E ovako!
Imam dva polubrata sa oceve strane  sa kojima ne razgovaram ali uopste. Jedan ima  30 godina a drugi 35 i dve cerke. Sa  zenom starijeg polubrata razgovaram,sa mojim bratanicama sam super....ali sa polubracom sam samo na cao-cao. Sad mi se ovaj mladji uopste ni ne javlja...
A krivo mi je jer bih bas zelela da budem u nekom kontaku sa njim. Jedanput sam pokusala da ostvarim kontak sa njima tako sto sam ih pozvala na svoj 15. rodjendan...ali...nista...nisu se ni pojavili...
Moj tata kad sam ga pitala "zasto je to tako,zasto ne razgovaraju samnom",pravda se da ne zna,tj da nijedan od njih nece da mu kaze razlog.
Ali....ja mislim da me on laze.... 
Inace,ja sam tati miljenica pored tri sina. Ne verujem da ne pricamo zbog toga,jer on je njima ipak pruzio sve,imaju sopstveni biznis,lepo zaradjuju,putuju,znaci nije do toga. Mama mi je pricala da su oni kad sam bila mala dolazili da me posete a i tada su se druzili sa mojim rodjenim bratom. (on je inace u inostranstvu pa se retko kad vidjamo).
Sada se sve promenilo.... Nadam se da neko moze da mi da neki savet kako ovo da resim...mada ne verujem da se bilo sta moze promeniti... 
Unapred hvala. 

Porazgovaraj sa njima licno sta je u pitanju, ili sa njihovim zenama o tome...

Znaš ako te neko mrzi, a oni te možda mrze treba ga jednostavno obrisati sa spiska. I njih i celu njihovu stranu.

Svakako možeš da pozoveš brata lično id a ga pitaš direktno. I svakako ti neće odgovoriti direktno da te mrze jer si im otela oca. Ali to neće promeniti istinu. Ti u njima nećeš imati braću nikad. Samo dušmane koji možda već sad rade da te jednog dana preko nasledstva kazne za svoje dečije patnje.

Grubo sam ti odgovorila ali život je grub a ti nisi više mala da te štite lažima

Hej... vremena i ljudi se menjaju...
Ja sam isto tako hteo da imam neke prisnije odnose sa delom rodbine ali nista...
Sa nekima sam bio u super odnosima dok ja nisam odrastao a oni dorasli...
Sada smo super ali se vidjamo po slavama i sharanama a bili smo ko pupcanom vrpcom vezani...

Ne mozes takve stvari da silis...
Znam da boli, ali prosto je to tako...

Pa ovo da porazgovaram sa njegovom zenom...bas i nije dobra ideja jer sam sigurna da joj nece reci sta je u pitanju... A sto se tice toga da porazgovaram sa njima licem u lice....jao ne verujem da bih mogla...niti znam sta da kazem i mislim da ce me iskulirati..ne da mislim nego sam sigurna...

I sama kazes da imaju svoj biznis. Sama rec ti dovoljno govori o tome koliko slobodnog vremena imaju. Pritom, imaju i svoje porodice...
Siguran sam da si u bespotrebnoj paranoji. Jednostavno, zivoti su vam trenutno u raskoraku.
Pokazi ti dobru volju, pa otidi nekada njima u goste. Verujem da bi im bilo drago...
Sto se tice nekakvog druzenja i cestog vidjanja...na to slobodno zaboravi. Da zivite blizu, i nekako. Ali ovako...

Da....ponekad i ja pomislim da je to u pitanju... Onda mi preostaje samo moj rodjeni brat koga nazalost vidjam jedanput godisnje...
Jos kad se setim...sad u septembru sam napunila 16 godina i bas se desilo da sam bila u kaficu mladjeg polubrata na dan mog rodjendana...njegov drug sa kojim drzi taj kafic mi je cestitao rodjendan,a on uopste nije...  Ili recimo kad sam slavila rodjendan nekoliko dana kasnije u njegovom kaficu...obojica su bili tamo,jos je ovaj stariji jeo moju tortu...a nije se setio da mi makar kaze "e srecan ti rodjendan". 

Jecka razumem te. Imam i ja mog zlotvora. Preboli i zatvori srce i nastavi dalje u životu. Sreća da danas postoji skajp, MSN i svašta drugo pa sa rođenim bratom možeš da se čuješ svaki dan. I to je više nego dovoljno.

I to sto kazes 

Ja ne bih tako lako odustajao.

Drugo, ipak su oni mnogo stariji od tebe da bi te primecivali kao sto ti njih primecujes. Stice se utisak da previse emotivno shvatas neke stvari...

...i cujes ono sto zelis da cujes, a ne ono sto ti se govori.