evo jednog rezultata loše zamišljene inkluzije:

Nerešen problem u OŠ „Sava Šumanović“
Roditelji prete da će ispisati decu iz škole
A. Milojković | 28. 10. 2010. - 00:02h | Foto: S. Maričić | Komentara: 0

U OŠ „Sava Šumanović“ u Altini klupe su i juče, treći dan za redom bile prazne. Roditelji kažu da neće odustati od bojkota nastave sve dok se ne reši pitanje učenika šestog razreda kojem je dijagnostikovana hiperaktivnost i koji je za desetak dana napravio nekoliko incidenata. Mnogi od roditelja tvrde i da će ispisati svoju decu ako dečak ostane u školi, što bi prema mišljenju psihologa samo produbilo problem.
Treći dan za redom, klupe su juče bile prazne

U ponedeljak su u školu došli samo učenici nižih razreda. U međuvremenu, Savet roditelja je strahujući za bezbednost dece, doneo odluku da se bojkot radikalizuje i da nijedno od 470 dece ne ide na nastavu.


- Imali smo vanrednu sednicu na kojoj je rešeno da deca sigurno neće ići u školu do sastanka sa nadležnima. Jedva čekam da se sve završi! Lično sam za svako rešenje koje će osigurati bezbednost svih đaka. Međutim, većina roditelja pristaće samo da dečak promeni školu. Neki su rekli i da će ispisati svoju decu iz škole ukoliko on ostane. Plašim se da ćemo izgubiti veliki broj učenika zbog nečijeg propusta. Zašto je dozvoljeno da mali nastavi školovanje u ustanovi koja nije specijalizovana za takvu decu - kaže Zlatko Bertić, predsednik Saveta roditelja. Inspektor gradske prosvetne inspekcije bio je juče u školi i primio zahtev roditelja, ali načelnica Verica Kovačević kaže da dečak ne može biti izbačen iz škole „već eventualno prebačen u drugu na osnovu odluke Nastavničkog veća uz saglasnost roditelja“. Školu će danas posetiti i prosvetni savetnici, tim Ministarstva prosvete za nenasilje i stručni tim za inkluzivno obrazovanje.


Problem je počeo pre dve nedelje. Prema rečima roditelja, đaka i direktorke, dečak je pretio drugoj deci, saplitao ih, prskao parfemom, ometao nastavu, pocepao disciplinsku svesku... Roditelji dečaka kažu da ne beže od činjenice da njihov sin ima problem, da rade sve što mogu da mu pomognu i da njihovo dete redovno pije lekove i ide na razgovor sa psihologom. Dok se ostali roditelji plaše da će dečak nekoga ozbiljno povrediti, školski kolektiv brine i za njegovu bezbednost.


- Ponašanje tog učenika je prilično nepredvidivo. Plašimo se kad samo otvori prozor jer ne znamo šta može da mu padne na pamet da uradi. Želeli smo da se dete socijalizuje, pa nismo pokretali postupak protiv njega. Međutim, razgovori sa njim nisu imali uspeha. Poziva se na svoja prava dok za obaveze i odgovornost ne zna. Čak je pretio da će iskasapiti dečaka kojeg je udario, što su čule i njegova i majka tog učenika. Ruke su nam vezane - kaže direktorka škole Jasmina Tonić i ističe da je sa dečakom trebalo mnogo ranije raditi, a ne samo šetati ga iz škole u školu.


Da prebacivanje u četvrtu školu nikako ne bi bilo rešenje, misli i školski psiholog Branka Tišma. Kako kaže, za odrasle je to samo administrativni posao dok je za decu velika trauma.


- Menjanje škola, sredine, drugova čini da se hiperaktivno dete oseća odbačenim. Što se više oseća odbačenim, to je agresivnije. Isto reaguje i na neprihvatanje, pa zato drugu decu ne treba okretati protiv njega već im ukazati da ono ima drugačije zahteve i da treba da mu pomognu. Sa druge strane, pošto takvo dete „ne drži mesto“, nastavnici treba više da ga upošljavaju, da mu daju više zadataka. Rešenje bi moglo biti izrada individualnog plana rada i formiranje stručnog tima (psiholog, specijalni pedagog i socijalni radnik) koji bi radio sa ovakvim detetom – naglašava Tišma.
 

Nemaju psihologa
Sa „problematičnim“ učenikom razgovarali su razredni starešina, nastavnici, direktorka i pedagog, ali ne i školski psiholog jer ga škola nema. Naime, u ovu školu je upisano 470 đaka, a za angažovanje psihologa neophodno je da ih bude 600.


Danas sastanak sa nadležnima
Povodom dešavanja u OŠ „Sava Šumanović“ danas će biti održan sastanak kod Tamare Lukšić Orlandić, zamenice zaštitnika građana. Osim roditelja, na sastanak su pozvani predstavnici Ministarstva prosvete, Sekretarijata za obrazovanje, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja i škole. Inače, Orlandićeva je pre dva dana za „Blic“ izjavila da su dečakova prava „ozbiljno narušena i da će na sastanku razmotriti koje je najbolje rešenje za njega“.

