Mobilni aparati vrlo čest razlog ometanja časova u školama
Usred nastave zvone telefoni

Niko tačno ne zna koliko je dece koja se ni u školi ne odvaja od mobilnih telefona. Nastavnici, međutim, tvrde da više od 70 odsto učenika u jednom razredu svakodnevno kod sebe ima omiljenu spravu koju obično kriju u školskoj torbi ili ispod klupe. Pošto se radi o mlađoj deci, ona često zaborave da isključe telefon, a njegova zvonjava dovodi nastavnike do ludila.

Mobilni telefoni odomaćili su se poslednjih godina i među osnovcima, dok profesori u srednjim školama kažu da su već odavno digli ruke od uzaludne borbe da ovo „čudo“ proteraju iz škole. Srednjoškolci su mudriji, pa telefone pre početka časa isključe ili prebace na vibraciju, a onda uglavnom kuckaju poruke umesto da slušaju predavanja. Osnovci često zaborave da isključe zvono, pa je postalo sasvim uobičajeno da se čas bar jednom prekine zbog zvonjave telefona. Učitelji i nastavnici kažu da su nemoćni da reše ovaj problem jer nemaju podršku roditelja koji misle da je normalno da njihova deca nose mobilne telefone u školu. Učenici, s druge strane, tvrde da se ni pojedini nastavnici ne odvajaju od mobilnih telefona.

- I nastavnici kuckaju poruke za vreme časa. Nastavnica Ana svaki čas 15 minuta šalje ljubavne poruke dečku za koga uskoro treba da se uda, a kad joj zazvoni telefon, jednostavno izađe u hodnik - kažu uglas učenici iz jedne novobeogradske škole.

Zbog pometnje koju su mobilni telefoni napravili na času u nekoliko osnovnih škola u Srbiji doneti su pravilnici kojima se izričito zabranjuje nošenje i korišćenje mobilnih telefona u školi. U pravilniku o ponašanju i oblačenju učenika koji je usvojen u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu u članu 23 jasno piše: „Učenicima nije dozvoljeno nošenje mobilnih telefona, diskmena i vokmena“, a u članu 24: „Ukoliko se ne ponašaju u skladu sa pravilnikom, učenici će snositi posledice koje predviđa Zakon o osnovnoj školi. Vaspitno-disciplinske mere će biti preduzete u skladu sa ovim pravilnikom“. Ali sankcije za nošenje mobilnog i u ovoj školi su poznate i svode se uglavnom na privremeno oduzimanje telefona, slanje učenika kod pedagoga, ukor, poziv roditeljima da dođu u školu... i - ništa.

- Ne možemo da se odupremo vremenu u kojem živimo. Škola je tu nemoćna i sve je na roditeljima koji neće da zabrane deci da nose mobilne telefone - kaže za „Blic“ Branka Stojić Vuković, pedagog u Osnovnoj školi „Veselin Masleša“ u Beogradu.

Većina roditelja neće ni da čuje da se zabrani nošenje telefona i kažu da naše škole i društvo ne pružaju porodici i deci dovoljno sigurnosti, a školskim dvorištima šetaju mangupi i dileri.

- Mom sinu je mobilni telefon najbitnija stvar na svetu. Mesecima štedi novac da bi kupio dobar telefon. Više mu to ne dozvoljavam jer me strah od kako je stradalo ono dete u Boljevcima zbog mobilnog telefona. Ipak mislim da mora da ga nosi jer je po ceo dan sam i to je jedini način da budemo u kontaktu. Nikada ne bih pristala da se u školi mog sina bilo kakvim pravilnikom zabrani nošenje telefona. Neka učiteljice lepo mlađoj deci na početku časa kažu da isključe mobilne, a stariji to ionako znaju - kaže Milena Novaković, majka dečaka koji ide u treći razred.

Goran Vilotijević, direktor Osnovne škole „Banović Strahinja“ u Beogradu, kaže da su najgore one zabrane za koje se unapred zna da ih niko neće poštovati.

- Treba postaviti pravila ponašanja u školi koja važe za sve. Dozvoljavamo našim đacima da koriste mobilne telefone pre časova i za vreme odmora, a oni se trude da za vreme nastave poštuju kućni red i isključe telefone. To važi i za nastavnike - kaže direktor Vilotijević.

V. Nedeljković

    Pismo učitelja iz Vlasotinaca

    Mobilni telefoni u školama u poslednje vreme zauzimaju posebno mesto kod učenika i prosvetnih radnika u Vlasotincima. Teško je kontrolisati decu kad usred časa počne da zvoni telefon. U školi u kojoj radim ovo je jedno vreme prevazišlo svaku meru. Pročitano je i zvanično obaveštenje u kojem se izričito zabranjuje donošenje mobilnih telefona u školu, ali od toga nije bilo velike vajde. Svaki nastavnik mora da se snalazi kako zna i ume. Deca su videla od roditelja i sredine, pa se i oni tako ponašaju. I u nastavničkoj kancelariji često se čuju mobilni telefoni. Najgore što je marka mobilnog telefona i u vlasotinačkoj opštini postala stvar prestiža - piše učitelj iz vlasotinačke osnovne škole.


Izvor: Blic