Procvetala Kuća cveća

Prošlo je tačno četvrt veka od smrti maršala Josipa Broza Tita. Od dana kad su Jugosloveni, bar većina, bili u suzama. Od vremena kada su ljudi strepeli i pitali se "šta posle njega?". Bio je dizan u nebesa za života i jedno vreme posle smrti. Zatim najomraženija ličnost na prostorima bivše SFRJ, čiji se trag pokušao izbrisati uklanjanjem bisti, slika... Međutim, izgleda da će posle dužeg vremena, ako je verovati najavama Titovog unuka Joške Broza, Kuća cveća ipak procvetati. On je rekao da će se danas okupiti između deset i petnaest hiljada ljudi iz svih nekadašnjih republika SFRJ.

- Ovde je sve pod uticajem politike. O predsedniku Tadiću i boravku na VMA se toliko pisalo, a da se ni reč ne spomene o dolasku 340 Makedonaca koji su peške krenuli da bi stigli na 25. godišnjicu smrti Josipa Broza. Prema mojim podacima, ljudi pristižu iz svih bivših republika SFRJ i biće ih od 10 do 15 hiljada. Veoma me raduje što je ta nostalgija sve veća i što su mladi sve više zainteresovani za ta vremena - kaže Broz mlađi.
   
      

Izbačen iz udžbenika hemije

Iako su nekada đaci u školama direktno gledali u sliku Tita, sada ga mogu jedva videti i u istorijskim, školskim udžbenicima.
Akademik dr Radoš Ljušić, direktor Zavoda za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava, objašnjava ovaj podatak činjenicom da ga je pre bilo previše čak i u knjigama biologije i hemije.
- Sada ga ima u udžbenicima istorije daleko manje nego dok je bio živ jer je poznato da je reč o dikaturi. Pojavljivao se čak i u udžbenicima biologije i hemije. U istorijskim udžbenicima sada se govori o njemu kao bivšem predsedniku Jugoslavije. I to prilično uravnoteženo, dakle pominje se u pozitivnoj i u negativnoj ulozi - kaže Ljušić.
      
      
      
   

On ne zna šta je ostalo od imovine maršala Tita, ali kaže da su nestale i mnoge njegove lične stvari.
- I ono što je imao od lične imovine, nestalo je. Ostali su samo spiskovi tih stvari. Pored toga, nedavno su pokradeni satovi, muzejski eksponati, a automobili se rasprodaju. Dok su spomenike odavno uklonili. Nisam ni za rušenje spomenika Draži Mihailoviću. Sve što ima sećanje na to vreme se uništava. A to rade ovi koji ne mogu narodu da obezbede život kakav je nekada bio - naglasio je Joška Broz.

I političari, bilo desno ili levo orijentisani, nemaju reči hvale za nekadašnjeg maršala. Retki su slučajevi da neko pohvali njegovo delo. Gotovo svi tvrde da je radio protiv srpskih interesa.
Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić kaže da o Titu misli sve najgore, jer "nam je doneo toliko zla".

- Činjenica je da je on bio istorijska ličnost, ali u negativnom kontekstu. A političar je bio dobar samo za sebe. Mislim da na kugli zemaljskoj nije postojao takav hedonista. I sa takvim ljudima se ni po čemu ne mogu porediti - ističe Vučić.

Srđan Srećković, direktor Srpskog pokreta obnove, smatra da je Tito bio dobar političar, ali da nije razmišljao u dugoročnom interesu zemlje.
- Nemam nikakve pozitivne asocijacije na taj period jer smatram da demokratski sistem državnog uređenja nema alternativu. Nema sumnje da je bio dobar, sposoban političar, ali nije razmišljao u dugoročnom interesu zemlje i građana, posebno Srbije - rekao je Srećković.

Siniša Vučinić kaže da je Broz imao loš uticaj na srpski narod i da je imao ideje kakve sada ima Ivica Dačić.
- Bio je izuzetan političar kad su u pitanju socijalističko-komunističke ideje Hrvatske i Slovenije, dozvoljavao im je da idu u crkve na mise. A tada se bolje živelo samo zahvaljujući istorijskim okolnostima i mogućnosti da se toliko zaduži. I ja sam mnogo bolji političar od njega kad su u pitanju srpski interesi.

Aleksandar Vulin, visoki funkcioner SPS-a, pak, kaže da bi Tito, da je živ, bio predsednik Oebsa i da je njegova politika bila ispravna.
- Tito je bio bolji političar ne samo od mene već i od svih sadašnjih. On je čovek koji je vodio najveću antifašističku revoluciju. A što se tiče njegove politike, najbolji primer jeste Evropska unija. Ideje koje je on imao ima i EU. Zar EU ne slavi antifašističku borbu, multietničnost, radničko akcionarstvo... Da je živ, sigurno bio bi predsednik Oebsa - smatra Vulin.
   
