Pozdrav...
Ja sam "povučena osoba", ili kako psiholozi to stručno zovu "pasivna osoba".
Kao klinac nisam bio takav, ali kako sam odrastao, to se menjalo...
Imam 18 god. (4. razred srednje škole)...
Zbog toga mi se čini da me društvo ignoriše i ne prihvata baš najbolje, jer su neke situacije u kojima se nađemo, za njih normalne, a za mene ne shvatljive...
(Ako uradiš bilo šta suprotno od njihovog očekivanja gledaju te baš ovako --->  )
Ne sećam se kada sam poslednji put čuo od nekoga: "Ej, kako si, šta radiš, šta ima novo?", osim od članova porodice...
A onog "Treba mi ovo, treba mi ono..." sam se naslušao i muka mi je od toga...
Ali na kraju, učinim to što se od mene traži, jer nisam osoba koja može nekom tek tako da okrene leđa...
Retke su situacije kada sam baš srećan i kada se smejem što se kaže "iz duše", već su sve to lažni osmesi...
Skoro svaka moja diskusija, sa bilo kim na bilo koju temu, osuđena je na propast, jer imam osećaj da je prva misao osobe sa kojom pričam:
"Jaoooo, evo ga ovaj, sad će da mi dosađuje... Kako da ga eskiviram?"
To je i očigledno, kada osoba gleda više oko sebe nego u vas dok razgovarate, a onda bukvalno "pobegne od vas" sa dve-tri reči tipa "Pa dobro, super, bravo i slično."
To je jedan od razloga zašto savet tražim ovde, jer sumnjam da bi me iko od "prijatelja" razumeo, a sumnjam da bi od roditelja dobio pravi savet budući na prevelike generacijske razlike...
Ovakav život je za mene pakao, sve me ovo pogađa, jer sam emotivac... 

Šta bi ste vi uradili, i kako bi se ponašali, da ste u ovakvoj situaciji?

Па 4. си разред средње... завршаваш са њима за пар месеци... довољно да будеш срећан што их никад више нећеш видети

Hmmm, pa ne govorim ja samo o društvu iz škole... 
Na žalost, oko mene je puno takvih, koji su tu samo kad ti trebaju, a kad ih trebaš nema ih nigde...
Mene muči to što sam ja retka osoba sa ovakvim problemom, koji ne znam kako da rešim...

Šta je to što trebam da uradim, pored toga što se trudim da pomognem svima koliko god mogu, da bi me gledali kao prijatelja, a ne kao "čudaka"...?

Dobro je da si izneo svoj problem u ovom periodu, mada trebao si i ranije ako si ga primecivao do sada.
Ima istine u tome da sa krajem srednje i pochetkom faxa, imash priliku za takoreci - restart, odnosno pochetak od nule.

Tu izgradi sebi samopouzdanje i postavi granice preko kojih nikome neces dozvoliti da te gaze.
Nemoj da budesh losha osoba koja ne chini nikome nishta, jer ces na faxu dosta zavisiti i od drugih, ali nemoj da se libish da zareckash za neku stvar koju ne smatrash siticnom pa da je potegnesh u odgovarajucem kontekstu.

Budi onakav kakav zelish da budesh, i ljudi ce te kao takvog prihvatiti. I niko nije chudan, svako je poseban sam po sebi. Ljudima su jednostavno chudne sve drugachije stvari, pa zbog toga mozda umisljash da i tebe tretiraju tako. Dodushe, ti nisi stvar, vec chovek, bash kao i oni.

Sa starim drushtvom trebace malo vremena, jer si im previshe dopushtao i popushtao verovatno. Mozda iz razloga shto su te navikli kao jednu lichnost a sada od jednom ti to hoces da promenish. Verovatno ce biti kritika da ne umisljash i da budesh ono shto jesi. Ali to shto te oni znaju kao takvog ne mora da znachi da i ti nuzno zelish da ostanesh takav. Daj vremena i sebi i njima.

