Najnoviji izveštaj Savezne vlade o siromaštvu je još jednom potvrdio: Mnogi ljudi u Nemačkoj ne mogu da žive od svog rada. Ovim su najviše pogođeni radnici na određeno verme.

U Nemačkoj ima 900.000 radnika na određeno vreme. Trećina njih je angažovana kao ispomoć. Oni raščišćavaju gradilišta ili popunjavaju rafove. Na internetu se nudi mnogo takvih poslova. Ali samo poneki ponuđač zaista i kaže šta se od radnika očekuje, poput ovog šefa u video-snimku o njegovom preduzeću: "Ne postoji fiksna satnica. U osnovi morate biti spremni uvek da radite, i tokom vikenda i praznika".


Proizvoljna satnica
Šta to zaista znači, iskusio je Rajner. Bivši brusač je godinu dana radio na određeno. Agencija ga je iznajmila građevinskoj firmi. 14 sati dnevno je obavljao najteži fizički posao - često i bez zaštitne opreme. Nekoliko dana u jednoj, nekoliko dana u drugoj firmi. Dobijao je oko pet evra po satu. To je ostavilo traga: "Osećaj samopoštovanja srozan na nulu. Koliko vredim, kad svako može da me cima tamo-vamo, kako mu volja. I to sve da bih zadržao radno mesto, od kojeg ne mogu da prehranjujem porodicu".


Mala preduzeća - minimalni troškovi
Sindikati, a pre svega IG-Metal, su prikupili niz slučajeva koji pokazuju da mala preduzeća koja nude posao na određeno vreme, računaju sa minimalnim troškovima. Često se od pozajmljenih radnika traži da odustanu od njihovih prava, koja im u principu pripadaju. Tako često dani od bolovanja bivaju preformulisani u dane odmora, ili se pak koriste kao paravan kako se ne bi isplatili dodaci za urađen posao. Radnik Tomas, koji pomaže u jednoj stolarskoj firmi, odavno se pomirio sa sudbinom: "Ne mogu protiv preduzeća, u suprotnom bih ponovo rizikovao otkaz. Jednom sam pokušao od firme koja me je iznajmila, da dobijem dodatke koje mi pripadaju, i dva dana kasnije sam našao otkaz u poštanskom sandučetu".


Šleker ukaljao ugled branše
 Takvi slučajevi bacaju mrlju na ukupnu branšu. U Nemačkoj je registrovano 11.500 preduzeća koja nude radnike na određeno radno vreme. Mnoga od njih su organizovana u Savezno udruženje poslodavaca. Njegov predsednik Folker Enkerts je ljut na firme, koje se ne pridržavaju pravila. Još uvek je u sećanju potez lanca drogerija Šleker, koji je uoči bankrota, najpre otpustio stalno zaposlene, a potom ih ponovo zaposlio kao jeftinu pozajmljenu radnu snagu: "Taj slučaj nas je, što se tiče imidža, bacio u kameno doba. To nas je koštalo ugleda, i mi smo to osudli. Kao udruženje smo sa sindikatima odmah postigli dogovor da se distanciramo od takve prakse. Rekli smo da nećemo preuzimati zaposlene od mušterija, a potom ih ponovo kod njih upošljavati kao sezonske radnike."

Folker Enkerts ukazuje i na to da se u branši desilo mnogo pozitivnih stvari: U međuvremenu postoje strožiji zakoni i kodeks časti. Takođe se često previđa da dve trećine sezonskih radnika bez problema obavlja poslove za koje su kvalifikovani - kao mehaničari ili inženjeri. Stručnjaci su hitno neophodni, kako bi preduzećima pomogli u finansijskom sektoru, u automobilskoj branši ili u trgovini, u periodima kada ona imaju najviše narudžbi.

Izvor: Deutsche Welle

Nista neobicno, bice i gore.
A ovamo reklamiraju da stranci dodju da rade za neko navodno velike pare

Nevezano za uslove rada i uopste za bilo sta...nema tih para za koje bi radio tamo...

Isto to se i ovde radi, ne znam di je problem?  Što tih 900 000 radnika ne ode pred Angelu da se žali?

Ma nista...samo ispredaju se price o divnom vremenu dok Tito bio ziv...nesvrstanima...on je covek imao skoro pa besplatnu radnu snagu....eto modela za uspesnu ekonomiju...