Jedna stvar je mene zbunjivala. Pitao sam se šta se desilo sa albumom How To Steal A Jetfighter. Bio je najavljivan, par pesama su pustili, svirali ih na koncertu u Bg (Dogbite i AWOL), i na kraju nigde ništa, niko ne spominje album, zaboravilo se sve.

Sad odjednom izbacuju album The Day Is My Enemy, a pesme Rok-Weiler, Wall of death i Get Your Fight On  su trebale da budu na albumu Jetfighter.

Izgleda se Howit razočarao u Jet album jer nije naišao na pozitivne reakcije na svirkama, pa je sačekao da sakupi još materijala i izda novi. Jedino logično objašnjenje. E sad, to povlači sa sobom i neke sumnje, ali eto, ja sam optimista. Imao je više vremena, a sam kaže da sad sve pesme "pršte". S tim u vezi, prva pesma mi je ok, druga mi je dobra, treca..ok.. Ocekujem da ce ostale pokazati nesto mocno, ali ako budu delile sudbinu Jetfighter albuma, onda se dzabe nadam.

Kada bi ponovili The Fat of the Land bilo bi super

Preslusao sam, i nisam nesto preterano odusevljen, napustili su svoj klasican zvuk, i vise nije to to. Ovo ce biti vise za decurliju, ili mozda fanove koji ih obozavaju, za one koji traze nesto vise nece dobiti.

Najvise mi lezi The day is my enemy..Ove druge dve mi i nisu nesto...

Wild Frontier nije losa pesma, ostalo se slazem.

TDIME najjaca pa onda ova.

Ne znam sta reci. Svasta nesto sam ocekivao, ali ne i ovo sto su izbacili. Album odskace od njihovog ritma. Uradili neku nabudzenu elektroniku, tek poneka pesma lici na njih, ali ih ne pokazuje u punom svetlu. Isli na sigurno proverenim receptom, malo ovoga, malo onoga, ponesto za svakoga plus agresivan marketing i nadajmo se da ce reputacija da uradi ostalo...

Vise mi se cak svideo album Take me to the hospital.. Ovo je sad poput nekog loseg nastavka dobrog filma.