Ja rab Božji Srbin sa prosedom bradom izjavljujem dragovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom da sam kriv i da priznajem krivicu!
Kriv sam što sam neko a ne niko i netko Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu doduše poretko i što se krstim ovako s tri prsta!
Kriv sam što jesam a treba da nisam Kriv sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo, umesto u travu Kriv sam što se drznuh protiv krivde kriv sam što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom Kriv sam što pevam, smejem se i psujem a ponekad i lajem Kriv sam i priznajem da ne znam što znam i da znam što ne znam
Kriv sam, i da završim s najvećom krivicom (pre nego što se zacenem od smeha), kriv sam tvrdoglavac što sam Pravoslavac i Svetosavac i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha!
Kriv sam i grešan dakle što postojim i kad već postojim i još drsko stojim što bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam da sačuvam glavu izgubiću časni krst i krsnu slavu Ako ne priznam crno mi se piše ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi lopova i golja čopori robota i drugih monstruma kidisaće na moje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje kao najlepše odive cvetaju trešnje, jabuke i šljive.
Pa evo priznajem i to za spas roda Ja više ne postojim skinite me s liste Ja sam od sad samo vazduh, svetlost i voda tri elementa koja vam koriste A ovo što pred vama govori i hoda to je ono što vi od mene stvoriste!
Moja ružna slika ozverena lika koju umnožavate u večeri i jutra to je slika vaše svesti i podsvesti to nisam ja, spolja to ste vi - iznutra!
Moj dušmanine sa hiljadu ruku s hiljadu slugu i sluškinja laži ubrao si mi sunce ko jabuku i radost čistu ko bulka u raži Moji će potomci piti jed i čemer a tvoji već piju gorku medovinu za krvav novac kojim puniš ćemer rasprodajući moju đedovinu Usud će ti ludačku košulju obući i tada će se malo razdaniti ili će planeta od sramote pući i sve nas u isti ambis sahraniti!
Mnogo ste važne Zemljo moja mila Ti i Tvoje sestre Istina i Pravda čim se na vas digla ovolika sila čim su na vas zinule krivda i nepravda.
Rulje bivših ljudi ubica i golja čopori robota i drugih monstruma palacaju na tvoje voćnjake i polja i na moju belu kuću pored druma oko koje kao najlepše odive cvetaju lipe, jabuke i šljive.
Šta će ovde džihadlije krstaši, farmeri koji Ti čereče sinove i kćeri Mora da su čule belosvetske bande da imaju zlatna srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi.
Gospodo tužioci suci i dželati ispisali ste mi svoje zapovesti po zenicama najfinijem staklu što teže živim, lakše ću umreti Zašli ste mnogo u noć poodmaklu ali uzalud ćete linčovati najgostoljubiviji narod na planeti (zbog čega ćete goreti u paklu) jer Ljudsko Srce čudo nad čudima neće da se primi u vašim grudima!
Mi se ne plašimo smrti crne vuge već ropskog života i bolesti duge Smrt je česta pojava međ nama Srbima kao što su proleće, leto, jesen, zima I nije strašnija pogotovu danju od suše, poplave, zemljotresa, mraza kad je čovek sretne na svome imanju okađene duše i svetla obraza.
Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rođenoj kući al ne može mi niko zabraniti da pevam i da se smejem umirući a to se vama više ne događa ni kad svadbujete ni kad vam se rađa!
Poštedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina ko vaši praoci što su mog Praoca Isusa Hrista Nazarećanina.
Ja ću da gledam a vi zažmurite inače će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica Samo, požurite što pre me razapnete pre ću vaskrsnuti!
Pravo da vam kažem, ne znam kome sam se divio više, pjesniku Dobrici Eriću ili glumici Ivani Žigon. Slušati njenu interpretaciju tih stihova bio je takav praznik za mene, nešto što se rijetko događa i što će sigurno dugo ostati upamćeno. Kad sam slušao Ivanu Žigon osjećao sam se nekako vanvremenski, lagan kao perce, učinilo mi se da ta naša Srbija leti i da joj niko ništa ne može, da je moralno toliko superiorna u odnosu na razne bjelosvjetske lupeže koji demokratiju siju bombama, na svim tačkama zemaljske kugle za koje misle da nisu ''demokratizovane'' prema mjerlima modernog kolonijalizma kojeg od milja zovu ''novi svjetski poredak''. Dobrica Erić, Ivana Žigon i Srbija stala u ''Prkosnu pjesmu'' bilo je nešto što me je podsjetilo na to da onaj Jakšićev kamen zemlje Srbije, ''što preteć suncu dere kroz oblak'' još nije razbijen, da je to monolit o kojeg se sve zlobe ovog svijeta na kraju moraju zdrobiti i ustupiti mjesto čovječnijem uređenju planete. Najmanje je važno kojim su povodom Dobrica Erić i Ivana Žigon proslavili Srbiju - na tome mogu samo da insistiraju zluradi prodavači magle i izdajnici vlastite zemlje.
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.
Tema: 