Sebi, jer ni jedna promena se ne deshava preko noci, a njima vremena da te prihvate.

Ako i primete da je neshto drugachije u vezi sa tobom, objasni im da dosadaashnji nachin postupanja nije ishao, slobodno im navedi i razloge zbog kojih tako milish, da poshtujesh sebe, i da ako niko drugi nece da ukaze to poshtovanje koje zasluzujesh, pocheces od sebe za primer.

Videces, ljudi vole samostalne i osobe koje zrache samopouzdanjem. Ne previshe nadmene, ali u granicama normale. I takav se ne radja niti se postaje preko noci. Takav se postaje mudrim odlukama i radom na tome... a mozda chak prvenstveno i na sebi... 

To ti je goruci problem u drustvu. Retko ko ce te cimati za bilo sta osim koristi. Osim ljudi kojima je istinski stalo do tebe ostali su otprilike takvi kao sto si opisao. I to je u redu, jer je takvo drustvo u kojem si da ljude nije previse briga za druge koliko za sebe.

E sad

Ovo si vise umislio. Ne verujem da su svi takvi sa tobom. Ako i primetis to, slobodno takve osobe eskiviraj u sirokom luku tj. nemoj vise da pricas sa njima tada i/ili se okreni i odi. Nema nista lose u tome

Pomogni svakome kome mozes ali to uradi zato sto zelis nekome da pomognes a ne zato da bi ti oni bili neki prijatelji vec zato sto ti mislis da oni zasluzuju pomoc. To je istinsko dobro sa tvoje strane.

Druga stvar je: Ne moras nikome da pomazes da bi ti bio prijatelj. Pravi prijatelji ce te prihvatiti onakvog kakav si, pa cak i da si najdosadnija osoba na svetu(u sta sam siguran da nisi). Samo se resi toga da svi misle o tebi tako i cepaj tvoju pricu, a ostalo ce doci od sebe. Ne znam nijednog coveka da je kako treba a da nema makar nekog prijatelja. To nekako dodje vremenom. Upoznaj sto vise ljudi, druzi se sto vise pa ce se naci neko kome je zaista stalo do tebe kao druga a ne zato da bi se ogrebao za cigare i pice.

Pocni prvo ti da menjas misljenje o sebi i da menjas svoje ponasanje. Ne valja ti ako o sebi imas tako lose misljenje . tada ce i drugi poceti da se ponasaju onako kako bi trebalo da se ponasaju.

Ako jedno ponasanje, stanje (tvoje sadasnje) ne daje zeljene rezultate, promeni ga. Uradi bilo sta drugacije (ne nesto ekstremno i ne prihvatljivo naravno  ) da bi dobio drugaciji odgovor.

@Dzobi, sumnjam da će me uopšte i prihvatiti, jer danas čim se promeniš, odnosno čim nekom nisi naklonjen, odmah si umišljen... A najgore od svega je ne to, što me oni ne prihvataju, već što se takav glas širi...

@marko 284, što se tiče druge stvari, slažem se u potpunosti, konkretno sa drugom rečenicom i nadam se da ću naći takvog prijatelja...

Kako god, hvala na savetima i na vremenu koje ste odvojili za pisanje istih...
I naravno, ako ima neko još nešto da doda, neka doda, jer je svaki savet dobrodošao 

Prosto,ti nemas poverenja u sebe
Nemas samopouzdanja,nemas neko lepo misljenje o sebi.TO se jasno vidi iz tvog teksta.

Stani na noge , kurcijalan savet.

Zasto mislis da te drugi samo iskoricavaju ?
Da te ne razumeju ?
Da im prve misli budu da se sklone od tebe ?

Odgovori na ova tri pitanja

*Napisaću kasnije nešto pametno na ovu temu  , ali od ovog citata gore sam se prevrnula sa stolice. 

 

Krucijalno je nesto od velike vaznosti, a kurcijalno je nesto za sta te boli koren reci kurcijalno 

Sad se osecam kao ova :



 

@jasikasi,

1.


