Naravno da nije. Postoje deca sa zaista ozbiljnim problemima i nema potrebe za tako necim

Iskreno, i susrecu se. Zbog toga se i tokom inkluzije radi i na detetovom prihvatanju od strane okoline tj pripremi ostale dece i drugih ucesnika u obrazovanju. Nazalost, kao sto sam i pre rekao, u nasim uslovima je nemoguce sve to uraditi pravilno i zbog toga se i dogadjaju ovakvi slucajevi

Nepoznavanje radja nerazumjevanje, nerazumjevanje radja strah, strah radja mrznju, mrznja radja agresiju, agresija izaziva nerazumjevanje okoline, koja reaguje strahom i agresijom, na koju opet jedinka reaguje ... i tako dobijemo zacarani krug u kome su uhvaceni mnogi.

Prvo - hiperaktivnost nije psiholoski, nego neuroloski poremecaj. Njega ne dijagnostifikuje psiholog nego neurolog, a na osnovu rezultata eeg-a. Nijedno dijete ne bi smjelo biti okarakterisano kao hiperaktivno ili ne daj boze ljeceno hemijskom terapijom (lijekovima) bez ovog nalaza.
Koliko je meni poznato EEG kod djece moze da se radi na VMA, Tirsovoj, a za ostale ne znam.

Ako zelite da razumijete sta znaci hiperaktivnost ukljucite radio na najace, na neki dio gdje nema stanice, nego samo onaj staticki sum i sjedite da radite neki zahtjevan mentalni posao, ucite matematiku, fiziku, pokusajte da memorisete strane rijeci pa sami vidite koliko vama traje paznja.

Djeci (i odraslima) koji su hiperaktivni tako je svaki dan 24 h / 365 dana u godini.

Postoje tehnike koje se vjezbaju koje omogucavaju mozgu da nauci da regulise svoje mozdane talase, da smanji sum, sto mu omogucava da ojaca svoju koncentraciju. Djeca koja su hiperaktivna nemaju svjest o akciji i reakciji. Tacnije u trenutku oni odreaguju, prije nego sto njihov mozak moze da obradi i da postane svjestan posljedica tog postupka. Zato i prave tolika sranja. Oni zapaze nesto, odmah usljedi reakcija, pa tek onda mozak javlja sta je to, sta je trebalo uciniti i koje us posljedice, ali onda je vec kasno.

Hiperaktivna djeca su po pravilu izuzetno empaticna. U stanju su da perfektno citaju ljude u okolini, narocito da provale kada je neko prema njima neprijateljski raspolozen. Na takvu atmosferu djeluju agresijom.
Ako pokusas da se hiperaktivnom djetetu obratis sa "Pametnice, sjedi dole" nekim sarkasticnim tonom, vjerovatno ces da pjujes zube u sljedecoj sekundi.

Hiperaktivna djeca nisu i mentalno zaostala djeca. Pod uslovom da im se pruzi odgovarajuci rad ova djeca mogu da zavrse fakultet, ako to zele.

Ova djeca zahtjevaju posebnu paznju. Ova djeca zahtjevaju dodatni rad. Ova djeca ne mogu da funkcionisu u velikim grupama. Ovoj djeci je potrebna pomoc tima strucnjaka.

Ova djeca nisu nevaspitana. Ova djeca nisu mentalno zaostala. Ova djeca nisu problematicna, nisu nasilnici i nisu huligani.

I ova djeca su nasa djeca. I ova djeca su djeca i imaju pravo da idu u skolu, da uce i da se druze. Ova djeca vrijede svakog dinara i svakog minuta koji ce biti ulozen u njih.
Ali ako ih tretirate kao sljam, kao otpad, kao bica opasna i agresivna, vjerujte dobicete to i 10x jace nego sto ste i zamisljali.

I na kraju za sve vas koji misle da je kasno, ispricacu vam pricu o D. D je prosle godine imao 12 godina, bio je 5 razred. Kretao je u novu skolu. D je svake godine kretao u novu skolu, jer bi ga uvijek izbacili ili premjestili prije kraja godine. Njega je pratio glas da je problematican, da je nevaspitan, da je opasan, da je glup...
D je mrzio skolu. D je mrzio svoje vrsnjake i to sto mora da ide u skolu i bude sa njima.
D nije imao prijatelje. D se uvijek igrao sam.
Srela sam njegovu majku 10-og septembra prosle godine, nakon 10 dana skole ona je ponovo ima zakazan sastanak sa direktorom, psihologom, razredim, samo je ovog puta razlog bio malo drugaciji. Ona mi je objasnila da ide u skolu, jer ju je sin zamolio.
Njen 12-ogodisnji sin, ju je zamolio da ode u njegovu skolu da poprica sa njegovim direktorom, psihologom i razrednim, da im kaze da ce on sve da ucini, sta god da mu oni kazu, samo da ga puste da ide u njihovu skolu.
Majka ga je pitala zasto?
A on joj je odgovorio: "Zato sto me ovdje niko ne mrzi"

Da li mozete da zamislite kako je roditelju koji cuje takvu recenicu?
Da li mozete da zamislite kako je djetetu koje sa 12 godina izgovara takvu recenicu?

