Da je srbija pobila par miliona jevreja i opljackala ih...i da su nazisti pobili ostatak i sve ostavili u svajcarskim bankama...

Onda bi i mi mogli da razmisljamo kao svajcarci...

Ovako je tamo tako super...

I zemlja sa najvise samoubistava u evropi...

Ja bi pre umro nego da radim tamo...

само се ти утопи у масу,татарине из Казања града
ту си најсигурнији

 

Vi evropljani nikad to necete shvatiti...

kazan je jos uvek u evropi kolko ja poznajem geografiju,azija pocinje tek kod jekaternburga i dole nize kod orenburga

ее,татарине
где си растао-где си траву пасо?

Ја сам своју пасао са моје родне груде а пасем је још увек.
Мене називати неким јеврпљанином је мало ружно...а и приглупо

Сез
Рубин Казањ..познати фудбалски клуб
То тамо татари 

 

Ja sam travu video samo na utakmici...

Amerika Movil umesto Telekom Austrija u trci za Telekom Srbije

Tanjug | 01. 08. 2015. - 09:39h

Telekom Austrija (TA) neće učestvovati u trci za Telekom Srbije zbog problema oko povećanja sopstvenog kapitala, pa će većinski vlasnik austrijske kompanije, meksički Amerika Movil najverovatnije samostalno predati ponudu za srpskog operatera, tvrdi danas bečki dnevnik "Kurier".
Karlos Slim vlasnik Amerika Movila

Prilikom zaključenja sindikalnog sporazuma sa Amerika Movilom aprila prošle godine najavljivani veliki planovi ekspanzije TA očigledno će ostati samo snovi, ističe list dodajući da već kod prve veće mogućnosti širenja, prodaju državnog udela u Telekomu Srbije, austrijski koncern neće učestvovati.

TA je iskazala interesovanje za Telekom Srbije, ali, prema vlasničkim krugovima, najverovatnije neće predati obavezujuću ponudu, podvlači "Kurier".

Dnevnik ukazuje da je problem nedostatak novca.

Iako TA trenutno raspolaže sa budžetom u visini od oko 1,2 miliajrdi evra za kupovinu Telekoma Srbije potrebno je novo povećanje kapitala, jer se udeo države Srbije u Telekomu procenjuje na oko dve milijarde evra.

Medjutim, povećanje kapitala, prema bečkom "Kurieru", moglo bi biti sprečeno vetom ministra finansija Austrije Hans-Jerga Sselinga.

Povećanje kapitala koštalo bi državni holding (OeBIB), koji se nalazi pod direktnom nadležnosti Ministarstva finansija, pola milijarde evra ako namerava da zadrži u TA udeo u visini od 28,4 odsto.

Povećanjem kapitala državni udeo u TA pao bi ispod 25 odsto, što prema zakonu zemlje nije moguće, jer bi Austrija time izgubila pravo odlučivanja u toj kompaniji.
Meksički većinski vlasnik ne može povećati kapital TA bez OeBIB, jer je za to potrebna tričetvrtinska većina akcionara.

Da bi sačuvao šansu za ulazak na tržište Srbije, jedan od najvećih operatera mobilne telefonije u svetu, Amerika Movil, piše bečki dnevni list, trenutno radi na sopstvenim alternativama učešća u kupovini Telekoma Srbije.

Kompanija meksičkog milijardera Karlosa Slima namerava da i bez TA preda ponudu za Telekom Srbije, što je moguće prema sporazumu sa Austrijancima.
U sporazumu, kojim je preuzet TA, Meksikanac se obavezao da će u postojećim tržištima, ali i zemljama centralne i istočne Evrope, medju kojiuma su Poljska, Češka, Mađarska, Slovačka, Rumunija, Albanija i Ukrajina, eksluzivno preko TA sprovoditi širenjem ali samo ako OeBIB ne bude ulagao veto protiv povećanja kapitala.

Eksperti u Beču strahuju da bi samostalnim ulaskom u trku za Telekom Srbije Amerika Movil mogla uskoro izgubiti interesovanje da TA bude okretnica za širenje na istočnu Evropu, prenosi "Kurier".


