To uz jutarnju kafu ili.. ?

Pa mozhe i tako ... za mene je "depresija" kratkog veka, ona depresija u svom punom "sjaju" ... ne dozvoljavam da me stigne neki tezhak malj depresije, pa se trudim da se na brzinu suochim sa nechim shto me mori i da shto pre prevazidjem depresivni momenat. U sushtini to me ojacha do nekog sledeceg puta.
U stvari je tuga ono shto je mozhda destruktivnije u celoj prichi. Tuga je realna i opipljiva nju morash da odtugujesh da bi nastavio dalje. Ponekad padnesh duboko u tugu, sasvim nisko . Ako tu dozvolish da preraste u depresiju, nikako ne valja. Takva depresija je poptpuna destrukcija i tu chovek pada totalno. Neke granice se trudish da sam sebi odredish kao i smernice kako dozvoljavati depresiji da te obuzima. Za mene su to stvari kojima se mozhe manipulisati i za sada mi dobro ide...

Zbog cega si ti depresivna ?

uh kako si to rekao ... kao "zbog chega si ti depresivna ... 
Depresivna sam kao i svako ko trezveno razmislja pa se saplete ponekad ... naleti na nereshiv problem u glavi ili jednostavno dozvoli da mu neki mali fijasko poremeti tasove ... moje su depresijice sad kratke i uglavnom se tichu materijalnih problema, faksa ili jednostavno nekog kratkotrajnog nezadovoljstva , kao i kod svakog. Ranije je bilo i teshkih depresivnih momenata , ali oni su se ticali ozbiljnih stvari na koja ja kao pojedinac nisam mogla da utichem, a nisam bila dovoljno samosvesna i jaka da ih prevazidjem i posvetim se samoj sebi i svojoj sreci. Ali valjda chovek godinama dobija i neshto drugo sem dlaka u ushima 

Dobija - dlake u nosu 

I velike usi, e to je nesto zbog cega treba biti depresivan :mrhappy:

Oces da kazes da si i sad sarkastichan 

Vidis kako uchim brzo 

ev da i ja kazem neku rijec na temu depresija. ozenio sam se i imao sam velike probleme od samog pocetka praka tj. neprihvacenost roditelja mlade sa moje strane i to je mene ubijalo u pojam al sam sve to skrivao u sebi .doslo je i dijete na svijet prije nekih 20 dana i od toga dana me je uhvatio neki srah da sam ja jednostavno poceo da sebi umisljam da ja nemogu ili necu vise da yivim sa svojom zenom i dijetom ...al to je samo u glavi ta misao al u srcu mi i dalje govori da ja tu zenu volim i da ja xelim da yadrzim svoju obitelj na okupu ... potrazio sam savjet prihologa i evo kako ga posjecujem i koristim neke tablete osjecam se vec mao bolje al... strah posroji jos uvjek al ne vise u onim kolicinama kao sto je bio .stogaq savjetujem sve da je najbitnije da misle pozitivno i da se # nezatvaraju u sebe# vec da se druze sa rajom i sto vise kontakta imaju sa svijetom.... pozdrav .....

Pa sad, da li su bas tablete pravo resenje ako u dubini nismo zadovoljni, ne treba ni bezati od stvarnost..ispravite me ako lupam..

Ne lupas kume zboris pravo - pilule za lilule ne resavaju probleme ali odlazu resenje, daju nam vremena da sagledamo sebe i druge i da imamo vise vremena da prozivimo bol koju po nekad ne mozemo da kontrolisemo. Ali tu je i zamka - ne smeju se koristiti non stop, trena polako prestati i polako sebi postaviti pitanje - ZASTO! Odakle dolazi strah, zasto sam nesrecan, zasto se osecam kako se osecam, ulaziti u bol umesto bezati od nje. Kada pocnemo da je racionalizujemo ona se polako rasplinjava i mi osecamo poboljsanje. Strah je samo reakcija organizma na suocavanja sa nepoznatim. Kada nesto upoznamo strah nestaje. Mi smo veoma proste mashine - samo treba malo vremena da naucimo kako da upravljamo sami sa sobom