"Prijatelj:"
"Sad ću da pitam njega za pomoć, on će sigurno da mi pomogne"

A kad mu učiniš to što je tražio, onda je njegovo kako će da se ponaša dalje prema tebi...
Neko se vodi onim "Pamti pa vrati"... Na žalost, jako je malo takvih ljudi danas... Barem je malo takvih oko mene... Oko mene su oni koji se stalno pitaju "Treba mi ovo, treba mi ono...", a kada se ti nađeš u takvoj situaciji, onda nikog nema...

2.

Primer:
Trebaš da rešiš neki problem... Imaš prijatelja s kojim to radiš... Taj problem, rešavaš na svoj način...
Tvoj prijatelj to ne radi tako...
U zavisnosti od njegovog karaktera imaš dva moguća odgovora:
1. "Misliš da to može tako da se reši, daj da razmislimo..."
2. "Ma ti nisi normalan, ja nikad to tako ne bih uradio, i neću da radim sa tobom... Ja ću da radim po svom... Pozdrav..."

Hoću da kažem, da postoje ljudi gledaju samo sebe i koji nemaju razumevanja za nikog drugog, i navikli su da svi trebaju da se prilagođavaju njima... (Ako to ne uradiš, dobijaš odgovor... gore pod 2...)

3.

Svako društvo ima svoj "kodeks ponašanja"...
Npr. U današnjem društvu je moderno "opijanje alkoholom"...  Nešto čiju svrhu ja nikada neću moći da razumem...
Hoću da kažem da ako se ne ponašaš po tom, kako sam ga ja nazvao "kodeksu ponašanja", to društvo te ne gleda kao svog člana, već kao nekog ko živi u "svom svetu" tj. kao "outsider-a" ... Kao takav ti si nepoželjan u društvu, i šta će drugo nego da te izbegavaju...

Pijani ljudi ne postoje od juce..a i kontradikotoran si.
Tebi smeta sto se ljudi opijaju,ali ti i smeta sto njima smeta to sto se ti ne opijas 


Normalno,ali nije pravilo.
I sta je tu lose ?
Ja kad mi se igra fudbal necu da odem kod ortaka koji igra sah i nista ga drugo ne interesuje.

Ej sad..Ako ne pijes onda ces da vozis. 

Citam izvodis neku filozofiju .. a ne vidim zasto tupis sa necim sto je prosti
Ti imas problema sa prijateljima.
To moze da bude jer nemate ista interesovanja ili ti smatras da si ih prevazisao u necemu...Ili trece najociglednije ti mislis da im nisi interesantan.
Ja ti lepo na to rekoh,da je to sto mislis da nisi vredan njihovog prijateljstva ili sta vec..i da imas problem sa samopouzdanjem.

Мени је мало нелогично да не постоји баш ниједна особа (пријатељ) на коју можеш да се ослониш.
Па свако има има бар једну особу, ако не и више са којом се одлично слаже, има поверења, имају иста или слична интересовања итд.

Ne znam...
U prvoj poruci sam rekao ono što me najviše muči:

Boli me to što se niko (nijedna osoba - prijatelj) ne seti da postojim dok mu ne zatrebam...
Uvek sam ja taj koji nekog kontaktira, željan druženja...
I sve bude OK, a onda posle izvesnog vremena krene ono "ignorisanje" koje sam opisao...
To mi se dešavalo i u osnovnoj školi, na šta nisam mnogo obraćao pažnju, jer sam računao da se jednostavno ne uklapam u to društvo, i da će od srednje škole to biti drugačije, jer krećem ispočetka...
Ali sam se očigledno prevario...
Dok me nisu upoznali, bilo je sve OK... A onda, tu je pravilo: "S kim si, takav si..."
Pošto ja ne mogu da ispoštujem to pravilo, nisam poželjan... (Ignorisanje)

@Apocalipsaa, ti ih imaš sigurno puno (prijatelja)... Tako da ti je verovatno teško shvatiti, nekog ko ih nema, jer nikada nisi bila u ovakvoj situaciji (i nadam se da nećeš, ovo što se meni događa ne želim nikom... )

Ne smes sebi da dozvolis da postanes ovo tj. otirac.

