njih gde su šta nabavili. Oni nemaju podataka da piletina sa Kosmeta, čija je cena na veliko od 120 do 200 dinara, što zavisi od količine, završava u roštiljskom mesu, šunkarici, salami i prženici. Imajući u vidu da se kilogram svinjskog i junećeg meseca kreće od 420 do 480 dinara onda je jasno o kakvoj se zaradi radi. Jer, ako se uračunaju razni dodaci u toku proizvodnje ovih specijaliteta onda računica postaje mnoga jasnija.





Izvor: Politika