Pozdrav...
Ja sam "povučena osoba", ili kako psiholozi to stručno zovu "pasivna osoba".
Kao klinac nisam bio takav, ali kako sam odrastao, to se menjalo...
Imam 18 god. (4. razred srednje škole)...
Zbog toga mi se čini da me društvo ignoriše i ne prihvata baš najbolje, jer su neke situacije u kojima se nađemo, za njih normalne, a za mene ne shvatljive...
(Ako uradiš bilo šta suprotno od njihovog očekivanja gledaju te baš ovako --->  )
Ne sećam se kada sam poslednji put čuo od nekoga: "Ej, kako si, šta radiš, šta ima novo?", osim od članova porodice...
A onog "Treba mi ovo, treba mi ono..." sam se naslušao i muka mi je od toga...
Ali na kraju, učinim to što se od mene traži, jer nisam osoba koja može nekom tek tako da okrene leđa...
Retke su situacije kada sam baš srećan i kada se smejem što se kaže "iz duše", već su sve to lažni osmesi...
Skoro svaka moja diskusija, sa bilo kim na bilo koju temu, osuđena je na propast, jer imam osećaj da je prva misao osobe sa kojom pričam:
"Jaoooo, evo ga ovaj, sad će da mi dosađuje... Kako da ga eskiviram?"
To je i očigledno, kada osoba gleda više oko sebe nego u vas dok razgovarate, a onda bukvalno "pobegne od vas" sa dve-tri reči tipa "Pa dobro, super, bravo i slično."
To je jedan od razloga zašto savet tražim ovde, jer sumnjam da bi me iko od "prijatelja" razumeo, a sumnjam da bi od roditelja dobio pravi savet budući na prevelike generacijske razlike...
Ovakav život je za mene pakao, sve me ovo pogađa, jer sam emotivac... 

Šta bi ste vi uradili, i kako bi se ponašali, da ste u ovakvoj situaciji?

Па 4. си разред средње... завршаваш са њима за пар месеци... довољно да будеш срећан што их никад више нећеш видети

Hmmm, pa ne govorim ja samo o društvu iz škole... 
Na žalost, oko mene je puno takvih, koji su tu samo kad ti trebaju, a kad ih trebaš nema ih nigde...
Mene muči to što sam ja retka osoba sa ovakvim problemom, koji ne znam kako da rešim...

Šta je to što trebam da uradim, pored toga što se trudim da pomognem svima koliko god mogu, da bi me gledali kao prijatelja, a ne kao "čudaka"...?

Dobro je da si izneo svoj problem u ovom periodu, mada trebao si i ranije ako si ga primecivao do sada.
Ima istine u tome da sa krajem srednje i pochetkom faxa, imash priliku za takoreci - restart, odnosno pochetak od nule.

Tu izgradi sebi samopouzdanje i postavi granice preko kojih nikome neces dozvoliti da te gaze.
Nemoj da budesh losha osoba koja ne chini nikome nishta, jer ces na faxu dosta zavisiti i od drugih, ali nemoj da se libish da zareckash za neku stvar koju ne smatrash siticnom pa da je potegnesh u odgovarajucem kontekstu.

Budi onakav kakav zelish da budesh, i ljudi ce te kao takvog prihvatiti. I niko nije chudan, svako je poseban sam po sebi. Ljudima su jednostavno chudne sve drugachije stvari, pa zbog toga mozda umisljash da i tebe tretiraju tako. Dodushe, ti nisi stvar, vec chovek, bash kao i oni.

Sa starim drushtvom trebace malo vremena, jer si im previshe dopushtao i popushtao verovatno. Mozda iz razloga shto su te navikli kao jednu lichnost a sada od jednom ti to hoces da promenish. Verovatno ce biti kritika da ne umisljash i da budesh ono shto jesi. Ali to shto te oni znaju kao takvog ne mora da znachi da i ti nuzno zelish da ostanesh takav. Daj vremena i sebi i njima.

