Fizicki i zdravstveno nikako ne skodi, samo kazem da je problem vise psiholoske prirode. 

Из написаног закључих да је момак можда наступао прилично надобудно и да је сам истицао разлике, попут "паметнији сам" и "ћале ми је приватник" (ова вероватно имплицира "богатији сам од вас"), што му, уз дебљину са којом очигледно не може да се избори, сигурно није донело наслов најпожељнијег друга.

Tu je tvoja greska sinak 

Salu na stranu, ja moram da se slozim sa kolegom paniniem, ne odbacuju oni tebe sto si debeo, pametan i bogat, nego zato sto ti to istices! Niko ne zeli da se oseca glupim u tvom drustvu ili socijalnim slucajem, pa te zato i izbegavaju i verovatno smatraju za uobrazenog tatinog sina.
Ali, ne ocajavaj! To ce trajati do nekog 8 razreda, maksimalno 2 godine srednje skole, kad bicarke postaju svesne svih prednosti tvog tate privatnika i mocices da ih plodis u neogranicenim kolicinama, dok ce ovi sto su te izbegavali jos uvek da se igraju sa desankom ili ce juriti neke gaborke.
Naravno, time ces jos cvrsce ucvrstiti svoju reputaciju bogatog kretena i tatinog sina, ali sigurno neces biti odbacen od drustva....bar ne ovog zenskog 

Не буди уштогљени пуританац, мало олабави стеге и буди опуштенији у односу са другарима. Ако ти се не свиђа нешто што они воле, не одавај утисак гнушања одмах. Ако тражиш њихово друштво, не можеш да сматраш себе 3 свјетлосне године испред њих. Неке своја размишљања мораш да задржиш само за себе, научићеш то с временом.  

Pa to je ono jbg, ja govorim da roditelji od malena siluju svoju decu oko toga kako treba da razgovaraju sa drugom decom, uhvate ih dok su mali(mislim na period od prve pa do 5-te) i mrcvare ih ali od 6-te teže ide i šteta je već naneta:
Ako dete nije uspostavilo samo kontakt sa drugom decom nego su tome kumovali nesrećni roditelji i komšije onda deca ostaju hendikepirana za malu ali krucijalnu školu socijalnih odnosa.  Mala deca jadna nemaju vremena da uočavaju detalje na licu, da uče o emocijama u kontaktima jer se svuda mešaju njihovi što kad vidim hoću da popizdim jer znam da im ruinišu živote tako.
"Dodaj mu loptu!" "Reci zdravooo" "Evo ga Miloš, hoćeš da se igraš s'njim?" "A zašto joj nedaš lutku?" "Daj joj" i sl.

Ima tu još i blamiranja pred vršnjacima, ma ima tu svega, čitava lepeza ludila.

Ko je pročitao od Danijela Golemana "Emocionalna Inteligencija" ili od Zorana Milivojevića "Emocije i Psihoterapija" shvatiće o čemu sam pisao jer, deca su izuzetno osetljiva u periodu od 1-5(6) godine i svaki odnos prema njima ostavlja sažan trag.

Ako si ti jedan od većine koju su razjebali roditelji i ostali e sekiraj se, radi a sebi, odvoj se od njih vremenom i budi svoj čovek.

Znam neke koji su sa roditeljima a imaju preko 35 i to je aravo posledica odnosa od prve do pete godie. Roditelji su ih strahom vezali.

hvala vam puno na podrsci i savjetima!