Blic

I dešava se baš ono o čemu sam ranije pričala. Zbog pogrešne odluke ministra inkluzijom je obuhvaćeno dete koje se ne može nikako uključiti u rad. U problemu su đaci, nastavnici i direktor a ministra ni od korova.

Zakon bi moro da definiše posebne škole i komisiju koja bi u ovakvim uslovima dete mogla da uputi na školovanje u posebnoj školi sa akcentom na tretman agresivnosti.

Odeljenja se smanjuju iz godine u godinu. Ovim tempom i ovim zakonom uskoro skolama nece ni trebati strucni saradnici

Nego: Psiholog je lepo rekao


Losa inkluzija, los rad nastavnika i strucnih saradnika i nerazumevanje okoline. Da se pravilno radilo sa njim na vreme makar bi mozda mogao da prati casove ( koliko razumem nije mentalno zaostao vec ima ADHD) . Nazalost, kao sto sam i pre rekao, kod nas to nema sansi da se desi tako da je ceo problem sveden na ovako nesto (problemi bez konkretnog resenja). Ovako ce ga (verovatno) samo prebaciti u drugu skolu ili ce sedeti kuci jedno godinu dana dok se situacija ne smiri pa ce ga vratiti u skolu. Jedino drugo resenje vidim u tome da im pomogne ovaj "strucni tim za inkluzivno obrazovanje" pa da se radi sa njim ali i za to treba vremena

Pa šta će, da čekaju da ubije nekog, ili da neko ubije njega braneći se.

Pa nista, sada je vec kasno. Neke stvari nisu uradjene na vreme i sada se ovo desava

Opet kazem, jedino resenje vidim u individualnom radu sa njim ali treba im strucni tim kao i vreme

Ali 450 dece je ugroženo jer su poslali degenerika u školu bez psihologa i pedagoga

Upravo

Da su ga pripremili na vreme niti bi on bio takav niti bi ta deca bila ugrozena. Ovako je normalno da se desilo to sto se desilo. Problem je sto ako zelis da napravis dobru inkluziju treba ti individualni rad kao i strucni timovi a to je u ovoj nasoj zemlji gde nastavnik nema vremena u toku casa za individualni rad a neke skole nemaju nijednog strucnog saradnika a kamoli oba skoro nemoguce. Zbog toga i inkluzija ne uspeva niti ce uspeti kod nas a ovakvi problemi ce se desavati sve cesce

prosle sedmice kad smo krenuli na utakmicu pokvario nam se bus pored nekog dvorista na sred puta i ispostavi se da tu zivi neka porodica i jedan mali decacic koji je hiperaktivan... Do tada nisam imao nekog iskustva sa takvom decom ali posle istog mogu samo da kazem da je prosto nemoguce takvo dete ukljuciti u normalan rad... Jednostavno ono non stop trazi paznju. Daleko od toga da ih treba izopstiti iz drustvenog zivota ali mislim da je neki drugi prilagodjeniji vid obrazovanja mnogo bolji za takvu decu.

Za Aleksandra Makedonskog pričaju da je bio hiperaktivan i da je zato Filip morao da mu dovede tutora Aristotela. Tipično za takvu decu, ne drže dugo pažnju i moraju da rade sa strpljivom osobom koja će umeti da ih animira i da brzo stavlja nove i nove teme.

Ja sam kao devojka imala priliku da se sretnem sa hiperaktivnim detetom, samo nije bilo nasilno. Ali je bio neverovatna štetočina. Ja sam kao umela sa njim i dve godine su nam svaki čas dolazili u posetu da se smiri. Vremenom i kroz rad sa stručnjacima dečko se socijalizovao, danas je samo malo dinamičniji momak.

 cela fora sa tom inkluzijom je u stvari smanjivanje proseka i zaglupljivanje dece .

takvi projekti su vec poznati iz zapadnih zemalja (chuveni americhki : no child left behind  ) i uglavnom se svedu na to da ucitelj/nastavnik mora da posveti dodatno vreme toj hendikepiranoj deci , a da nastava normalnoj deci zbog toga trpi - da ne pominjem shta se deshava sa onom naprednijom decom  ...

 kao rezultat se dobijaju generacije i generacije polu-obrazovanih , shto i jeste bio cilj    istovremeno judeo-liberalna elita shaje svoju decu u privatne shkole gde naravno i ne pomishljaju da uvode ovakve gluposti , vec se josh uvek drze "zastarelih " metoda - pitam se samo zashto 

Mnogi ljudi cesto zaboravljaju ili jednostavno ne shvataju da tolerisati iliti trpeti nekog nije isto sto i postovati njegove razlike, a jos i pritom kada na takav nacin trpimo nekog mi ne postujemo ono sto je mnogo vaznije od tudje razlicitosti, a to je nasa sopstvena razlicitost..
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:305755-Agresija-ispraznila-skolske-klupe