На црно ради свака трећа фирма


Сива економија један је од највећих изазова с којима се суочава привреда Србије, а њене последице видљиве су у областима утаје пореза, дисторзије тржишта, нелојалне конкуренције, неефикасне расподеле ресурса, запошљавању радника на црно... Све то утиче на смањење буџета.

У многим земљама у транзицији, па тако и у Србији, сива економија је значајна препрека за изградњу функционалне тржишне привреде. Процењује се да учешће сиве економије у БДП-у Србије износи 32 одсто, а циљ Владе Србије је да се она сведе на ниво уређених земаља Европске уније. Због тога је и сачињен Нацрт националног програма за борбу против сиве економије, за који привредници у Србији очекују да буде усвојен до почетка децембра.

За потребе изграде националног програма за борбу против сиве економије НАДЛЕД  је направио ново истраживање, у које се укључило 261 предузеће из свих региона у Србији. Показало се да у појединим делатностима у Србији четвртина запослених ради на црно, али и да има 40 одсто радника који примају део плате у кешу. То пак значи да радницима који су се договорили с послодавцем да им као зараду исказује минималац а да „ресто” добију на руке, на тај готовински део не иде уплата за порезе и доприносе. На тај начин, држава се ускраћује за порезе и доприносе који треба да се уплате у буџет на целу зараду, али добро не пролази ни радник. Наиме, њему се за будућу пензију рачуна минималац, а не и оно што је добио на руке па ће се, кад остари и дође време за пензионисање и добије минималну пензију, питати на шта је пристајао.

Резултати истраживања показују да више од две трећине фирми у Србији све новчане трансакције обавља преко текућег рачуна, док трећина послове завршава готовином. Показало се да пословање, док цвета сива економија, доприноси смањењу промета, док свега 13 одсто фирми нема умањење годишњих прихода и поред конкуренције која послује на црно. Анкетиране компаније признале су да трећина фирми у њиховој делатности послује делимично и у сивој зони. Они се слажу да сива економија угрожава и грађане и државу, али нису спремни да пријаве оне за које знају да данас послују у сивој зони и да избегавају плаћање пореза.

И поред мапирања проблема сиве економије, одлучности државе да се с њом обрачуна, новог начина организовања инспекцијске службе, само девет одсто анкетираних фирми верује да ће предузећа која раде на црно бити откривена, кажњена и да ће та казна бити плаћена. Иначе, 44 одсто компанија сматра да ће већина конкурената који раде на црно, наставити да послују у сивој зони и после изречене казне. Наиме, платиће казну јер она није висока, али ће зараду наставити да остварује у сивој зони.

Љ. Малешевић

Link