D inace sada ide u 6 razred. Ima najboljeg druga koji ide sa njim u isti razred. Ima i "simpatiju". D je imao srecu da naidje na ljude koji su imali dovoljno znanja da mu pomognu i dovoljno strpljenja da ga istrpe i dovoljno otvoren um da ga ne osudjuju zbog repova iz proslosti.

D je imao srecu. Milos nije. To je sva razlika medju njima dvojicom.

Mi smo imali hiperaktivnog ucenika u srednjoj skoli, svi su ga prihvatili super jer su skapirali da je prosto takav i da sa njim moras na jedan specijalan nacin, ostali decaci su bili vise nego od pomoci, jer su preuzeli na sebe da ga 'izvuku" iz tako cudnih stanja hieraktivnosti i uspevalo im je sve 4 godine. Bio je skoro pa sasvim normalan u odnosu na drugu decu.
Medjutim kad je otisao na fakultet sve je postalo mnogostruko gore, nije imao ove nase bilmeze da mu skrecu misli svaki dan i da ga vucaraju po treninzima i basketima, i onda je naprasno "flipnuo" u neku polu-histeriju, pa je zavrsio na ozbiljnim lekovima. ALi evo cujem u poslednje vreme da se solidno izvukao, uz medikaciju i faks je zavrsio 

sve je to lepo i sjajno-bajno  , ali takva deca nisu za normalno shkolovanje jer ometaju druge .

i to je cela poenta priche : da li treba zrtvovati normalnu decu da bi se pruzio lazni osecaj jednakosti defektnoj ? 

Poenta je da nema "normalne" djece.

Djeca koja su nadarena za neku umjetnost nisu "normalna" djeca i ne dobijaju ono sto im treba u nasoj skoli.
Djeca koja su imaju izuzetan IQ takodje nisu "normalna" djeca i ni ona ne dobijaju ono sto njima treba u nasoj skoli.
Djeca koja imaju problema sa citanjem, pisanjem ili govorom nisu "normalna" djeca i ona ne dobijaju ono sto njima treba u nasoj skoli.
Djeca koja imaju bilo kakav fizicki nedostatak (nagluva, slabovida, djeca sa smanjenom motorikom i druga), ni ona ne dobijaju ono sto njima treba u nasoj skoli.
Djeca koja imaju iz razlicitih drustvenih okolnosti (romska djeca, djeca koju su baba i deda Madjari odgajali na selu, a roditelji onda sa 7 godina upisali u srpsku skolu, djeca nasih povratnika, koja redom dobijaju tikove od naseg skolovanja, djeca koja poticu iz ekstremno neobrazovanih, siromasnih ili zapustenih porodica), ni ona ne dobijaju ono sto njima treba u nasoj skoli.
...

Pa kom smo onda pravili skole i koja su to "normalna" djeca koja mogu da idu u tu nasu skolu i kojima ta skola sluzi za obrazovanje, vaspitanje i druzenje?

Nase skole su kriminalne i umjesto da ulozimo svo znanje, pare, trud i volju da ih ucinimo pravim skolama za svu nasu djecu, mi se bavimo time da iz istih izbacimo sve one koji nam pokazuju koliko nam je skola losa i neprilagodjenja potrebama djaka, nastavnika, roditelja i drustva.
Mi fala bogu imamo toliko djece, da mozemo komotno da izbacimo koju hiljadu iz klupa.
UPS jel to ono Srbija bijase drzava sa preko 50% nepismenog stanovnistva?

Poenta je valjda da takva deca treba da se pomešaju sa "normalnom", ali uz poseban nadzor i rad stručnjaka.

Edit:


Ne znam kako niko (tj. onaj ko treba) ne shvata da ulaganje u obrazovanje treba da bude na prvom mestu.

Vidi se da od "prijatelja" imas 4 zida i mozda zlatnu ribicu    
"Zrtvovati", vec smo dosli do te faze, a?   c c c c
Neuroloski poremecaj je i grickanje noktiju i citav niz stvari koje radis, a mozda nesvesno. Da li to znaci da i njih treba "specijalizovati"? Kako to ovi ometaju "normalnu" decu? Daj neki primer? Ne daju im da uce, tuku i kolju po skolama, ometaju pri upotrebi sile nad pederima i unistavanju grada? Horde hiperaktivne dece zlostavlja ostatak ekipe?

Prosto je neverovatno da u 21. veku u sred Evrope postoji ovakav vid diskriminacije. Sumnjam da u Afganistanu postoji nesto slicno... Samo nemojte ono pitanje "da li znas nekog ko je hiperaktvivan?"

