Kasno je, kucam odgovor sutra 

Tako je, bravo entropy. Mi smo bica koja posmatraju borbu volje tela u kojem se nalazimo koja se sukobljava sa umom ukoliko se um ne slaze sa voljom tela. Volja tela je preprogramirana DNK strukturom kojom je takodje preprogramiran um. Telo zeli ono sto zeli, a um ima ili nema moc da se tome suprostavi.
U nekim situacijama telo zeli alkohol, a um ga ne zeli, pa se alkohol ne konzumira, a u drugim situacijama i telo i um zele da se malo zveknu pa dodje do "opustanja" uz alkoholni napitak.
Pusenje cigareta je jos ocigledniji primer da "slobodna volja" ne postoji.
Ali zato postoji verovanje u "slobodnu volju" sto je ekstremno potentan odbrambeni mehanizam protiv depresije. A mi smo u principu bezicne marionete koje kontrolise nas DNK, sto je savrseni sistem koji ne moze da kontrolise haos nego izuzetno inteligentan Kreator.

Vera ne postoji ni kod jedne druge životinje ili biljke na zemlji, postoji samo kod čoveka. Kod životinja postoje osećaji prijatnosti, neprijatnosti, straha i na strahu zasnovane hijerarhije, pripadnosti grupi, brige o potomstvu,... Usudiću se da kažem i znaci komunikacije, kereativnog razmišljanja i kulture postoje kod majmuna, delfina i kitova ubica.

Vera je pitanje zasnovano na sasvim samostalnoj i slobodno donesenoj odluci. Ne postoji dokaz za Boga kao što ne postoji ni dokaz protiv. Ne postoji dokaz nekakvih božanskih naređenja, kao što ne postoji ni dokaz da ta naređenja nisu data ljudima. Ne postoji uslovljenje vere ishranom, bolom, parenjem, bezbednošću. Ona jednostavno nije ugrađena u stablo života, nema je u vegetativnom nervnom sistemu, nema je ni u nervnom sistemu sisara sa razvijenom svešću. Postoji samo i jedino kod čoveka i pretstavlja izraz slobodnog uverenja bez dokaza.

Zato je vera sasvim nova tema u pitanju slobodne volje čoveka.

Mislim da si ovde pogrešila. Vera se u većini slučajeva "nasleđuje" od roditelja u ranom detinjstvu kada ne možemo govoriti o samostalno i slobodno donešenoj odluci ni u kom smislu.


Ovo takođe nije tačno. Realigioznost kod ljudi ima ukorenjenost u razvoju CNS-a i to filogenetski novijih struktura što objašnjava zbog čega je odsutna kod drugih primata.

Kad bi bilo tako da je religija posledica kulturne reprodukcije još bismo se klanjali Svarogu i brinuli zbog Volosa. Posmatramo li religiozne ljude primetićemo tri velike grupe. Jedna su oni koji osećaju postojanje Boga i potpuno nekritički prihvataju svaki crkveni stav, čak i kad su kontradiktorni. Ovakvi roditelji obično dobijaju decu koja ne veruju i koja smatraju da je vera obmana.

Primetićeš i drugu značajnu grupu, to su oni koji veruju reda radi. Spremni su da plate mito Bogu kroz nekoliko sveća i malo stajanja u crkvi na Uskrs i Božić ali istog časa kad izađu iz crkvene porte vera više ni na koji način ne oblikuje njihovo ponašanje. Ova grupa se najčešće društveno reprodukuje i njihova manifestantna religioznost se pojačava u vremenu nevolje i krize.

Treća bitna grupa su vernici koji osim što osećaju Boga žele i da sebi objasne odnos čoveka i boga. To su oni koji postavljaju nezgodna pitanja, lutaju kroz agnosticizam, znaju dosta o raznim religijama i religiskim grupama. Oni žive veru po sopstvenom osećaju, obično se baziraju na izvornim stavovima, i nije im naročito bitno da li je post i da li je crveno slovo, ali će vratiti kasirki u samoposluzi višak kusura koji im je greškom dala.

Slažem se, ali to opet nema implikacije na postojanje slobodne volje.. Izbor vere u svim naborjanim slučajevima ne razlikuje se mnogo od mnogih izbora koje činimo kroz život. To su svi oni izbori vezani za apstraktno mišljenje,ali i oni su nečim motivisani ako gledamo iz ugla filozofije. Ako gledamo iz ugla fizike onda bi i samo apstraktno mišljenje bilo determinisano u potpunosti ili kvatne fizike gde bi bilo probabilističko, ali svakako da ne bi bilo slobodno.
Takođe mislim da grešiš kada kažeš sledeće:


Ja nisam želeo da kažem da se religija pojavila kao posledica kulturne reprodukcije već da je nastala kao proizvod biološke evolucije uz filogenetski novije strukture CNS-a koje su omogućile apstraktno mišljenje. Ali na dalji razvoj religije uticaj je imao razvoj samog čovečanstva (pa i kulturni). Jedan simpatičan tekst na tu temu:
http://blog.b92.net/text/10379/Evolucija%20boga%20i%20tvorca/

p.s.
Potpuno nevezano za diskusiju u ovom postu ima jako interesantnih filozofskih razmatranja o tome da li bi Bog imao potouno slobodnu volju ako bi bio barem delom onakav kakvim ga mi zamišljamo.