Sebi, jer ni jedna promena se ne deshava preko noci, a njima vremena da te prihvate.

Ako i primete da je neshto drugachije u vezi sa tobom, objasni im da dosadaashnji nachin postupanja nije ishao, slobodno im navedi i razloge zbog kojih tako milish, da poshtujesh sebe, i da ako niko drugi nece da ukaze to poshtovanje koje zasluzujesh, pocheces od sebe za primer.

Videces, ljudi vole samostalne i osobe koje zrache samopouzdanjem. Ne previshe nadmene, ali u granicama normale. I takav se ne radja niti se postaje preko noci. Takav se postaje mudrim odlukama i radom na tome... a mozda chak prvenstveno i na sebi... 

To ti je goruci problem u drustvu. Retko ko ce te cimati za bilo sta osim koristi. Osim ljudi kojima je istinski stalo do tebe ostali su otprilike takvi kao sto si opisao. I to je u redu, jer je takvo drustvo u kojem si da ljude nije previse briga za druge koliko za sebe.

E sad

Ovo si vise umislio. Ne verujem da su svi takvi sa tobom. Ako i primetis to, slobodno takve osobe eskiviraj u sirokom luku tj. nemoj vise da pricas sa njima tada i/ili se okreni i odi. Nema nista lose u tome

Pomogni svakome kome mozes ali to uradi zato sto zelis nekome da pomognes a ne zato da bi ti oni bili neki prijatelji vec zato sto ti mislis da oni zasluzuju pomoc. To je istinsko dobro sa tvoje strane.

Druga stvar je: Ne moras nikome da pomazes da bi ti bio prijatelj. Pravi prijatelji ce te prihvatiti onakvog kakav si, pa cak i da si najdosadnija osoba na svetu(u sta sam siguran da nisi). Samo se resi toga da svi misle o tebi tako i cepaj tvoju pricu, a ostalo ce doci od sebe. Ne znam nijednog coveka da je kako treba a da nema makar nekog prijatelja. To nekako dodje vremenom. Upoznaj sto vise ljudi, druzi se sto vise pa ce se naci neko kome je zaista stalo do tebe kao druga a ne zato da bi se ogrebao za cigare i pice.

Pocni prvo ti da menjas misljenje o sebi i da menjas svoje ponasanje. Ne valja ti ako o sebi imas tako lose misljenje . tada ce i drugi poceti da se ponasaju onako kako bi trebalo da se ponasaju.

Ako jedno ponasanje, stanje (tvoje sadasnje) ne daje zeljene rezultate, promeni ga. Uradi bilo sta drugacije (ne nesto ekstremno i ne prihvatljivo naravno  ) da bi dobio drugaciji odgovor.

@Dzobi, sumnjam da će me uopšte i prihvatiti, jer danas čim se promeniš, odnosno čim nekom nisi naklonjen, odmah si umišljen... A najgore od svega je ne to, što me oni ne prihvataju, već što se takav glas širi...

@marko 284, što se tiče druge stvari, slažem se u potpunosti, konkretno sa drugom rečenicom i nadam se da ću naći takvog prijatelja...

Kako god, hvala na savetima i na vremenu koje ste odvojili za pisanje istih...
I naravno, ako ima neko još nešto da doda, neka doda, jer je svaki savet dobrodošao 

Prosto,ti nemas poverenja u sebe
Nemas samopouzdanja,nemas neko lepo misljenje o sebi.TO se jasno vidi iz tvog teksta.

Stani na noge , kurcijalan savet.

Zasto mislis da te drugi samo iskoricavaju ?
Da te ne razumeju ?
Da im prve misli budu da se sklone od tebe ?

Odgovori na ova tri pitanja

*Napisaću kasnije nešto pametno na ovu temu  , ali od ovog citata gore sam se prevrnula sa stolice. 

 

Krucijalno je nesto od velike vaznosti, a kurcijalno je nesto za sta te boli koren reci kurcijalno 

Sad se osecam kao ova :