Ispod problema u komunikaciji obično je, a kako su to drugi već primetili, problem sa samopouzdanjem, koji može imati mnogo uzroka.

Moje pitanje je - zašto moraš da se trudiš da bi se nekome dopao? Što ne bi bio od onih koji su ćutljiviji? Ionako nam je previše onih koji vazda nešto laprdaju...

dosta stresa tj. neka trauma ti je upravo to izazvala. mislim da ti najbolje znas o cemu se radi. ostao si bez samopouzdanja, nesiguran si, mozda ponekad i zamuckujes dok pricas, crvenis, drhtis....i malo po malo, dosao si u stanje anksioznosti (laksi oblik socijalne fobije, da tako kazem).

odlicno znam o cemu pricas jer sam i ja prosla kroz to moj savet ti je da nadjes (za pocetak) nekog specijalistu klinicke psihologije, a zatim odes i kod neuropsihijatra (da proceni da li ti trebaju antidepresivi, a ne sedativi koji samo uspavljuju a ne lece nista).

sto rece bambina, nece ti doktor resiti tvoj problem vec ti sam, pa zato radi na sebi. pored citanja, ucenja, usavrsavanja, preporucujem ti dosta druzenja, razgovora i sto je najvaznije - izbegavaj da preterano kukas, padas u depresiju i budes okruzen crnim mislima i negativnim ljudima! budi okruzen pozitivnim ljudima i lepim stvarima.
ps. npr. muzika, ceskanje zivotinja

e da, imas dosta sajtova koji se bave problemom depresije, anksioznosti... evo ti jedan dobar  sajt

Imam veliki problem imam sa sastavljanjem (razumljivih) recenica  u razgovoru.  .  .    mnogo je pocelo da mi smeta u poslednje vreme.  .  .  Mislio sam da kako budem stariji to ce se samo ispraviti od sebe, cak mi se cini da kako sam stariji problem je veci, mozda zbog toga sto upoznajem vise ljudi.  .  .  ne znam.  .  .  Izbegavam da pricam u drustvu, da prepricavam neke situacije i price jer to dosta lose radim.  .  .  tako da nesvesno izbegavam i ljude, a nisam neki zatvoreni tip osobe, volim da se druzim i da upoznajem nove ljude, odusevim se kad cujem kako neko lepo prica i sastavlja recenice.  .  mozda nekom smesno deluje ali nije.  .  .  izbegavam i devojke kojima se svidim, jer stvarno mi bude glupo u bilo cijem drustvu jer obicno cutim da ne bi poceo neku pricu koja iako je stvarno zanimljiva ja je interpretiram u mnogo dosadnom obliku.  .  .  ili me niko ne razume pa me gledaju ko debila.  .  .  desi mi se ali vrlo retko da objasnim nesto i da to deluje normalno i sam sebe iznenadim i pomislim da mi se vise nece desiti situacija da zabagujem.  .  .  ali desi se opet.  .  .  

googlao sam malo, nasao sam neke seminare ili sta vec o komunikacijskim vestinama, ali to su sve programi vezani za marketing, posao i tako to.  .  .  do cega li je problem nemam pojma, ako neko strucan zna ili zna nekoga ko bi mogao da zna kako da resim ovaj problem veliki verovatno bi mi promenio zivot.  .  .  na bolje.  .  .  mnogo bolje

isao sam kod psihologa u Krunsku (zavod za z.   zastitu studenata) i izvesni doktor Marko me tako reci nije posteno ni saslusao nego mi je dao Bromazepam  i jos neke kapsule da pijem (i to posle prvog mog odlaska)!!!!! bez ikakve dijagnoze on me baci na lekove.  .  .  tako da ovim putem obavestavam studente koji planiraju da posete ovu ustanovu da je najbolje da zaobidju doticnog Marka jer blage veze nema.  .  .  

P.  S.   ovaj tekst bi zvucao mnogo drugacije da ste me slusali uzivo kako vam objasnjavam.  .  .  tesko da bi me neko razumeo.  .  
       

tako da kapiram da je to manjak samopouzdanja uglavnom. . .