Milton u Izgubljenom Raju upravo jako zanimljivo obrađuje pitanje odnosa moći i slobode. Po njegovom viđenju Sile (Anđeli, Arhanđeli,....) nisu slobodni jer znaju-vide- svesni su Boga. Jedino čovek koji Boga ne može da vidi, dokaže i susretne ima stvarnu slobodu da veruje ili ne veruje. Upravo ta sloboda po mišljenju Sotone i Palih Anđela je ono čime je Bog izazvao njihovu pobunu.

Naravno mnogo je bolje pročitati nego da ja prepričavam jedno od remek dela svetske literature.

Ne postoje u bibliji nikakva "naredjenja" nego postoji objasnjenje da ce svako ko ne voli Boga, sebe i svog bliznjeg kao sebe da zavrsi u grobu, i kao sto vidis svi koji su zavrsili u grobu nisu imali tu ljubav u sebi, jer da su je imali ne bi zavrsili u grobu.
Ako je neko rodjen bez mogucnosti verovanja u bozanstvo onda tu nema nikakve slobode ili mogucnosti da ta osoba veruje u bozanstvo ili ima veru u bozanstvo. Opet ako je neko rodjen sa mogucnoscu verovanja i verom u bozanstvo onda se tu ne radi o nikakvoj slobodi nego cinjenici da je toj osobi rodjenjem u toj DNK strukturi
ta mogucnost nametnuta u odnosu na ovu prvu osobu kojoj ta mogucnost nije nametnuta.
Sve sto mi vidimo, kazemo ili uradimo nam je nametnuto rodjenjem u ovo telo i ovaj um koji su  nezavisni jedno od drugog i nekontrolisani od strane nas duhovnog bica koje samo posmatra preprogramirane odluke naseg tela ili naseg uma ( posto neki put nas nase telo natera da uradimo to sto nas um nece a neki put nas nas um natera da radimo nesto sto nase telo nece ).
"Slobodna volja" ne postoji nikako, a ne da postoji u "nekim situacijama", posto bi bilo kakva situacija u kojoj za coveka ne postoje ogranicenja bila dokaz postojanja slobode/slobodne volje, a takve situacije ne postoje, posto
su covekove mogucnosti u svakoj situaciji ogranicene, sto je dokaz da "slobodne volje" nema.

Човек очигледно нема потпуну слободу, јер има ограничења у свом деловању. Са друге стране, човек очигледно има слободу у неком домену. Границе тог домена су човекове тренутне могућности. Дакле, у оквиру својих могућности, човек може да ради шта хоће и то се назива слободном вољом човека, што свакако није исто што и потпуна слобода. То су различити појмови.

Узмимо једноставан пример. Ја имам могућност да напишем поруку на овој теми. Нико ме не приморава да напишем поруку, дакле то је мој домен слободе деловања. Е сад, пошто имам ту моћ ( ), ја сад размишљам, да ли да је искористим или не, па разматрам шта би било кад би било, шта ако не напишем, а шта ако напишем, и онда на основу нечега доносим одлуку која је резултат моје слободне воље. Тако сам рецимо данас, за разлику од јуче (иако сам и јуче размишљао о томе, а имао сам исто моћ да пишем поруке  ), решио да напишем ову поруку. Разлог? Данас сам пожелео да то урадим, а јуче не. Ово је само један од мноштва примера који испуњавају живот човека, а на основу којих се очигледно види да човек има слободну вољу.

Оно што је битно је да тај домен слободног дејства човека може да се мења, јер зависи од тренутних могућности човека, а оне су променљиве. Што је још битније, те могућности зависе од човековог досадашњег деловања, тј. управо су последица тог деловања и зато је врло битан сваки поступак у животу.

Niko nema kontrolu nad preprogramiranim telom i preprogramiranim umom koji se medjusobno preprogramirano kontrolisu. Ukljucujuci i misljenje o svemu tome koje je takodje preprogramirano.
Niko nema mogucnosti da bira sta njegovo telo trazi i sta um dozvoljava tom telu da uradi.
To je nesto sto svako moze da shvati ukoliko mu je to shvatanje preprogramirano.