Deo opština u Srbiji, u nedostatku drugih izvora finansiranja, odlučio je da iskoristi mogućnosti koju im daje zakon i da vlasnike stanova oporezuje maksimalnom stopom. Primenjene su i navodne tržišne vrednosti stanova, mada po tim cenama niko neće da ih kupi.



- Prošle nedelje dobila sam rešenje za plaćanje poreza na stan s iznosom koji je tri puta veći nego prošle godine. Do sada sam plaćala 2.000 dinara, a sada je rešenje na preko 6.000 dinara. U opštini su mi rekli da su primenili tržišnu vrednost stana u kom živim. Jeste on u centru Čačka, ali nema šanse da mogu da ga prodam po 1.500 evra, kako mi to opštinari kažu - objašnjava za „Blic“ penzionerka iz Čačka, koja je potpuno zatečena činjenicom da će morati da izdvoji čak trećinu penzije za porez na stan.


I Novosađani su vrlo neprijatno iznenađeni, jer će prema aktuelnim rešenjima morati da plate dva do tri puta veći porez, dok su Kragujevčani dobijali rešenja sa oko 15 odsto uvećanim iznosom. Za prosečan stan od 60 kvadrata, star 30 godina u centru Niša, u 2013. poreska obaveza je 7.768 dinara, uzimajući u obzir prosečnu opremljenost - lift, centralno grejanje...

Prošle godine je porez na takav stan iznosio 7.300, a u 2010. - 4.565 dinara.

 

Gradske vlasti u Nišu tvrde da je razlog za povećanje taj što je ove godine istekla zakonska mogućnost da se može naplatiti najviše 60 odsto vrednosti nekretnine.

 

Grad Niš je od 2011. utvrdio prosečnu tržišnu cenu kvadrata od 69.913 dinara za stan. Stopa amortizacije je 0,8 odsto godišnje, a poreza 0,3, dok je zakonska maksimalna stopa 0,4 odsto.

 

Građani koji žive u svojim stanovima imaju pravo na poresku olakšicu, odnosno plaćaju samo 50 odsto zaduženja.
 

- Svi parametri za utvrđivanje poreza na imovinu građana su jednaki u poslednje tri godine, ali je u 2011. i 2012. na osnovu izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu, za nepokretnost građana za koju je u 2010. utvrđen porez za odgovarajuću površinu, u 2011. za istu tu nekretninu obaveza može biti uvećana najviše 60 odsto u odnosu na 2010. - kaže Nina Ilić, šef Odseka za naplatu izvornih prihoda Niša.



Grad Beograd odlučio je da ne povećava porez na imovinu koji građani plaćaju ove godine. Ali, ne isključuju mogućnost da to učine u 2014. Kraljevo je, opet, odlučilo da porez na imovinu svojih sugrađana smanji.


Svaka peta kuća van evidencije

Poreski stručnjaci su i ranije upozoravali da bi porez na imovinu mogao znatno da poraste, koliko god to zakon dopušta - do 0,4 odsto vrednosti nekretnine. Istraživanje koje je sproveo FREN i nemački GIZ pokazalo je da u Srbiji svaka peta kuća i šesti poslovni prostor nisu evidentirani.

Izvor: Blic

Ајмо народе!!! мотике, лопате и остале спортске реквизите у шаке и правац у скупштину и по багри. Па докле више и ко уосталом и има те новце да плаћа те намете... 

значи...бакута за стан у центру чачка годишње плаћа порез 50 евра

Meni su porezi na stanove donekle ok,jer imati svoj stan je ogromna prednost i olaksica.

Problem je sto ce opstina taj novac upotrijebiti za izgradnju nebitnih stvari na namjestenim tenderima.Tako da to dodje kao reket kriminalcima i biznismenima.

...i prica svima kako je ugrozena jer prljavi privrednici ne uplacuju radnicima ceo iznos da bi ona mogla komotno uzivati u svojoj porodicnoj penziji koju konzumira od 35-e...

Хтели сте демократију? Ево Вам демократије!
Хтели сте капитализам?
Другарице, продај стан.
Да видимо колико ћеш да добијеш.