      

Jovanka socijalni slučaj

Nekada prva dama SFRJ Jovanka Broz, kako su pisali mediji, više od 20 godina živi sama u velikoj propaloj kući u Bulevaru mira na Dedinju, gde nema grejanja, katkad i struje zbog loših instalacija, gde su plafoni oronuli. Oduzeta joj je sva imovina, nakit, lične stvari, stare fotografije.... Živi od penzije koju čas daju, čas ukidaju. Nikakvo nasledstvo nije dobila od pokojnog supruga Josipa Broza Tita. Svoju imovinu nema. U pojedinim trenucima tokom devedesetih, kako je govorila za medije, nije imala ni za hleb.
      
      
      
   
   
      

Meč Hajduk-Zvezda, ali samo simbolično

Dva fudbalska tima koji će simbolično predstavljati beogradsku Crvenu zvezdu i splitski Hajduk, odigraće danas u Tivtu utakmicu povodom 25. godišnjice smrti nekadašnjeg doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Pre tačno 25 godina, Hajduk i Crvena zvezda igrali su meč u Splitu, a kada je javljeno da je Josip Broz umro, utakmica je prekinuta. Organizator utakmice u Tivtu je nevladina organizacija "Generalni konzulat SFRJ" sa sedištem u tom mestu na Crnogorskom primorju.
Da bi simbolika tivatske utakmice bila potpuna, fudbalski meč između dva tima, kog će činiti fudbaleri iz Tivta, sudiće sudije koje su arbitrirale i na utakmici u Splitu. Utakmica u Tivtu biće odigrana originalnom loptom kojom su pre 25 godina igrali Hajduk i Crvena zvezda.
      
      
      
   
Milan Lađević

Ima neke istine u  citulji koja je danas tradicionalno objavljena u Pobijedi: "Četvrt vijeka bez Tebe, čitav vijek unazad" ... 


Samo na Balkanu.... Mada, znajuci neke politicare, pravo je cudo sto vec nije zavrsila u nekom prihvatilistu za siromasne, a oni dovukli svoju zadnjicu u tu kucu na Dedinju  

I posle 25 godina od smrti, grob Josipa Broza obilaze saborci i titonostalgičari
Juga vaskrsla na grobu maršala
Posle njega smo se raspali kao kula od karata. Pitaju me deca kada sam najbolje živeo. Nije pravio razliku između orača i kopača. I malo je reći da sam 200 puta bio ovde. Crveni pasoš je bio ponos, putovali smo, poštovali su nas, kaže maršalov saborac

Dan kada je On umro pre 25 godina, ljudi koji su stajali u redu ispred Kuće cveća, opisivali su kao stravičan. Neki su došli uplakani. Drugi su pričali da i dan-danas, kada čuju sirenu, stanu i ćute u čast doživotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu. Juče su nekadašnji Titovi saborci, drugovi iz svih republika bivše države, ali i članovi porodice, obeležili godišnjicu njegove smrti. Muzej "25. maj" i Kuća cveća - inače pusti i zapušteni, oživeli su u rano jutro.

Nekoliko autobusa parkirano je na platou ispred Memorijalnog kompleksa. Iz jednog izlazi čičica, noseći zastavu sa petokrakom. Na glavi mu "titovka, ruku pod ruku sa nekadašnjom Titovom "pionirkom", iz sveg glasa pevaju "Od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana...". Pesmu su prihvatili oni što su odmarali na klupama u parku. Kod nogu im venci. Mašu. Nekima oči zasuzile.

Starija gospođa penjala se sa drugovima stepenicama ka Kući cveća. Pukće, čini joj se, kaže, da ih je ranije bilo manje. Ima i prodavaca, nude značke, knjige o najvećem sinu naših naroda, biste - sve delo poznatog umetnika.

U Kući cveća mnoštvo pravi počasni krug oko Titovog groba. Deka drži unuka za ruku, hteo bi da priđe bliže, da dete vidi.
- Ne, ne, tamo! - dovikuje obezbeđenje.
- Molim vas, samo da mali vidi - molećivim glasom odgovara Milutin Marković iz Vrbasa.

