Pozdrav svima  :wave: Ne znam kako da rešim ovaj problem.  Inače, imam 19 godina.  
Elem, sigurna sam da se svako od vas susreo sa smaračima kad-tad, međutim šta uraditi kada vam je stalo do te osobe? Konkretno, živim u malom gradu i imam drugaricu sa kojom se družim više nego sa ostalima, ali u poslednje vreme je to prijateljstvo počelo da me guši.  Ona jednostavno očekuje da joj budem na raspolaganju 24 sata na dan i da dolazim kod nje skoro svaki dan, iako mi toliko i ne prija njeno društvo i njen način života. . .  Družimo se oko 2 godine i u početku je sve bilo ok dok smo povremeno izlazile, ali to nije dugo trajalo i ona se u međuvremenu udala i rodila sina i tu kreću problemi. . .  
Život joj se totalno preokrenuo, po ceo dan je u stanu sa detetom, nema svoj dinar, muž joj radi po ceo dan, a kada je kod kuće uglavnom se svađaju.  E, ono što meni smeta kod nje (a verovatno i njenom mužu) je neprestano kukanje u fazonu: "meni je najgore, nikom nije kao meni, jadna jaaaa!" i slično. . .   
U principu, ja volim da saslušam druge i nije mi teško da budem rame za plakanje, ali ne kada je to HRONIČNO.  Pa, imam i ja svojih problema (razvod roditelja, treba da studiram, problemi sa novcem, itd. ) ali ja ne volim da toliko pričam o tome, za razliku od nje.  I to nije jedino što mi smeta kod nje. . .  Izuzetno je nepažljiva prema drugima, fale joj neki osnovni maniri i barem trunka ženstvenosti.  Iskreno, ja se užasavam njenog načina života (u kavezu) i to je ono što definitivno ne planiram u skorije vreme.  Ne razmišlja mnogo o tome šta priča, postavlja 66 pitanja u minuti i sto puta me povredila u toku razgovora, mada joj nisam zamerila jer kapiram da to radi nesvesno.  Kada sam joj par puta rekla da mi smeta nešto što je rekla, bilo je ono kao "ma, zezam se, šta ti je?"  
Kad dođem kod nje i ostanem po par sati, ona mi prosto ne da tako lako da odem, iako zna da sam na drugom kraju grada, moram jedno 10 puta da joj kažem da mi se ide.  Mislim da bi ona bila sjajan trgovac, jer ima talenat i sposobnost da te ubedi kako je baš to što ona misli ispravno, iako je tebi nešto deseto u glavi.   :mrgreen: Iskreno, meni je nje žao i teško mi je da joj kažem ne, zato što su joj svi ostali okrenuli leđa, mada to sve češće radim.  Njoj je dosadno i jedva čeka da joj neko dođe, a meni je naišao takav period da mi je potrebno da budem sama sa sobom i da se psihički odmorim, inače sam i po prirodni introvertna.  A kako kad mi stalno priča o svojim problemima, iako zna da ne mogu mnogo da joj pomognem? To sam joj i rekla skoro, ali ona kao da je to zaboravila. . .  
Inače, muž joj je rekao da ga guši svojim ponašanjem, ali ona to jednostavno ne razume.  Ne želim da i ja budem ta koja će to da joj kaže, želim da ona to shvati, ali ne znam kako.  Ne mogu ni da je otkačim, jer mi je pomogla kad mi je to trebalo i ja takve stvari ne zaboravljam, a izuzev ovoga što sam napisala, draga mi je i stalo mi je do nje. . .  Pomogla sam joj kad god mi je tražila nešto.  I nemam previše drugarica, ona mi je najviše bliska i zato ne želim da je izgubim, a i znam da bi je slomilo pored svih problema da joj i ja govorim kako me smara.  Počela sam i samu sebe da analiziram i da se osećam krivom, a u stvari mi treba neko drugačiji.  Sve to je počelo da me nervira, svakodnevne poruke i svaka ista - "mogla si doći".  Šta da radim, kako da je ne povredim?  :help:

Ko te postuje,postuj i ti...

Ako pocne da gusi,objasnis par puta,ne vredi...Okreni glavu i udalji se...

Sto da vuces nekog na svojoj grbaci...

Umesto da se trgne ,samo zanoveta...

Sofija ukljuci se...

U tome i jeste problem, ona ne želi da se trgne.  Kao da uživa da je neko sažaljeva, a kad joj predložim neko konkretno rešenje uvek ima izgovore ili to uopšte ne dopre do nje.  Čak mislim i da preteruje ponekad, jer npr.  toliko olaje svog muža i posle par min kada je on nazove bude: "ljubavi moja, nedostaješ mi, volim te, bla bla. . . " Wtf? Ili priča kako nikad nema para ni za šta, a bar jednom mesečno padnu štikle od par hiljada ili neka nabudžena glupost. . .  Zašto ljudi imaju toliko potrebu da ih neko žali i da nabijaju krivicu drugima?  :-k

Zato sto su tada u centru paznje...Zato sto tako vladaju ljudima koji su pomalo naivni da ne vide da ih iskoriscava...\

Zato se tako ljudi ponasaju...Zato sto treba da cuva dete i da sprema rucak,bla,bla...Zatvorena je kako ona kaze,i onda joj je lakse da ga tupi nego da bude srecna jer ima dete...To je po meni najlepsa stvar!!!

Ti si slobodna i onda je ona ljubomorna jer ti nemas takve obaveze...

Ljudi koji sami traze sazaljevanje drugih su prsli,njima ne mozes objasniti kako stoje stvari....

Ako neko ne zeli da mu pomognes,pa nemoj se ni truditii da mu pomognes...

Evo dosta lepa tema o tom fenomenu.  

http://forum.burek.com/emocionalni-vampiri-t392998.html

Bezi od onoga cije ti drustvo ne prija...

Mislim da je vreme za nove drugarice. 

reci joj da te gusi....mislim ako ti je stalo do nje...a jeste....prenesi na nju neku pozitivnu energiju...
svi mi  mamo teske trene..i nekad su nam prijatelji jedina utjeha...
prijatelji tome i sluze...ponekad..
a ne samo da sluze kad se smejemo..zezamo i sta znam...sluze i za to...da ih smaramo nasim problemima i stanjima...
prijateljima se ne okrecu ledja kad im je tesko....

Ne okrećem joj leđa, ali kao što rekoh treba mi samoća, moguće je da imam i neki blaži oblik depresije. Ponekad nateram sebe da budem raspoložena i da njoj skrenem misli, ali uglavnom nisam. Ja bih pričala o toliko stvari koje nju ne interesuju, npr. volim umetnost, psihologiju, misterije itd. Dok ona uvek priča samo o nekim običnim, svakodnevnim problemima ili su to klasične ženske priče, tj. ogovaranja i muško-ženski odnosi, a meni je to toliko prežvakano i monotono...