Ne znam samo ko je nadrkan ?? 

take it easy...

Pošto me zainteresovala ova tema, i uvijek se vratim da je pročitam, i ja bih iznijela svoje skromno mišljenje.

Imam 19 godina, nisam mnogo starija od Milice. Ja sam bila učenik generacije i vukovac i u osnovnoj i u srednjoj školi, prva na upisu na faks sa maksimalnih 100 bodova. Mene nikad, ali nikad ni mama, ni tata, niti bilo ko drugi nije prisiljavao da učim. Ja sam to radila svojom voljom, jer sam ja u tome vidjela svoj uspjeh, a i njima je bilo drago što im je dijete suvi odlikaš, ali nisu patili od toga. I dan danas, kada nešto ne bude kako ja želim vezano za moje školovanje, oni ne drame zbog toga, nego mi kažu da se opustim i da je to samo prolazno, jer ja to mogu, kao i sve dosad. Što se bilo kakvih zabrana tiče, to nikada nisam doživjela, ali ne smatram da su zabrane loša stvar u nekim slučajevima. 

E sad, svakodnevno sam vrijeme provodila sa ljudima koji su na svoje roditelje bacali drvlje i kamenje, te su ovakvi, te su onakvi, jedva čekam faks da odem od kuće, bla bla ... Ja nikad nisam poželjela da odem od svojih, jer mislim da sam zahvaljujući njima ovakva kakva jesam. Takođe, meni su govorili da sam luda jer imam ocjene kakve imam, a njihovi roditelji su mene gledali kao idealno dijete. Vjerovatno je san svakog roditelja da mu dijete ima dobre ocjene, zašto je to tako, ja ne bih znala.

Kao što bi rekla moja mama, ja živim za vas, i sve što radim, radim za vaše dobro. Pa pobogu Milice, kakva god da je, majka ti je, rodila te i hrani te, daje ti džeparac, i po meni je logično da ti želi sve najbolje u životu. I da, mene da neko smara ocjenama kao ona tebe, ja bih se toliko zainatila i dokazala joj da mogu, a ne izgubila volju i kukala na sva usta kako me mama mrzi. Žena je, nije čudovište, mora nekad da omekša.

Tvoj život - tvoja stvar, ti znaš najbolje, mada i u ti sumnjam čitajući ovo, ali hajde ... Jednostavno dokaži da možeš da uradiš ono što ona očekuje od tebe, i ona će biti zadovoljna, a i ti ćeš vjerovatno da promjeniš mišljenje o njoj.

Toliko, prijatno.

lep post ^

Pozdrav svima...
Volela bih da znam kako da se ponasam i sta da radim...Ne izlazim,majka mi zna uvek sa kim sam i gde sam,zna sve moje drugarice i celo moje drustvo...Moja generacija i moje drustvo iz odeljenja izlazi u grad,ide po diskotekama,devojke koje su moje godiste ili godinu dana mladje imaju decka i ponasaju se kao da imaju 20godina..Pored svega ovoga meni majka ne veruje u potpunosti...Kada sam je pitala da idem sa drugaricom za Novu Godinu u Kragujevac kod njene tetke nije me pustila...Nije me pustila ni da izadjem sa jednim deckom iz skole,koji mi je inace drug..Stalno mi prica da kada imam neki problem da treba prvo mami da kazem,jer drugarice ce da me izdaju,a mama nece i da ce da mi pomogne,a kada sam je pitala da se vidim sa jednim deckom koga sam upoznala na netu,znam kakav je i sve,znam da s ne predstavlja lazno i sve to...Nije htela ni da cuje.Ne kapiram je zasto je takva iako joj sve pricam i sve zna.   

A sto je toliko ovo bitno?



13-14 godina, a bitno je izaci u diskoteku i ponasati se sto razuzdanije. 

Sa 14 godina ja sam bio srecan kada mi dozvole da se prosetam do grada sa drugarima i to pod uslovom da se vratim pre 23h. Nigde na pice, samo po centru ubijes 2-3 kruga i vratis se kuci. Kada mi posle produzili do 23:30 bio sam srecan kao malo dete. 

Mnogo zurite aman. Zurke, Nove Godine, diskoteke, to ide tek malo kasnije. 

Lep post Vladana. 

слушати од 06:26...

Ja se za to ne bunim,jer ja sama ne trazim da izlazim niti bilo sta.Za vikend prosetam sa drugaricom do jezera ili tako nesto i to mi je sve.Nije stvar u tome,problem je sto mi nista ne veruje...

А који си му ти курац да му говориш шта да ради и шта да не ради?

Ja sam neko ko je video da je covek napisao na 5 tema istu poruku pa mu rekao da nema potrebe da to radi.