Ljajić: Ako se ne proda postoji "plan B" za Telekom

Tanjug | 01. 08. 2015. - 10:36h

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je danas da se Telekom Srbije neće prodati i da će ostati u državnom vlasništvu ako ponuđena cena ne bude zadovoljavajuća.

On je rekao da postoji "plan B", da se "neće ići ispod crvene linije", kao i da postoji interesovanje investicionih fondova i velikih telekomunikacionih kompanija, ali da je sada teško reći šta će na kraju tog procesa biti.

"Ukoliko ne dobijemo cenu koju očekujemo, nećemo ga prodavati samo da bismo rekli da smo završili privatizaciju i on će ostati u državnom vlasništvu ako ta cena ne bude zadovoljavajuća", kazao je ministar Ljajić za RTV Pink.

Kako je kazao, ako se ta kompanija ne proda, postoji "plan B", odnosno Telekom će morati da se reorganizuje, da se organizuje profesionalni menadžment, da država opredeli sredstva, i da se uloži u razvoj da bi mogao da izdrži konkurenciju.

On je kazao da na malim tržištima, kao što je naše nije lako izdržati konkurenciju posebno ako se imaju u vidu ulaganja.

"Nas je puno koštao tender 2011. koji nije realizovan, tad smo imali klauzulu i više se razmisljalo o prodaji, a ne i o konkurenciji. Imamo plan B ako se ne proda, i Telekom mora stati na jače noge da bi izdržao konkurenciju", ocenio je Ljajić.
On je naveo da će 3. avgusta biti raspisan javni poziv za privatizaciju i da se u taj proces ozbiljno ušlo budući da je to je već treća faza, a blizu je finalna faza kada je u pitanju prodaja tog preduzeća.

Paralelno sa tim se, kako je kazao završavaju tehničke stvari i formalna procedura dok proces ne dodje do kraja.

"Razgovaramo sa potencijalnim investitorima i kupcima. Postoji intresovanje i ljudi dolaze, videćemo šta će od toga da bude... Ima interesovanja i investicionih fondova i velikih telekomunikacionih kompanija, a šta će na kraju tog procesa biti teško je u ovom momentu reći", rekao je Ljaljić.

Kako je kazao "neće se ići ispod crvene linije", i dobro bi bilo da se Telekom proda da bi mogao da izdrži konkurenciju, da bi se dalje razvijao i bio regionalni lider sa dodatnim ulaganjem u razvoj.

Srbija bez igde ičeg svoga

vesti online

Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za prodaju 58,1 odsto Telekoma Srbija. Zainteresovani mogu da se jave do 2. avgusta, a ako sve bude u zakonom predviđenim rokovima, paraf na ugovor sa novim vlasnikom mogao bi da se stavi tek 16. jula sledeće godine. O neobavezujućim ponudama i ponuđačima javnost će malo znati, jer će se ti podaci čuvati kao - poverljivi.

- Država traži kupca Telekoma jer u kasi nema para. To što će novac stići tek za godinu dana, ništa ne menja na stvari jer će i tada državna kasa biti prazna - kaže ekonomista Aleksandar Stevanović. On odluku o prodaji Telekoma smatra pogrešnom "jer se ne prodaje samo firma, nego tržište".

- To ozbiljne države ne rade, ali mi i nismo ozbiljna država - navodi Stevanović.

Njegov kolega Saša Đogović misli drugačije. On kaže da je privatizacija Telekoma neophodna, i to zato jer sa većinskim državnim vlasništvom i nedovoljno profesionalnim menadžmentom ova kompanija ne može da izdrži buduću konkurenciju.

- Smatram da bi bilo najbolje da investicioni fondovi uđu u posed ove kompanije i da profesionalnim upravljanjem podignu vrednost njenih akcija - kaže Đogović. On dodaje da država ipak ne bi trebalo da proda celokupan udeo nego da ostavi deo akcija u svom vlasništvu.

Mlađen Kovačević podseća da nam nije ostalo još mnogo dobrih državnih preduzeća.
- Još nije prodata Komercijalna banka, ali i njena prodaja je na putu. Tu su i Energoprojekt, Aerodrom "Nikola Tesla", RTB Bor, PKB... Smatram da je neracionalno prodavati "zlatne koke" - kategoričan je dr Kovačević.

