Držim volontersku psihološku kliniku u šupi iza kuće, inače, po vokaciji sam diplomirani marksista, a za hljeb zarađujem radeći u mesari.  

Mislis prisnim....

Self help može da bude poguban.
Čovek koji u sebi identifikuje problem,  očajnički traži pomoć, prvo od prijatelja, pa onda i od raznih self help gurua koji umnogome promovišu razne pristupe rešavanju istog problema ili podstiču ili dezavuišu iste vrednosti.
Čovek počne da bludi, traži ono što je njemu prijemčivo...da li treba  biti optimista ili realan, da li je privrženost dobra ili loša, da li emocije treba pokazivati ili potiskivati?I tako bludeći napravi sebi još veći problem.

Mislim da je ipak mnogo bolje potražiti stručnu pomoć od psihologa ili psihoterapeuta, koji će besplatno ili za naknadu, proceniti vaše stanje i pomoći vam da nađete najprobitačnije rešenje za svoj problem.

Ne stavrno, ne vidim zasto neko nebi platio uskuge psihodoktora, mislim ako ih vec trazi i ako veruje da ce mu pomoci? Ljudi daju mnogo vise love na raznorazna sranja i zavisnosti, a kad trebaju dati za zdravlje, e onda je skupo i taj neko se bogati na tudjoj nesreci. Naravno, ne treba biti za svakog ista cena lecenja.

Medicina je egzaktna nauka, psihologija nije.

Egzakta nauka je oksimoron, jer ne znamo sve zakone ljudskog tela, a kamoli univerzuma...

Medicina, kao i sve nauke su prosto tapkanje u mraku sa nadom da ce rezultat biti ocekivan.

али је у односу на психологију егзактна да егзактнија не може бити ... једном рече неки психолог илишта беше човек не сећам се ... психологија има мање од 10% успешности лечења. А и за те излечене је питање да ли су излечени или ''излечени''.

Sta je izlecenje?

Da li si ti npr. ako te lekar izleci od grip trajno ili privremeno izlecen od gripa?

Pa recimo da si u remisiji...dok više ne budeš.

Излечен. Док поново не налетиш на вирус a то већ нема везе са претходним лечењем. А кад психолог ублажи симптоме депресије до поновне ескалације ... то време си ''излечен''.

Можемо се ми филозофски натезати колико хоћеш али чињеница је да медицина има скалпел којим може трајно да реши неки проблем ... док психотерапија нема нити ће икад имати такав скалпел.