Uostalom, imaces cak i ti decu jednog dana bf, ziv bio. Bitno je da nisu pederi, da budu po JUS.  

Obozavam kad tako neki smekeri sa foruma, a i van njega, koji ne izlaze na svetlost dana, daju sebi za pravo da imaju tapiju nad pojmom "normalno"

Zašto dete sa fizičkim tegobama a normalnog mentalnog razvoja ne može da ide u razred zajedno sa potpuno zdravom decom? Treba li ga kazniti za fizičku inferirornost tako što ćemo mu uskratiti pravilan mentalni razvoj? Odstraniti ga iz društva jer je evolucijski i genetički nepoželjan? 

Nije stvar u tome da dete simulira (deca to ne umeju, bogami ni regruti nisu ništa bolji...  ), nego da je greškom sistema došao do dijagnoze koja zahteva radikalan tretman, a detetu u principu nije ništa što se normalnim razvojem samo po sebi ne gubi.

dete sa fizichkim problemima moze da ide u shkolu sa normalnom decom ako ih ne ometa u nastavi i ako nije samo ugrozeno . primera radi , kad sam ja ishao u osnovnu shkolu bio je u jednom odeljenju i dechak koji je bio paraplegicar i imao je josh neke zdravstvene probleme . on je sve radio normalno , osim fizichkog . medjutim , jednog dana je stavio glavu na sto i izgledao je kao da je zadremao a u stvari je umro  .

ovaj klinac iz priche ne samo da ometa nego i ugrozava drugu decu :

Problem je počeo pre dve nedelje. Prema rečima roditelja, đaka i direktorke, dečak je pretio drugoj deci, saplitao ih, prskao parfemom, ometao nastavu, pocepao disciplinsku svesku... Roditelji dečaka kažu da ne beže od činjenice da njihov sin ima problem, da rade sve što mogu da mu pomognu i da njihovo dete redovno pije lekove i ide na razgovor sa psihologom. Dok se ostali roditelji plaše da će dečak nekoga ozbiljno povrediti, školski kolektiv brine i za njegovu bezbednost.


- Ponašanje tog učenika je prilično nepredvidivo. Plašimo se kad samo otvori prozor jer ne znamo šta može da mu padne na pamet da uradi. Želeli smo da se dete socijalizuje, pa nismo pokretali postupak protiv njega. Međutim, razgovori sa njim nisu imali uspeha. Poziva se na svoja prava dok za obaveze i odgovornost ne zna. Čak je pretio da će iskasapiti dečaka kojeg je udario, što su čule i njegova i majka tog učenika. Ruke su nam vezane - kaže direktorka škole Jasmina Tonić i ističe da je sa dečakom trebalo mnogo ranije raditi, a ne samo šetati ga iz škole u školu.


gluposti .... 

nego likovi kao ti pokushavaju da na foru "sazaljenja" proguraju potpuno unishtenje shkolskog sistema , tako da sve pochinje da lichi na americhki sistem gde nastava u drzavnim shkolama ne moze ni da se odvija da se ne bi zasmetalo "ugrozenim manjinama" ... 

Kada potpuno zdravo i psihicki normalno dete napravi neko sranje u skoli ono dobije ukor, kada napravi vise sranja dobije upozorenje da ce biti iskljucen, i kada napravi posle toga jos nesto ono bude izbaceno iz skole. Da li za dete sa posebnim potrebama ovo pravilo ne treba da vazi ?
Deca sa posebnim potrebama jednostavno ne mogu da idu u skolu sa decom koja nemaju posebne potrebe. I nemoj samo neko da mi kaze da je isto imati IQ 150 i 70. Slazem se da se posebno nadarem djacima ne posvecuje dovoljno paznje ali to je potpuno drugi problem.
Komlikujete previse pricu, a stvari su vrlo jasne. Imamo dete koje polazi u skolu i imamo psihologa koji je svidelo se to nekom ili ne najkompetentniji da oceni da li je dete sposobno za skolu i da li moze svojom hipetaktivnoscu ili necim drugim da ugrozi na bilo koji nacin sebe ili ostalu decu. Ako je dete jako pametno, ali voli povremeno da udara stanglom po glavi ostalu decu meni je jako zao.
Ovaj decak iz price je tek prvi u nizu, ovakvih prica ce biti sve vise. Zamislite sta ce se desiti kada bude imao 15-16 god i kada malo ojaca pa kad onda udari nekog stanglom u glavu. Onda cemo otvoriti novu temu ovde i svi ce redom jesti govna kako je kriv profesor, direktor, ili domar koji nije dobro zasrafio sto. A glavni krivac je onaj ko je problem stvorio bez ikakvog razloga, odnosno stvorio je problem zato sto mu je neko rekao da to tako treba da bude.
Problem se resava u korenu, a ovim zakonom o inkluziji mi smo posejali jedan novi problem.