Povodom dodele najprestižnijeg svetskog priznanja
Pare od Nobela napuštenim suprugama
Autor: Radovan Radovanović | Foto: AFP | 11.10.2009. - 00:01

Najcenjenije svetsko priznanje koje se dodeljuje svake jeseni za vrhunske uspehe u fizici, hemiji, medicini-fiziologiji, književnosti i u borbi za mir u svetu, ustanovio je testamentom Alfred Nobel (1833–1896), švedski inženjer, hemičar, pisac i vlasnik fabrike oružja „Bofors“, koji je prvi proizveo dinamit.

 
 
Nosioce diplome i medalje od 200 grama zlata, uz koje sledi i 10 miliona kruna (oko 1,4 miliona dolara), određuju švedska Kraljevska akademija nauka i Karolinska institut (Medicinski fakultet u Stokholmu), dok se o izboru „najistaknutijeg u širenju bratstva među ljudima“ stara norveški Nobelov komitet. Nagrada je počela da se dodeljuje 1901. posle osnivanja fondacije kojoj je darodavac zaveštao 31 milion tadašnjih kruna.
Uz discipline koje su pobrojane u testamentu, Švedska centralna banka je 1968. ustanovila i Memorijalnu nagradu za ekonomiju, koja se sad pribraja grupi najprestižnijih priznanja i takođe se daje na dan Nobelove smrti, svakog 10. decembra u Stokholmu, uporedo s priznanjem za mir, koje se dodeljuje istog dana u Oslu.

 
Nobela je, inače, na osnivanje fondacije podstakla 1888. godine, netačna vest u francuskim novinama da je umro. Uvređen, baš u Parizu je objavio „poslednju volju“ da se od njegove imovine svake godine nagradi pet osoba za koje se oceni da su doprinele dobrobiti čovečanstva.
Za prvog nobelovca izabran je nemački fizičar Vilhelm Rentgen, koji je dobio 150.000 švedskih kruna, odnosno oko 15.500 dolara, a prva žena laureat bila je poljska naučnica Marija Sklodovska, nagrađena 1903. takođe za fiziku, zajedno s mužem Pjerom Kirijem i kolegom Anrijem Bekerelom.Zabeleženo je da je porodica Kiri dala čak pet nobelovaca.
Dosad je na spisku nobelovaca 761 muškarac i samo 39 žena: 12 su književnice, 12 mirovni aktivisti, ali nikad nijedna nije dobila nagradu za ekonomiju. Izbor je, tvrde, dug i delikatan. Predloge daju raniji laureati i hiljade stručnjaka s univerziteta, iz vlada i sudova, a potom se tajno raspravlja o kandidatima i značaju naučnih, umetničkih i socijalno-političkih rezultata. Posle nominacija izborni komitet sastavlja listu od 200 osoba koju eksperti svode na pedesetak. Potom, skupštine za pojedine discipline u oktobru glasanjem određuju laureate.
Uprkos časnim namerama, izbor ili odbacivanje nekih kandidata izazivaju kontroverze, a bilo je i jasnih promašaja. Tesla i Edison, na primer, nominovani su 1915, ali zbog njihovih sporova, nagradu nije dobio nijedan; nije nagrađen Dmitrij Mendeljejev za periodni sistem elemenata, ni Osvald Ejveri za prvu analizu DNK. S druge strane - Johanes Fibiger dobio je nagradu 1926. godine jer je „otkrio“ parazita koji izaziva rak! Otkriće je bilo netačno, ali je Fibiger nagradu ipak zadržao.
Novac, međutim, nije zadržao ekonomista Robert Lukas 1995. godine, jer je milion dolara morao da deli s bivšom ženom, koja je – oštroumno – u ugovor o braku napisala da „supruga dobija 50 odsto od svake eventualne Nobelove nagrade“. Kažu i da Ajnštajnu 1921. novac nije bio važan, pa je deo nagrade otišao bivšoj ženi Milevi Marić, što je takođe bio deo sporazuma o razvodu.
Interesantno je da odluka o Nobelu za mir posebno trpi političke i medijske uticaje trenutka. Priznanje, na primer, i pored pet nominacija nije dobio Mahatma Gandi.
Nobela je dosad dobilo 20 organizacija i 800 pojedinaca. Najmlađi (25 godina) bio je Lorens Brag (fizika – 1915), a najstariji (90 godina) Leonid Hurvic (ekonomija – 2007). Nagradu su odbili vijetnamski diplomata Le Duk To (1973), kao i pisac i filozof Žan-Pol Sartr 1964. godine, mada se za njega priča da je kasnije tražio pare.
Među dobitnicima s ovdašnjih prostora bili su profesor hemije Lavoslav Ružička (1939), rodom iz Vukovara, njegov bosansko-hrvatsko-švajcarski đak Vladimir Prelog (1975) i jugoslovenski pisac Ivo Andrić (1961), koji je novac poklonio za biblioteke u Bosni i Hercegovini.

Čestitke državnika Obami
Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je dobitniku Nobelove nagrade za mir Baraku Obami uz „nadu da će nagrada biti zalog buduće politike mira“. Inače juče su se brojnim političarima koji su čestitali američkom predsedniku pridružili i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, kubanski lider Fidel Kastro i tibetanski duhovni vođa dalaj-lama.
Ruski predsednik Medvedev čestitao je svom američkom kolegi Baraku Obami na Nobelovoj nagradi za mir ocenjujući da odluka Nobelovog komiteta „svedoči o realističnoj viziji dinamike svetskog razvoja“, javile su agencije.

Izvor: Blic