Stanje ljudske duse kojom upravljaju mrznja i bes, greh koji je otvrdnuo u pakao. Tom coveku nema pomoci sa strane jer je sam sebe osudio. Milost ga ispunjava prezirom, a ljubav ga cini jos zescim. Mrznja prema samom sebi pre svega. Odbijanje ljubavi i dobrote, i prema sebi i drugima, koje uvek stoje na raspolaganju a prokletniku se cine kao da su dalje od Meseca.

"Zato će se, kažem vam, svaki greh i hula oprostiti ljudima, ali hula protiv Svetoga Duha neće se oprostiti nikada. Ako ko rekne šta protiv Sina Čovečijeg, može mu se oprostiti, ali ako ko nešto rekne protiv Svetog Duha, ne može mu se oprostiti, ni na ovom svetu ni na drugome."
Ovo je neoprostiv greh. Manifestuje se pre svega stavom, a moze i recima, jer na usta izlazi što je u srcu. Ovaj greh je počinjen govorom koji je nadahnut srcem koje prezire Svetog Duha. Ovo je osobina Sotone da ometa delo i delovanje Svetog Duha. Dublje proučavanje i kontekst čini to jasnim. Ovde se daje opomena svakome da bude pažljiv da ne bi sudio manifestacije Svetoga Duha. Upravo to postaje neoprostiv greh jer je bez Svetog Duha nemogući ostvariti spasenje.
Ako čovek huli na Duha koji treba da ga vodi ne samo u spasenje već i kroz ceo život, onda spasenja za toga čoveka i nema nikakvog zanačenja. Kako On može sa takim stavom biti spašen? Nikako.
Bez sumnje je to smrtni greh za koji se i ne moramo moliti   1. Jovanova 5, 16. „Beskorisno je moliti se, jer ne može biti odgovora.“

Ima li nade za takve ljude, moraju li proci sve krugove pakla da bi se opametili. Samoubistvo bi mozda bilo cista eutanazija za njih. Ponekad mislim da se mogu pronaci u ovome, medjutim svesan sam besa u sebi, ne uzimam ga zdravo za gotovo, znam da ima ogromne dobrote u meni, samo uvek kao da cekam na nesto. Ma mala apatija samo:)

              Pre svega, molim za malo objasnjenje:
              Da li si pod "hulom na Svetog Duha" u stvari mislio na hulu na Boga ?
              Bez obzira na to, mislim da gresis, jer se u propovedima svih Hriscanskih Crkava
bez razlike tvrdi da ako se gresnik, ma koliki on to bio, ma kada ISKRENO pokaje, sve ce mu
biti oprosteno. Valjda jedino sto se, po tom ucenju, ne moze opravdati je upravo
samoubistvo, koje ti preporucujes kao spas bogohulnicima.   

U jevandjeljima pise da je hula na Sina i Oca oprostiva, ne i na Svetoga duha, jer on je ono sto pokrece i vodi sve nas, ljude, on je u srzi ljudske duse i ko huli na njega taj nece imati mir ni na nebu ni na zemlji. Pod hulom se podrazumeva mentalni stav pre svega, ne rechi, mrznja prema samom sebi u stvari, prema svom pravom ja, a samim time i prema drugim ljudima jer je nemoguce onaj ko mrzi sebe da voli druge. Slazem se sa iskrenim pokajanjem, medjutim osoba sa ovakvim stavom ne moze to da ucini jer kao prvo ne zeli. Ne zeli iskreno mir, ljubav i dobrobit ni za sebe ni za druge. To o samoubistvu sam onako napisao, u stvari i nisam sreo takvu osobu u zivotu, samo u filmovima, a moguce je da ima... kada srce postane kao od granita... Kako da se neko spasi ako ne zeli da se spasi?

Alo bre, hula je mentalno stanje ili reci posle kojih nema kajanja cak i da covek iskreno zeli da se pokaje?

Ovako cemo - ljudi koji su se razocarali i naizgled izgubili veru u Boga i zapali u apatiju a ipak nisu izgubili ljudskost i dostojanstvo nisu pohulili na Boga. A ljudi koji naizgled deluju zdravo, zivo i samouvereno ko da su oni dobri i ispravni a svoju snagu crpe iz nadmenosti i ogovaranjem drugih, mediokritetski, to su oni... ok.




