Profesore napasnike štite direktori :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Posle hapšenja nastavnika zbog seksualnog zlostavljanja maloletnih učenica
Profesore napasnike štite direktori

BEOGRAD - Posle hapšenja i suspenzije dvojice profesora zbog seksualnog zlostavljanja učenica osnovnih škola u Kragujevcu i Kuršumliji, jedno od najčešće postavljenih pitanja u javnosti glasi: da li su ovi svojevrsni zločini mogli da se spreče i šta su nadležni uradili na preventivnoj zaštiti dece od ovakvih napasnika.

- Reakcije direktora kuršumlijske škole bile su da je taj osumnjičeni nastavnik dobar, da ima 30 godina i da mu je to bila prva devojka. Zabrinjavajuće i to što su iza obojice uhapšenih stale i njihove kolege, pružajući im podršku. Takve reakcije ukazuju da direktori neće da se zameraju kolegama, kao i da direktori i zaposleni žele sve da zataškaju da ne bi, navodno, narušili svoj i ugled škole. Zbog toga nastaju i problemi - kaže za „Blic“ Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije, i dodaje da Inspekcija nema podataka koliki je broj učenika koje su seksualno zlostavljali nastavnici.

Tmušić napominje da ljudi koji rukovode prosvetnim ustanovama često zaboravljaju na obaveze koje im nalaže Zakon o osnovama sistema obrazovanja.

- Direktor, pedagog i psiholog škole imaju obavezu da procenjuju i psihičko stanje zaposlenih, kako bi se registrovale njihove eventualne devijacija u ponašanju i seksualne aspiracije prema deci. Ukoliko uoče nešto čudno, direktor ima pravo da radnika pošalje na lekarski pregled da bi se procenilo njegovo stanje - objašnjava Tmušić.

Ukoliko profesor odbije da ode na taj pregled, direktor je obavezan da mu da otkaz. Takva reakcija nastavnika, smatra Tmušić, često ukazuje da se sa njim nešto događa i da treba da bude pod „prismotrom“.

Ukoliko se dogodi da neki profesor seksualno nasrne na nekog učenika, najvažnije je da se deci pruži pomoć kako bi se posle preživljene traume vratila u normalno stanje.

- Škola ne može sama da pomogne seksualno zlostavljanom detetu, pa zato u to moraju da budu uključeni centri za socijalni rad, razredni starešina, roditelji učenika, pa i sama deca koja svom drugu treba da pruže podršku, a ne da ih osuđuju - objašnjava Tmušić.

Oporavak zlostavljane dece ne ide glatko, baš zbog odnosa okoline.

- Ako je zlostavljano dete srednjoškolac, neretko promeni školu jer ne može da izdrži pritisak što svi u blizini znaju šta mu se dogodilo. Devojčica iz Kuršumlije bila je vukovac, ali je nakon preživljene traume prestala da ide u školu jer nije mogla da se uklopi - kaže Tmušić.

Psiholog Jelena Kaušević iz Prihvatilišta za urgentnu zaštitu zlostavljane dece navodi da deci koja su bila izložena seksualnom nasilju mora se prići veoma obazrivo i strpljivo.

- Najvažnije je da se kod te dece razvije osećaj da ona nisu kriva za to što im se dogodilo, da svojim ponašanjem nisu nikoga izazvali i da nisu drugačija od njihovih vršnjaka. Takođe je potrebno da dete ponovo razvije osećaj poverenja prema odraslima, koje je posle traumatične situacije izgubilo. U toj borbi je posebno važno da dete ima podršku porodice, školskih drugova i nastavnika - kaže Kaušević.

Ona smatra da slučajevi seksualnog zlostavljanja učenica u Kragujevcu i Kuršumliji ukazuju i na novu pojavu kod nas.

- Očevi su prijavili da su njihove ćerke seksualno zlostavljanje, što je pomalo neuobičajeno. To može da ukaže da se naše društvo otvara, da se menjaju shvatanja ljudi i odnos prema žrtvama - navodi psiholog Kaušević.

Izvor: Blic