Sa njim se slaže Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju. On ide korak dalje i za "Vesti" ocenjuje da je prodaja Telekoma "u skladu sa diktatom MMF da Srbija ostane bez igde ičeg svoga".
Treći pokušaj

Ovo je treći put da je Telekom na prodaju. Poslednji pokušaj, pre četiri godine, nije uspeo. Tada je austrijski Telekom ponudio manje od milijardu evra za polovinu preduzeća, a čitavo je bilo procenjeno na 2,2 milijarde evra. I sada se kao glavni zainteresovani pominju Dojče Telekom i Telekom Austrije.


Zlatne koke u bescenje

Privrednici svuda u svetu daju različite odgovore na pitanje šta neku zemlju čini privlačnom za ulaganje. Jedni odlaze u neku zemlju zbog jeftine radne snage, drugi zbog državnih subvencija. Nekima je važan dobar obrazovni sistem, a svima je važna pravna sigurnost, predvidivost, efikasna birokratija i minimalna korupcija. Srbija nije šampion ni u jednoj od ovih oblasti jer će Vijetnamci uvek biti jeftiniji u sklapanju računara, Britanija je, na primer, pravno sigurna, obrazovanje je na svetu najbolje u Finskoj i tako redom. Jedini alat uz čiju pomoć smo dosad privlačili investitore su subvencije za zapošljavanje od čak i po 10.000 evra po radniku, te ogromni popusti u plaćanju dažbina.

Ali, taj novac je presušio ili skoro presušio i sada je vlast prinuđena da posegne za porodičnom srebrninom kako bi napabirčila tri-četiri milijarde evra koliko je Srbiji neophodno godišnje da bi bila iznad vode. Istina, te tri-četiri milijarde nisu nužno investicije. One bi mogle da dođu u nekom suficitu izvoza, ali je tek to bajka za srpsku ekonomiju.

Zato na doboš sada ide prvo Telekom Srbija, a ubrzo potom i Elektroprivreda Srbije.
- Sada tražimo investicionog partnera za Telekom Srbiju, kasnije idemo na otvoreni i transparentni tender, i rešavamo pitanje te kompanije - kazao je Vučić u oktobru prošle godine tokom posete Londonu.

Govoreći o EPS-u, Vučić je dodao da je sasvim sigurno da Srbija neće prodavati većinski paket akcija, ali da traži investitora zainteresovanog za manjinski paket, kao strateški partner.

Ova godina biće najteža za građane Srbije, govore procene ekonomista i privrednika. Na to ukazuju i prognoze da su investicije pod znakom pitanja i činjenica da dinar gubi vrednost. Prema najoptimističnijim predviđanjima, privreda Srbije mogla bi da počne da izlazi iz recesije u 2016. ukoliko poraste izvoz. Ali će, kako ukazuje analiza Ekonomskog instituta u Beogradu, nacionalna valuta konstantno slabiti, pa bi 2017. evro mogao da vredi čak 131 dinar, umesto sadašnjih 122.
Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže da pad dinara nije iznenađenje.

- Čak nije toliko ni kolabirao, imajući u vidu da je ovo godina propuštenih reformi. Deficiti su stalno rasli i država se dodatno zaduživala. I tako je došla u poziciju da mora da smanjuje plate u javnom sektoru i penzije - ističe Đogović.

Srbija je, ruku na srce, prinuđena da proda Telekom, ako ni zbog čega drugog a ono zbog propasti početka izgradnje gasovoda Južni tok koji je ukalkulisan u budžete prošle i ove godine i tako pet godina unapred. Od toga nema ništa i stalno nam nad glavom visi pitanje četiri milijarde koje Vlada mora da stvori.

- Da biste nešto izvezli, nešto morate proizvesti, a mi bismo da proizvodimo zgrade. Zgrade se ne izvoze i ne verujem da će stranci pohrliti u Beograd da kupuju nekretnine kao na Azurnoj obali - kaže ekonomista Miodrag Zec, aludirajući na famozni projekat Beograd na vodi vredan više od tri milijarde evra.

Ruža Ćirković, ekonomska novinarka, za radio Slobodna Evropa kaže da će investicije biti najveći problem.