[Edit by Livingston: Poslednje upozorenje pred brisanje svakog duplog posta!!!
Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]

Samobistvo je neoprostiv greh. I onaj ko poziva na samoubistvo je neprijatelj Bozji. Luke Jackons ti ne znas nista o veri,kad pricas takve gluposti. Najveci greh je Samoubistvo a ti ti ne znas ocigledno. Samoubistvo je upravo hula na Boga i to najveca,i jedino se samoubistvo ne prasta

Ево, мало појашњења шта се у православљу подразумева под хулом на Духа Светог...

 Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светога неће се опростити људима. И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се; а који рече против Духа Светога, неће му се опростити ни у овоме веку ни у будућем. (Матеј 12, 31-32)

Хула на Духа Светог јесте јерес - то је свако погрешно учење које се противи појму Цркве и делатности Духа Светог у њој. Нема греха који се не може опростити, осим завођења наивних и лаковерних од Евађелских истина, и та саблазан се не опрашта. Св. Кипријан каже: "да нико не обмањује браство лажју; да нико не подрива истине вере вероломном издајом" (О јединству Цркве). Вођење у духовну погибао по свим логикама мора да буде неопростиво, зато што жртва после телесне смрти (као целовита личност) нема могућност покајања. У принципу, свака грешка тражи то унутрашње осећање да се она поправи (покајање), и све зависи од тих покрета душе, тог жаљења због лоше учињеног, и када се јави то сазнање да ми нашом делатношћу и учењем хулимо на Духа Светог, ми у ствари престајемо да хулимо, и имамо могућност на исправку и помирење (општење) са Њим. Дакле, и даље нема неопростивог греха, јер Божја љубав нема оквире и границе пред било којим покајником који је спознао своје погрешне одлуке, које су као препрека стајале на путу његовог спасења.Хула на Духа Светог је тврдоглаво остајање у заблуди, у том погрешном учењу. Хула на Духа Светог јесте отворена борба да се Његове истине изопаче и осакате,  и тако преласте многи људи.

Како то каже Свети Атанасије Велики, ако у божанском Писму будемо много тога разумевали буквално, онда ћемо западати у безбожне хуле. Таква је и изрека Господа која је сад пред нама. Ако ове изразе узмемо (схватимо) у строгом смислу, не само да ћемо доћи до безбожних схватања, него ћемо стећи утисак да Господ сам себи противречи. Јер, ако рече ко реч против Сина Човечијег, опростиће му се; зашто је онда сам Син рекао да који се одрече Њега пред људима, тога ће се он одрећи пред анђелима Божијим. (Лк. 12, 9)? И још: ако ће се сваки грех и хула опростити људима, зашто ћемо онда дати одговор и за празну реч (Мт. 12, 36)? Због чега ће онај који рече брату своме: "Будало!" бити крив паклу огњеноме (Мт. 5, 22)? Зашто и Павле говори: не варајте се: ни блудници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни опадачи, ни пијанице, ни отимачи, неће наследити Царство Божије (1 Кор. 6, 10)? А ако је све то тако, реци ми: зашто ће се сваки грех и хула опростити људима? И опет, ако је праведно ово последње, зашто се онда окривљује јадни Ориген, који је проповедао да ће бити краја муци и да ће Бог опростити сваки грех људима и злим дусима? А ако је опет хула на Духа Светога неопростива, зашто онда Црква осуђује Новата, који одбацује покајање? Но још је нејасније (замршеније, мутније) и теже разумљиво то да ако рече ко реч против Сина Човечијег, опростиће му се, а који рече против Духа Светога, неће му се опростити, као да је Син мањи од Духа и Оца. Па зато после овога одбацујемо мрске аријанце, који умањују и унижавају Сина пред Духом? И по чему Син говори: Ја и Отац једно смо (Јн. 10, 30) и ко не поштује Сина не поштује ни Оца (Јн. 5, 23). Нека је далеко од нас таква неумесна мисао. Ако ко рече брату своме: "Будало!" биће крив паклу огњеноме, кажи ми онда у какав ће најзад пакао пакла (пакао над паклом) бити бачен онај ко Бога свога назива творевином (створењем), и не Сином Божијим, но слугом, помагачем (саучесником) и малолетним? И ако рече ко реч против Сина Човечијега, опростиће му се, зашто је онда сам Син рекао: ко не једе тело Моје и не пије крв Моју, нема у себи живота вечнога (Јн. 6, 53)? Па како неко може, вређајући Сина да не хули на Свету Тројицу? А ко хули на Тројицу тај се отворено одриче светог крштења. А ко се њега одриче свлачи (одбацује) Духа Светога. И као што ће се, ако се ругаш топлоти или зраку чулно опазивог сунца, ругање твоје прострети на целу природу сунца, тако и вређање једне Ипостаси (Личности) у тросјајној (тројично–блиставој) светлости и тајанству Свете Тројице јесте вређање све пуноте божанства.
 Свето Писмо нам објављује да је Христос по неисказивом јединству дво–саставан (дво–састављен), и то – од Божанства и човечанства. Јер Логос (Реч) постаде тело (Јн. 1, 14). И тако, сам Христос назива Божанство Логоса (Речи) Духом Светим, као што је и Самаријанки рекао: Бог је дух (Дух) (Јн. 4, 24), а човечанство Логоса (Речи) – Сином Човечијим (Јн. 13, 31), јер говори: сада се прослави Син Човечији. Али Јудеји, који су свагда вређали Бога, у односу на Христа западали су у двоструку хулу. Једни су, саблажњавајући се телом Његовим, тиме што је Он Син човечији, сматрали Њега пророком а не Богом, и називали изелицом и винопијом (Мт. 11, 19), а Он им је подарио опроштај, зато што је тада тек почињала проповед и за свет било неприхватљиво (несхватљиво) да поверује у Бога који је постао човек. Стога и говори Христос: ако рече ко реч против Сина Човечијег, то јест против тела Његовог, опростиће му се. Јер усуђујем се да кажем, да и сами блажени ученици нису имали савршено схватање о Божанству Његовом, док на њих није сишао Дух Свети на дан Педесетнице, зато што и по васкрсењу, кад га видеше, поклонише му се, а неки посумњаше (Мт. 28, 17), ипак нису били због тога осуђени. Али они који хуле на Духа Светога, то јест на Божанство Христово, и говоре да помоћу Веелзевула, кнеза демонскога изгони демоне (Лк. 11, 15), њима се неће опростити.
А треба приметити да Христос није рекао: неће се опростити ономе који је хулио па се покајао, него ономе који хули, то јест који и даље хули. Јер достојно и дужно покајање разрешава (опрашта) све грехе

