Prodat novosadski hotel "Putnik" :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

И као што рекох...

Hotel „Putnik” prodat, naslednici tuže državu




U NOVOSADSKU TANURDŽIĆEVU PALATU USELIO SE SLUČAJ

Posle niza odlaganja, Agencija za privatizaciju juče je, na aukciji u Beogradu, prodala novosadski hotel “Putnik”. Ovo ugostiteljsko preduzeće prodato je po početnoj ceni od 203,4 miliona dinara, odnosno 2,15 miliona evra, a na aukciji ga je kupio predsednik Upravnog odbora ugostiteljske firme “Palić” iz Subotice Nebojša Jestrović koji je novinarima rekao da je vlasnik “Putnika” postao u okviru “srpsko - crnogorskog konzorcijuma”.

Prodaja “Putnika” više puta je bila najavljivana na aukcijama Agencije za privatizaciju u Novom Sadu, ali je uvek odlagana. Najave privatizacije pratili su stalni protesti naslednika bivših vlasnika nacionalizovanog hotela koji su i sada najavili tužbu protiv države.

Najvažniju imovinu UTP “Putnik” svakako čini hotel u najužem gradskom jezgru Novog Sada, u delu poznate “Tanurdžićeve palate”, površine skoro 5.700 kvadratnih metara, pa se s obzirom na kretanja na tržištu nekretnina može reći da preduzeće prodato prilično jeftino. Uz hotel, UTP ima i kineski restoran “Sečuan”, takođe u samom centru grada, te bife “Venac” i restoran “Dunavska oaza”.

Prekršili sopstveni zakon

“Tanurdžićeva palata”, čiji je “Putnik” sastavni deo, nacionalizovana je odmah posle Drugog svetskog rata, a naslednici su imovinu prijavili do kraja juna 2006. godine, kako je nalagao Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine i tražili su odlaganje privatizacije do donošenja Zakona o restituciji.

Jedan od naslednika i predsednik Udruženja za povraćaj nacionalizovane imovine Nikola Tanurdžić kaže da se neće pomiriti sa ovakvim raspletom događaja.
- Tužićemo Agenciju za privatizaciju pred domaćim sudom i tražiti poništenje javne aukcije. Takođe, o svemu ćemo obavestiti i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu gde već vodimo postupak protiv države - rekao je Tanurdžić juče za naš list. Smatra da je država nedozvoljeno stavila hotel na prodaju i time prekršila zakon koji je sama donela.
- Sporno je i to što je država porodici jednim aktom oduzela celu palatu, a sada je rasparčava, na hotel, stanove i lokale - navodi Tanurdžić.

Hotel je, podsetimo, izgoreo u stravičnom požaru decembra 2007. godine, kada je stradalo troje gostiju. Iako su pojedini mediji tada spekulisali da je “Putnik” zapaljen upravo da bi se jeftinije prodao, policijska istraga je pokazala da su motivi za podmetanje požara bili sasvim drugačije prirode. Od tada, hotel ne radi.

Novi vlasnik se potpisujući kupoprodajni ugovor obavezao da će u “Putnik” uložiti 80 miliona dinara, ali su prema Jestrovićevim rečima potrebna mnogo veća ulaganja. “Planiramo da hotel stavimo u funkciju do kraja godine”, kaže Jestrović, navodeći da su za to potrebna ulaganja od najmanje 200 miliona dinara, kako bi dostigao “određeni nivo pružanja usluga”.

V. Čvorkov

SEKRETAR MREŽE ZA RESTITUCIJU MILE ANTIĆ PROZIVA DRŽAVU
Gde je isparila 1,4 milijarda evra

Mada još uvek nema ni naznaka o tome kada će Srbija, koja je jedina u Evropi koja to još nije učinila, doneti zakon o restituciji, interesovanje vlasnika nacionalizovane imovine o novcu koji je država poslednjih godina obavezna da izdvaja za tu namenu postoji. No, pravih informacija o tome u ovom trenutku nema, niti se iko ozbiljnije poslednjih godina bavio evidentiranjem para koje su se u Fond za restituciju slivale nakon svake privatizacije.

Srbija je, prema podacima Agencije za privatizaciju, od 2002. do prošle godine prodala 2.254 preduzeća, u kojima je bilo zaposleno 338.237 radnika, po prodajnoj ceni od 2,7 milijardi evra. Na račun budžeta Srbije od prodaje kapitala u postupku privatizacije i prodaje akcija Akcijskog fonda, prema podacima koje je Uprava za trezor Ministarstva finansija dostavila Mreži za restituciju za period od 1. januara 2004. do 31. decembra 2008. godine, raspoređeno je 56.306.915.000 dinara, uz napomenu da navedeni iznos podrazumeva pare faktički uplaćene u budžet. Uprava za trezor ne raspolaže podacima o prodaji kapitala NIS-a i preporučila je Mreži za restituciju da se za te podatke obrati Agenciji za privatizaciju.

Pet odsto novca prihodovanog od privatizacije država mora da izdvoji u Fond, za buduće obeštećenje lica kojima je imovina nakon Drugog svetskog rata nacionalizovana. Mreža za restituciju je od Uprave za trezor dobila informaciju o tome da su dinari za isplaćivanje naknada licima čije je imovina nacionalizovana izdvojena na dinarski račun broj 840-100849-27 i da ona od 17. maja 2004. do 17. septembra prošle godine iznose 4.099.901.511 dinara. U isto vreme, devize izdvojene za restituciju nalaze se na posebnom deviznom računu Fonda za restituciju u NBS i na dan 19. septembra 2008. godine to je bilo 36.059.458 evra i 13.883.505 američkih dolara.

Sekretar Mreže za restituciju Mile Antić tvrdi za naš list da su do nekih podataka morali da dođu preko poverenika za informacije jer neki njihovi prethodni zahtevi da im nadležni dostave podatke o novcu prikupljenom od privatizacije za restituciju ostali su bezuspešni. Nakon što su dobili podatke od Uprava za trezor, u Mreži za restituciju su shvatili da, kako ističe Antić, u Fondu za restituciju nedostaje novca, kao i to da niko ne zna da li Fond uopšte postoji i ko i kako koristi novac izdvajan za restituciju.
– Samo od novca koji ide u budžet od privatizacije odvaja se pet odsto za Fond za restituciju – objašnjava Antić. – Dobili smo podatak da je ukupno u budžet ušlo ne dve milijarde, koliko bi trebalo, nego nepunih 600 miliona evra! U to nije ušao NIS, čija je privatizacija urađena 2009. godine i koji bi drastično povećao iznos. Skandal je to što niko ne odgovara na pitanje gde je razlika između 600 miliona i dve milijarde evra.

Kako kaže Antić, nisu dobili ni odgovor na pitanje kako se koristi novac iz Fonda za restituciju.
– Te pare faktički ne postoje. Jedini odgovor koji smo dobili od Božidara Đelića, tada ministra finansija, bio je da su pare stavljene u funkciju – kaže on.

Извор: Дневник