Beograđani Filip Gazdić (28) i Nevena Knežević (24) pre dva meseca napustili su stalan posao i krenuli na putovanje kroz Evropu, Sibir, Mongoliju. Do sada su prešli na hiljade kilometara, ali potrošili su samo 600 evra, od toga polovinu na prevoz, a pola na suvenire i hranu.


Avantura: Nevena Knežević i Filip Gazdić

AVANTURISTI - Nije nam trebalo puno para. Smeštaj smo za prethodna dva meseca platili samo jedno veče, i to vrlo jeftino. A što se tiče prevoza u Evropi smo koristili autostop, a u Aziji je vožnja jeftina. Najveća stavka je bila karta za Transsibirski voz koja košta 100 evra za 5.000 kilometara - kaže Filip.

 Par je trenutno u Kini, gde su se zaposlili u jednom gradu kao grafički dizajneri. Tu će raditi mesec-dva, dovoljno da zarade za nastavak putovanja, do Tajlanda i Australije. Kada su odlučili da napuste posao, on u marketinškoj agenciji, ona u firmi za monitoring platnih kartica i bankomata nisu imali predstavu kuda idu i koliko dugo će trajati put.


Kako jeftino putovati
 * Putovati autostopom ili koristiti lokalni prevoz
 * Kad ponestane novca, naći nakratko posao
 * Spavati kod lokalnog stanovništva
 * Budite spremni na kampovanje

 - Nakon vožnje duge 88 sati Transsibirskom železnicom, put do Crne Gore više nam neće izgledati dug - počinju priču o svojoj avanturi Nevena. Kroz Evropu su prešli 2.000 kilometara autostopom. U Moskvi su ušli u voz koji ih je poveo Transsibirskom železnicom.

 - Delili smo vagon sa 54 cimera. Družili smo se s nekoliko drvoseča iz Ukrajine, koji su krenuli u Sibir da zarade novac. Za četiri dana prešli smo pet vremenskih zona - kaže Nevena.

 U Irkutsku su na ulici upoznali mladića Sergeja koji ih je pozvao da budu gosti kod njega i njegove devojke.

 - Predložili su nam da nekoliko dana kampujemo po Sibiru. Najviše nas je oduševilo mesto Aršan. Bili smo u podnožju planinskog venca Sajan. Postavili smo šator na jednoj litici, u šumi - prenosi utiske mladi par.

 

Spavali u crkvi koju je napravio zvonar
 PRIJEM - Na Bajkalskom jezeru su sa još trinaestoro ljudi bili smešteni u maloj kući koju je napravio zvonar lokalne crkve i koja je dom za ljude iz svih krajeva sveta. U pustinji Gobi su jahali konje, kamile i družili se sa nomadima.

prelepo i njih dvoje su preslatki 

e to je zivot i avantura i trenuci koje covek nosi sa sobom do kraja.. da je srece da smo svi ovako reseni i spremni i u mogucnosti da krenemo na put.. meni su ovakve vesti uvek bile najlepse od svih 

Sjajno..

Meni je i dalje u glavi prica lika koji je proveo mesec i po dana na Tajlandu za 1000e... od cega je karta do tamo bila 650e, a ostalo su bile takse, vize,suveniri i svasta nesto...

Pa na Tajlandu vreca za spavanje na plazi, hrana na ulici ionako dzabe i nista cudno

3,5 e bungalov... sto da spavas na plazi ))

Svaka njima cast licno ne bih smeo stopom po Evropi i Aziji, ni da spavam kod bilo koga toliko nepoznatog.

Ali zaista lepo. 

Jedan nas drugar je skoro otisao u Kinu...valja neke falsh tasne ...pa mozda odem kod njega...

Nikad nisam bio u tu Kinu...