- Ako pustim vas, onda će svi hteti da priđu! Ajde, samo brzo! - popustio je čuvar. A na samom grobu više nema mesta za nove bukete. Milutin Marković, član Saveza boraca iz Vrbasa, vodi unuka Radovana za ruku. Prvačić izviruje iza deke. On je 16. put na Maršalovom grobu, unuk prvi put.
- Dete zna da je Tito bio naš prvi predsednik i da je umro prirodnom smrću. Da smo se posle njega raspali kao kula od kartona. Život je mladima danas težak. U njegovo vreme bilo je bolje. Svi su nas voleli i cenili, a danas ništa od toga - smatra Milutin Marković.

Negde oko 11 sati - komešanje. Neki se podgurkuju, "eto mu unuka", sašaptavaju se. Dedin grob posetio je Joška Broz sa porodicom.
- Mislim da ne treba ništa posebno reći, broj ljudi koji su došli govori za sebe. Gužva opovrgava sve ono što današnji političari tvrde - da je ono bilo loše vreme, da je bio tiranin... - kaže Broz.

- Žalosno je što se objekat ne održava, a obilazi ga toliko ljudi. To je odraz sposobnosti današnjih vlasti. Moja porodica i ja nismo imali nikakve privilegije ni onda ni sad - kaže Broz i dodaje da mladi treba da pokušaju da pomognu da se povrati bar jedan deo nekadašnjeg načina života.
- Jugoslavija će ponovo da se vrati, u svakom slučaju. Možda ne pod tim imenom - smatra Broz.

Isidor Bahtijarević Isa iz Leposavića doveo je unučiće iz Novog Pazara.
- Pitaju me deca kada sam najbolje živeo. Ja im onda pričam o Titu - našoj legendi sveta, koji nije pravio razliku između orača i kopača. A što se tiče priča o dugovima i kreditima, trebalo bi da vidimo koliki su stvarni dugovi i da li je bilo ratnih profitera dok je on vladao.

Prvi put u Kući cveća je bio i sedamnaestogodišnji Destan Destanov iz Radoviša kod Strumice. Društvo su mu pravili Borče Đurđijev, Simo Apostolovski, Blagoje Mitanovski...
- Malo je reći da sam 200 puta bio ovde. Jugoslovenski pasoš je bio za ponos, slobodno smo putovali, imali poštovanje, mladi čim završe školu dobiju posao - dobacuje u prolazu Borče Đurđijev. Simo Apostolovski kaže da je iz cele Makedonije došlo oko 200 njegovih zemljaka. Kaže, 1989. godine je bio sekretar partijskog udruženja, u Radovišu je tada bilo svega 930 nezaposlenih, sada ih ima 9.000! Udruženje Titovih poštovalaca je, kaže on, sve brojnije, za godinu i po imaju 1.180 članova, aktiv žena, mladih, aktiv boraca veterana... Živojin Mirković je profesor u penziji. Predavao je šta god hoćete: bilogiju, biohemiju, fizičko. Tri fakulteta je završio.

- Sa 18 godina otišao sam u partizane. Svi sada pričaju o tome kako su se četnici borili protiv fašizma, niko ne pominje partizane. Videćete da 9. maja niko Tita ovde neće pominjati. Današnja mladež vrlo malo zna o njemu, a ono malo što znaju uglavnom je dezinformacija - smatra Živojin Mirković.
   
      

Makedonci maratonci

Na pešački maraton iz makedonskog gradića Kriva Palanka do Beograda, dug 463 kilometra, još 20. aprila krenuli su Goce Delkovski i Stojanče Kostovski. Stigli pred Kuću cveća drugog dana Uskrsa. Sjatili se oko njih snimatelji i fotoreporteri. Stojanče posle nastavlja na Frušku Goru, na maraton dug 104 kilometra.
Goce Delkovski ima 22 godine. Član je Udruženja građana poštovalaca Titovog lika i dela. Prvi put je u Kući cveća.
- Bio je mir u Titovo vreme. Posla za sve. I sada to isto želimo za mlade ljude. To je sada u Makedoniji najveći problem. Posla ni za lek - priča Goce.
      
      
      
   
   
      

Imao bi 113 godina

Bez Pančevca Slobodana Novkovića u Kući cveća nezamislivi su i 4. i 25. maj. Doneo je buket karanfila, sa 113 cvetova. Za 25. maj planira da donese 113 crvenih ruža.
- Pa imao bi 113 godina da je živ - otkriva Slobodan tajnu zašto baš toliko cvetova donosi na maršalov grob. Nosi crvenu majicu sa Titovom slikom. Ispod je natpis: "Josip Broz - dobar skroz". Prilazi mu jedna gospođa, raspituje se gde je nabavio majicu. Novković se šepuri pored crnog merdže koji je nabavio, pogađate, iz Titovog voznog parka. To je sve što mu je danas ostalo od pokojnog maršala.
- Pre 14 godina platio sam ga 11.000 maraka. Ali, preko veze sam ga nabavio, morao sam da se pomučim... Pošto je 1958. godište, Nemci hoće da ga za tri godine otkupe, obećavaju mi nov auto... Ali, nisam siguran da li ću ga prodati.
      