- Prosto ne znam odakle bi Srbija mogla da očekuje investicije. Naši dosadašnji potencijalni investitori, koji imaju jake državne fondove, imaju razne probleme. Vidimo da Rusija strašno ekonomski pada, a da u arapskim zemljama vrtoglavo opada cena nafte, tako da će njihove investicione mogućnosti biti smanjene. Sada nam ostaju Kinezi kao potencijalni investitori, ali i njihova ekonomija usporava.

U takvoj objektivnoj iznudici Srbija nema izbora. Da bi ekonomija bila konkurentna, potrebno je ogromno vreme predanog rada, a mi smo to vreme tranzicije uglavnom protraćili. A pare su nam potrebne odmah. Sve to se odvija u okolnostima kad je 80.000 preduzeća u dugovima, 20.000 je pred stečajem, skoro cela zarada malobrojne industrije koja radi ide na otplatu kamata, proizvodnja je manja za šest odsto, promet u maloprodajama opao je za trećinu. Pada kupovna moć, nezaposlenost je na nivou grčke ili španske, što se u Evropi smatra katastrofalnim.

Voda u ušima

Godinama slušamo od Vlada Srbije kako će se graditi brojne hidroelektrane na rekama širom Srbije. Epilog je da se ne gradi ni jedna jedina, a svi stručnjaci su saglasni da su nam neophodne nove elektrane kako bi se izbeglo da u potpunosti postanemo zavisni od uvoza. Elektroprivreda Srbije s nemačkim RVE planira izgradnju pet kaskadnih hidroelektrana na Velikoj Moravi vrednosti 360 miliona evra.

Sve karte na šeika

Iz Vlade, zapravo uglavnom iz usta premijera Aleksandra Vučića već dve godine slušamo najave kako će Ujedinjeni Arapski Emirati graditi Beograd na vodi, fabriku čipova, naučni institut za visoke tehnologije, ulagati u agrar, modernizovati luke na Dunavu i ko zna šta sve još. Od svega toga, Srbija je uspela samo da realizuje osnivanje Er Srbije i proda raketni sistem alas vojsci UAE.

Vlada kupuje vreme

Javni sektor u Srbiji je metastazirao i nijedna vlada, a čini se ni ova, nema hrabrosti da smanji javni sektor jer zna da će se otvoriti socijalni problem. Alternativa je bankrot ili kupovina vremena prodajom ono malo državnih kompanija koja nešto vrede. Logično, u Vladi su se opredelili za ovo poslednje. Ali, kupovina vremena ima svoj kraj jer je vremena sve manje, baš kao i onoga čime se kupuje.

Казањ (рус. Казань, тат. Казан) је град у Русији и главни град Татарстана. Налази се на истоку европског дела Руске Федерације, на ушћу реке Казањка у реку Волга. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.143.546 становника. Казањ је центар ислама у Русији, као и значајан центар машинске индустрије и комуникација.

 

https://sr.wikipedia.org/wiki/Казањ

Ovi perači švapskih govana su izgleda posebna sorta  ode negde na zapad pere stepenište i čučavce jede iz konzerve ko da je na vojnoj vežbi,neki su čak i po par meseci jeli i hranu za pse jer švapski en znaju pa mislili da je mesni narezak  Kad izađu neki nostalgija klub,piju jendo pivo ili po jednu čašu džeka i red bul jer za više nemaju,bakšiš im misaona imenica,ja još ne sretoh nekiu našu ribu koja tamo konobariše a da je pohvalila ove naše pšto se tiče trošenja.

E onda dođe leto,sedne u neki bmw ili audi koji je kupljen an otpadu jer tamo što ide na otpoad kod nas se prodaje u full stanu,doveze ga ovde la mu teško da se otvori za perionicu nego ide na onu samouslužnu,onda se oduševi kad vidi da je u nekom lokalu džek i red bul 600 kinti pa odmah naruči kiblu i celu balu red bula,te 2-3 nedelje ovde najede se i napije z amale pare,jer zna da ga u švabiji opet čeka konzerva sa psećom hranom 

A da u medjuvremenu je postao opasan radnik i u Srbiji se svi izležavaju dok on tamo radi kao švaba,a u stvari radi kad švaba ode kući da kara,čisti stepenice koje taj švaba isprljao i govna koja je iskenjao.