Владика Николај Велимировић на ову тему каже, хула на Духа Светога је хула на истину и на живот што је од Бога Духа Светога. Безверник, који мрзи и гони истину Божију, хули на Духа. Самоубица, који мрзи и убија живот у себи, хули на Духа. Јер је Дух Свети назват Духом истине и Податељем жизни. У Јовановом Јеванђељу пише, да је Господ Христос три пута назвао Духа Светога - Духом Истине (Јн. 14, 26; 15, 26; 16, 13). Ко, дакле, одриче и исмева истину, тај одриче и исмева Духа Светога, одриче и исмева Бога, који је дух и истина. Зашто се тај грех не може опростити, питаш, кад се сваки други грех може опростити? Гле, Закхеју је опроштено среброљубље, жени грешници телесни греси, разбојнику на крсту разбојништва, и многим другим многи други греси. Зашто се онда не би опростило и одрицање истине, безверство, исмевање Бога Духа? Зато што тамо има стида и кајања а овде нема. Тамо човек иако греши ипак стидом и страхом везује се за Бога. Овде пак све су везе са Богом прекинуте, и човек безверник се бескрајно и потпуно удаљио од Бога. Тамо је слабост, овде упорство. Тамо душа путује по мраку, али бар жели светлост. Овде душа путује по мраку и назива мрак светлошћу. Кад човек нема нимало воље да се спасе, Бог не жели силом да га спасава.
Као друга хула на Духа Светога јесте омраза живота и одузимање себи живота. Дух Свети се назива податељ жизни, дародавац живота. Кад човек прими живот од Духа живота, па по незнању одакле му је дошао тај дар не благодари Богу, може му се опростити. Чак и кад неко прими живот од Духа живота, и зна од кога је примио ту драгоценост, па ипак не благодари, може бити проштен. Али кад неко прими живот од Духа живота па га с презрењем одбаци - томе се неће опростити ни у овоме свијету ни у ономе. Да би ово разумели, морамо најпре разумети, шта значи опростити. Опростити грешнику значи повратити му пун живот, даровати му поново живот. Али кад неко не жели живот, уз то још и мрзи га и презире, Бог нема шта друго да му да. Зато га брише из Књиге живих.

Има код Светих Отаца још промишљања на ову тему, али суштина је исказана и у овим.