      
      
   
Jasna Vučić
Foto: Rajko Ristić

Da li je 25 godina dovoljna istorijska distanca za sagledavanje realne uloge Josipa Broza Tita?





Nikola Samardžić
istoričar
Savremena nauka odbacila je istorijsku distancu, naročito u slučaju druge Jugoslavije i njene sudbine. Nastala je ogromna literatura i događaji su dovoljno upoznati da bi im se u svetlosti savremenih vrednosti mogao pripisati određeni karakter. Osećanja vezana za Tita i njegovu vladavinu takođe su jedna vrsta istorijskog sadržaja bez obzira na to da li su vezana za istorijsku stvarnost i njegovu opipljivu ulogu.



Branka Prpa
direktor Arhiva Beograda
Jeste. Nesporna je činjenica da je posle 25, a verovatno će i nakon 50 kao i 105 godina Josip Broz biti značajna ličnost istorije XX veka. On je učestvovao u ključnim događajima u drugoj polovini XX veka, uveo Jugoslaviju kao zemlju-članicu Antifašističkog saveza odnosno Atlantskog saveza u kojoj su Velika Britanija, SAD, Sovjetski Savez, Francuska i Jugoslavija izašle kao pobednice u Drugom svetskom ratu. Takođe, Broz je čovek koji je u međunarodnom smislu posle Drugog svetskog rata u bipolarnom svetu uveo treći činilac međunarodne politike, a to je Pokret nesvrstanih. On se jedini suprotstavio Staljinu. Jugoslavija je jedina zemlja koja je imala socijalistički sistem, a nije bila članica Varšavskog pakta, dakle Istočnog bloka i u tom smislu Broz je bio značajan. Smatram da nikada u svojoj istoriji jugoslovenska država nije imala tako značajan međunarodni položaj kao za vreme njegove vladavine.



Radoš Ljušić
istoričar, direktor Zavoda za izdavanje udžbenika
Jeste. U svakoj demokratski uređenoj državi dovoljna je distanca i 25 dana posle smrti neke ličnosti da se sagleda njena realna uloga. Naravno, pod uslovom da onaj ko se bavi određenom ličnošću ili epohom ima dovoljno savesti, hrabrosti i poštenja da napiše istinu.



Novak Adžić
istoričar
Apsolutno. Činjenica je da je bivši lider jugoslovenske države i stare komunustičke partije jedna veoma značajna istorijska ličnost u evropskoj, a bogami i svetskoj politici u XX stoleću. Ono što je po mom sudu negativno u periodu njegove vladavine je jednopartijski komunistički sistem i jedan sofisticirani autokratski način vladavine, mada mislim da je Josip Broz pozitivna istorijska ličnost i da on nije bio komunistički diktator u onom pravom smislu kao što su bili državnici iz ostalih komunističkih zemalja širom sveta, a najveći pozitivni učinak njegove vladavine, po mom sudu, jeste ekonomsko socijalno blagostanje njenih građana.

Kada umru svi ovi starci i kada srbija udje u EU, posle tita ce ostati jos samo Josip Broz.

haha.. znaci to ce se desiti kad umre i poslednji titov pionir, tj. ja

I ja sam bio pionir nazalost. Ali nisu svi pioniri zagrizeni toliko koliko ovi proleteri drugog svetskog rata.

Vidis, ja nisam bila nazalost pionir... To je bio najlepsi deo mog zivota i jedna od stvari na koju sam veoma ponosna... I apsolutno me ne zanima politicka pozadina tog perioda... Iskreno, meni je najzalije sto je moja pionirska kapa i marama ostala nekim tamo u Hrvatskoj, sto se raspala zemlja koju sam sa ponosom mogla zvati svojom i sto nikad nisam postala omladinac.... Clan KPJ sigurno nikad ne bih postala jer sam protivu politickog organizovanja i svrstavanja, a i verovatno do danas ne bi ni postojala

Meni uopste nije bilo jasno naravno zasto se postaje pionir, ali nisam ja tek sada poceo kuditi pionirstvo, odavno ja vec to ne volim, i kapa i marama mi se negde izguzvala ip oderala u podrumu vece odavno, ako nije ni bacena. A omladinac ne bih nikada bio. To je lomljenje kicme ni zasta.

svako ima pravo na svoje misljenje

btw. bila sam i u izvidjacima