Ne mora to da bude psihijatar, naopako.

Možeš da odeš kod psihologa u dom zdravlja, ili u studentsku polikliniku.

Ako nastaviš sa tako intenzivnim potiskivanjem, već sam rekla: možeš ''zaraditi'' neki ozbiljniji psihološki problem, ili čak somatsku bolest, popu čira, astme, hipertenzije.

Ako želiš sam da probaš, možeš to, recimo, tako što ćeš, svaki put kad znaš da treba da osetiš neku emociju, gledati da se prisetiš kako ona izgleda, pa da je izazoveš i prepustiš joj se. Jako je teško, veruj mi, ali vredi probati.

Dakle, proživeti svaku emociju koja se javi, a ako se ne javi, pokušaj da je izazoveš. 

slusaj, taj u studentskoj ti je samo prva stepenica. napravi se lud (lud, luuuud aka funky g) i oma ce ti napisat uputnicu za psihijatra u nekoj bolnici

Odlika pravog psihopate je i to sto ce uvek pokusati svaliti krivicu na drugoga,tako elegantno da ce mu mnogi i poverovati 

   Pre pola sata razmislja sam da zapocnem identicnu temu...
   Dzuksi, u potpunosti se poistovecujem s tobom, i razumem te...

      za B@ambinu

   Malo sam zbunjen. Kada razmislim o tome sto si napisala, shvatam da je, bar mi se tako cini, nemoguce za mene da izazovem emociju koju ne osecam ni malo. Nadam se da gresim... ali ako ne gresim, da li vredi koncentrisati se na neke prosle dogadjaje koji su izazivali emocije koje odgovaraju datom momentu, ili bas mora da se oseca emocija direktno vezana za situaciju? Da li vredi na taj nacin forsirati se?

Pa znaš kako, nisam baš sigurna... Nisam nikad probavala.

Prema nekom mom mišljenju, nije baš moguće doživeti autentičnu emociju samo zbog prisećanja nekog događaja. Ta emocija bi bila sigurno malo slabija - mada ne mora da znači, postoje sećanja koja bude vrlo žive emocije.
Dalje, sve zavisi od samog događaja - koliko davno se desio, i koliko je emocija izazvao.

Možeš da pokušaš, mada se meni onaj drugi način čini nekako lakšim... Što verovatno ne znači da je prvi nemoguć, samo je težak.

Ја тебе ништа не разумем.   

Рече Анеа данас, а кроз десетак година ће она починити ту исту грешку. 

Zato ja nikad necu radjati sinove

Inace, ja i dalje mislim da je on razmazen...
Razmazeni ljudi su nauceni da emocije idu samo u jednom smeru... ka njima...

Znam kako je to... ja sam jedinica...

Ajde priznaj, koje si droge gutao?Crystal meth? 

Meni ovo lici na nesvesno sputavanje emocija, ukoliko nije razmazenost kako Anea rece. Covek jednostavno negde duboko u sebi place, psuje, vristi, voli, mrzi... itd... a za svet oko sebe deluje/zvuci ledeno.

Jarooko 

Bambina, neshto chu probat, imam neku ideju, pa ako uspje/ne uspje - javljam 


Mozhe biti to, samo shto sam uopshte vesela osoba, al tako sam nekako po defaultu, jedino ima tih dosta momenata u kojima treba neshto da osjecham a ne osjecham.


Ali ja nisam jedinac, imam brata i sestru, jedno starije, jedno mladje od mene, pa mislim da bi ta razmazhenost najmanje trebala uticat na mene...




One zelene, sa mitzubishi simbolom na njima