Nada uvek postoji jer je i greh i pakao iluzija - cak sta vishe - sto je iluzija veca i bol je veci i samim tim je taj covek blizi probudjenju nego neko ko vodi svoj zivot linijom manjeg otpora. Ako nista drugo uvek postoji sledeca sansa - uvek postoji drugi put i treci put i milioniti put...

Takodje da se nadovezem na post jednog od prethodnika - kako ne postoji greh ne postoji ni "neoprostivi" greh - samim tim je i samoubistvo samo jedno od iskustava nase duse. Smrt nije prestanak zivota nego promena oblika zivota.

Zivot je neunistiv i bezkrajan - nas duh uvek bira razlicite nacine za samoiskazivanje - samoubistvo je jedno od tih nacina kada nas duh spoznaje da nista ne moze da nauci u odredjenom telu i zeli da ga napusti. Nepostoji nista gresno u tome niti bilo sta pogresno.

I jos - kako greh ne postoji tako ni kazna n postoji a samim tim niti bilo sta sto bi se nazivalo huljenjem - to su sve mentalne proekcje nasih umova nastale prevashodno pod uticajem ucenja organizovanih religija koje coveka tretiraju kao greh umesto kao otelotvorenje Boga i izvor ljubavi.

Jednom reciju puteva ka Bogu ima beskonacno - jedno je zajednicko - oni svi dolaze na isti cilj - pre ili kasnije. Ni jedna dusa nije izgubljena ni jedna dusa nije kaznjena niti joj se sudi na bilo kakav nacin. Ili da se posluzim citatom iz jedne od knjiga - "...da cak i Hitler je otisao u raj" (naravno ako bi umne kreacije tipa raj i pakao ikada postojale). 

I ja tako mislim Silvanuse, kratko receno - ne postoji neoprostivi greh, postoji samo put koji biramo, mracnom ili svetlom stranom. Neko ko uporno ide svojom voljom suprotnoj svojoj Bozijoj sustini je osudjen na pakao, takvom mentalnom stavu i karakteru nema spasa jer ga i ne zeli, ali je moguce nesto drugo - da se ta licnost radikalno promeni.
Samoubistvo izgleda kao neoprostivi greh samo u ocima ljudi, a ono sto je za ljude nemoguce ispraviti, nije i za Boga. A upravo iza samoubistva se krije zelja za dobrim zivotom, zelja za nistavilom ne verujem, naizgled mozda. I kako Deki kaze - zar je pravo samoubistvo uopste izvodljivo? U svakom slucaju ne opravdavam, ali i ne osudjujem samoubice, Sale85.

Ah, dobio sam i upozorenje... Kako swatko...

 prvo bi trebalo razjasniti shta je to sveti duh ... taj elemenat trojstva o kome se najmanje pricha ,a ispade najvazniji ... 

Nikako ne mozemo da opravdamo samoubistvo, jer to je pre svega sebican cin sa kojim se propusta sansa da se dusa unapredi i dovede na visi nivo. Samoubistvom se pokazuje nazahvlalnost prema Bogu zato sto nam je omogucio da kroz zivot steknemo mnogo iskustva i pokazemo pre svega ljubav prema drugima a samim tim i prema sebi. Treba procitati iskustva ljudi koji su doziveli NDE (near death experiances) odnosno uskustva ljudi koji su imali konntakt sa smrcu. Tu ima dosta opisa ljudi koji su pokusali samoubistvo i pritom doziveli klinicku smrt, oni prolaze kroz bolna iskustva tokom klinicke smrti i nakon toga shvataju da zivot pruza priliku da svoj duh primaknemo Bogu u onoj meri koliko ljubavi i dobrote iskazemo u tom zivot

www.near-death.com

 xAlo bre ljudi sta lupate kakvo samoubistvo kakav hitler u raj dali je neko od vas bio na ivici samoubistva ja jesam i ne moze niko da mi kaze da to nije greh jer bezis od stvarnosti i mozda ides u neki bolji svet ali sta se desava s onima koje ostavljas kako ce biti ,,nekima,, naravno da je greh i isus nije izvrsio samoubistvo ,,sto da nije slucajno bilo nemoguce da to uradi,, ali nije drugi su ga razapeli i sta je rekao  ,,Boze oprosti im neznaju sta rade,,  meni je bog  pomogao da to ne uradim mozda i nije tako ali ja mislim da jeste i zahvalna sam mu.