Idi i ti sa uciteljicom na Bukulju.

Mislim da tebe cepa malo vise pubertet. Ispricala si pricu sa tvoje strane gledista. Verovatno postoji neki razlog popustanja u skoli.

Nema nista smesnije nego kad te decica od 15-16 godina savetuju sta da radis.

A ja mislim da moja majka mene mrzi 

Ne ne...to je pogresno.Svaka majka voli svoje dete,ona ti samo zeli dobro u zivotu,zeli da zavrsis skolu i da nadjes dobar posao,a ne da budes bilo ko vec neko ko je bitan...

Dobro, sad sam sigurna da nas sve zajebavas.

Trebalo je o tome da misliš pre nego što si dobila đačku knjižicu sa vrlo dobrim uspehom.

Vidi dete da ti kažem, roditelji nisu savršena bića. Roditelji su jednako jadni, glupi, nasilni, nesigurni u sebe, skloni sado/mazo igricama u krevetu i zlostavljanju dece kao bilo ko drugi. Ali ni deca nisu savršena bića. I deca su sklona lenjosti, manipulacijama, laganju, mangupiranju,...

Ono što si ti napisala liči na bolesnu majku aktivnog sadistu i oca koji je pasivni sadista. Da li je tako ne mogu znati na osnovu tvojih reči jer nismo čuli drugu stranu. Ti međutim ne možeš da se osloniš u ovom momentu na mnogo drugih ljudi. Možda imaš babu i dedu koji bi mogli nešto da učine, možda bi nešto mogao i školski psiholog, možda bi i otac mogao da zauzme malo više zaštitnički stav ako im jasno i smireno, ne u svađi i ljutnji, predočiš da su preterali sa pritiskom, ali niko ne toliko koliko je tebi potrebno.  Zato ako ne trpiš fizičko nasilje treba da nađeš svoju sredinu. Svoj vlastiti put koji će biti takav jer si ga ti zacrtala. Gubljenje interesa za školovanje sa pubertetom je često, još je češća histerična reakcija roditelja na takvo ispadanje iz kolotečine. Pokušaj da nađeš pomoć kod ljudi koji dovoljno dobro pozanju i tvoju porodicu i koji mogu da uoče ko od vas gde greši.

Rim nije nastao za jedan dan, problemi se ne rešavaju jednim razgovorom, a posebno ne eksplozivnim sukobom. Obično jasne izjave volje adolescenta koje su utemeljene i uporne vremenom dovedu do preoblikovanja ponašanja roditelja, ali znam slučajeve koji na žalost nisu bili tako srećni.

A naravno da ovde ima i onih koji su svoj sadizam prepoznali u ovom tekstu pa su se zapalili zbog kritike.

I naravno imaš puno pravo da svoje dosadašnje uspehe koristiš kao argumente u diskusiji ali nemaš pravo da zabrljaš zbog tvoje budućnosti. Zato se uozbilji sa učenjem, ali izlazi i jasno, otvoreno reci da izlaziš kad gde i sa kim i kad ćeš se vratiti. Pa nek proverava, a kad dođe da proveri lepo je pokaži i predstavi svima a onda je isprati dalje iz kafića ili već gde izlazite.

lako je reći: pričaj s mamom. moja drugarica iz srednje škole nije smjela izaći s drugaricom na kafu, sve dok nije  krenula na fakultet    . nije smjela izaći ni ispred zgrade, u park, na klupu, da je mama vidi s prozora.  njena mama je smatrala da samo kurve prije osamnaeste godine izlaze u kafić, u park, ispred zgrade,bilo gdje. a bila je super odlikaš, baš uzorno dijete. ima svakakvih roditelja.

U mojoj srednjoj školi su te koje su do 20. godine imale izlazak do pola 10 bile najgore, te su za veliki odmor uspele da urade šta neko ko izlazi ne uspe za čitav vek. A tek kad odu na fakultet u drugi grad, to k'o pušteno s lanca, ne zna je l' pošla ili došla.

Amalia jeste najlakše reći ali je jedino moguće. Ne verujem da bi joj u domu za nezbrinutu decu bilo bolje nego kod roditelja. Ne vidim drugo rešenje nego da ona na majku vrši pritisak preko rodbine i školskog psihologa.