Prijateljima treba pomoci ali ne po cenu da dozvolis da gaze preko tebe. Lepo je pomoci ali i sam kazes da tvoji prijatelji to ne cene a to je zato sto znaju da si ko "okacen na civiluk" i mogu da te "uzmu" kada hoce. Tako da, slobodno kazi "Ne", makar za trivijalne stvari tipa "treba mi pare za cigare". Moras da shvatis da si u nekim slucajevima bitniji ti. Lepo je pomoci nekome kome je pomoc zaista potrebna ali ljudi imaju cudan nacin da iskoriste to pa ocekuju da im pomognes i sa nekim trivijalnim stvarima. Ne kazem da ne moras, samo moras proceniti kada zelis nekome pomoci a kada ne i da tada to jednostavno kazes. Tada ce i ti tvoji prijatelji znati da si spreman da im pomognes ali da cenis i sebe pa ce te i oni ceniti.

Uopsteno, to ti je i glavni problem ovde tj. ti znas da imas neke vrednosti ali to se ne pokazuje kroz drustvo. E, kada naucis da izrazis kako treba te vrednosti i da drugi to vide u tebi onda ce te i drustvo ceniti onakvog kakav si. A to ces dobiti vremenom i time sto ces pokusati da:

1) Da radis na sebi. Da osim toga sto si dobar imas i nekih rezultata iza sebe na osnovu kojih ces moci da kazes "I am the Man".  

2) Jednostavno shvatis da su ljudi takvi kakvi su i da ti trebas biti svoj. Tada ce te i ti ljudi gledati onako kako ti vidis tebe i prihvatiti takvog.

Немам пуно пријатеља, свега 2-3 правих.
Преиспитај, шта је оно што смета другима, 'кад те упознају', као што си навео и покушај то да промениш.
И једноставно мораш да ојачаш, онда ће те поштовати.
У данашње време, што си гори, да не кажем што си веће 'ђубре', више те поштују.

mislila sam da si oduvjek pasivan,povučen..a čim i sam kažeš da si ranije bio slobodniji,znači da te nešto konkretno pomjerilo i promijenilo.
mnogi u tim godinama imaju osjećaj-niko me ne razumije,zovu samo kad im trebam i slično,ma koliko pričali o tome,fakat je da ih muči. i svi idu na kartu-daj da budem drugačiji,pa kad zbog toga imaju malo ljudi pored sebe,pošto su u tim osjetljivim godinama,oni kažu-želim da me prihvate!
moraš da prodješ kroz tu fazu,kad se osjećaš k'o vanzemaljac,ide tu i čuveno-''ja ne pripadam ovom vremenu''. vremenom ćeš prihvatiti licemjerje i svakakve gadosti koje ljudi rade,samo je fora da pobjegneš od toga,ali tako da se ne izoluješ fizički,nego da mentalno ojačaš  i iskuliraš tudje gluposti,pritom ne praveći svoje,bar ne one sa ozbiljnijim posledicama.
budi ti,ko prihvati dobrodošao

Pa prvo što me je promenilo, u pasivnu osobu jeste ponašanje ljudi oko mene...
Menjaju se, udaljavaju jedni od drugih, više nije cilj prijateljstvo, već održavanje kontakta samo iz interesa...
Verovatno nisam jedini koji se suočava sa ovim (gore navedenim) problemom... e sad, zavisi od čoveka kako na to gleda...
Moj problem jeste, što ja nisam osoba koja nekoj drugoj osobi (ma kakva god ona bila) može da kaže:
"Ma ko te šiša, ne obraćaj mi se više..." i sl...