Velja Ilić o porezu na stan: Ovo je, bre, pljačka!

Porez na stan koji je u pojedinim gradovima poput Čačka i Novog Sada uvećan i do čak 300 odsto šokirao je i ministra građevine Velimira Ilića. Uz opasku da na lokalnom nivou vladaju opšti javašluk i haos, Ilić je poručio da će tražiti da se preispitaju odluke pojedinih opštinskih uprava.

Ministar Ilić nije naveo koliki je račun za porez stigao na njegovu adresu, budući da je on iz Čačka gde je lokalna samouprava primenila najviše poreske stope i uvećala račune građana od dva do tri puta u odnosu na prošlu godinu. Budući da ministar ima u svom posedu četiri kuće od ukupno 800 kvadrata, račun sigurno nije mali.

- To je, bre, neviđena pljačka! - zaključio je Ilić juče tokom neformalnog razgovora sa predstavnicima građevinskih firmi koje je pozvao povodom dana građevinara.

Priču o postupku pojedinih lokalnih čelnika nije tu završio.

- U državi u kojoj ništa nije poskupelo toliko podigli su cene za 80 odsto! Čitam da su odredili da je tržišna vrednost stana po kvadratu centru Čačka 1.500 evra, kao da na Dedinju žive. To nema nigde i nedopustivo je da se na taj način puni gradska kasa - rekao je Ilić.

Ogromne dažbine jedan su i od osnovnih razloga što se u Srbiji malo gradi. Zakonom o legalizaciji koji se nalazi u skupštini i koji će biti na dnevnom redu na prvom jesenjem zasedanju kada se očekuje njegovo usvajanje, trebalo bi donekle da reši i taj problem.

- Lokalne samouprave ne mogu više da uzimaju ogroman novac na ime naknade za uređenje gradsko građevinsko zemljište. Ubuduće će moći da naplate samo ono što je realno urađeno na tom zemljištu od infrastrukture. Dovoljno je što uzimaju novac na ime poreza na imovinu i zarade zaposlenih - zaključio je Ilić.

Tokom razgovora sa direktorima građevinskih preduzeća Planum, Energoprojekt i PIM ministar građevine je naveo da Srbiju čekaju veliki građevinski projekti i ulaganja, ali da se postavlja pitanje da li će imati ko i da ih izvede, jer trenutno na prste jedne ruke mogu da se nabroje preduzeća koja nisu u blokadi i imaju zdravu operativu.

- Kod nas nema ko da radi. Samo nekoliko firmi može da konkuriše na tenderima, svi ostali su u blokadi. Da ne pričam o firmama koje više ne postoje ni na papiru. Samo za posao sa Kinezima trebaće nam oko 1.000 novih radnika, ali je pitanje da li ćemo moći da ih nađemo jer je veliki broj njih otišao u inostranstvo zbog veće zarade. Na tržištu rada nema tesara, armirača, varioca, a oni su nam neophodni - navodi Ilić.

Kao jedan od velikih problema na terenu ministar Ilić je izdvojio i jednu specifičnu pojavu kod nas u Srbiji. Naime, pored brojnih firmi koje se bave različitim delatnostima, Ilić tvrdi da postoje čak i one koje se profesionalno bave obaranjem tendera.

- To su firme koje nađu začkoljicu u zakonu, angažuju advokata i kažu platite nam 5.000 evra i nećemo vam srušiti tender. Čista ucena. Evo, imamo primer u Nišu gde nam se obara tender od nove godine - kaže Ilić.



Kinezi odobrili kredit za koridor

Kineska Vlada juče je odobrila kredit od 333 miliona dolara za izgradnju dve deonice na koridoru 11. Istovremeno je stiglo i zeleno svetlo kreditiranje izgradnje Moravskog koridora. Radovi na deonicama od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, u dužini oko 50 kilometara počinju u septembru. Izvođač radova je kineska kompanija „Šandong haj-spid grupa“, koja je u Srbiji otvorila firmu i već izabrala podizvođače koji će raditi za njih na koridoru 11.

Preuzeto sa ...