Privatne srednje škole u Srbiji i do 10.500 evra
Privatne škole skuplje, ne uvek i bolje
Autor: V. Nedeljković | 16.05.2007 - 11:02


U Srbiji postoji osam privatnih gimnazija, šest srednjih ekonomskih škola, jedna ugostiteljsko-turistička i osam medicinskih i škola za negu lepote. Sve privatne škole akreditovane su u Ministarstvu prosvete i sporta, a školarine se kreću od 1.000 do 10.500 evra godišnje. Ipak, bar kada je o Srbiji reč, još nije sigurno da su privatne škole zaista i kvalitetnije od državnih.
Ono što na prvi pogled pada u oči je da sve privatne škole u Srbiji izgledaju lepše od državnih. Okrečene, sređene, čiste, opremljene... Uslovi za učenje su bolji, rad se organizuje u malim grupama, bezbednost dece je na visokom nivou, organizovani su prevoz, ishrana, smeštaj, individualni i mentorski rad, kao i mogućnost učenja nekoliko stranih jezika... Privatne škole obično u ponudi imaju niže cene za klasičan sistem školovanja koji podrazumeva boravak u školi od devet do 14 sati. Školarina je veća ako je učenik upisan na koledž sistem koji podrazumeva ručak, individualne časove i izradu domaćih zadataka u školi. Nacionalne gimnazije „Ruđer Bošković“ i „Crnjanski“ u Beogradu nude i polaganje programa međunarodne mature, koja deci otvara vrata na svim evropskim i svetskim univerzitetima. Ali, za sav taj „školski luksuz“ roditelji moraju da izdvoje pozamašnu svotu novca.
- Našu školu u 95 odsto slučajeva upisuju deca privatnih preduzetnika koji od njih očekuju da po završetku školovanja nastave da vode porodični biznis. Zato i biraju školu ekonomske struke. Srednjeg sloja ovde gotovo da nema. Ako profesor ili lekar upišu dete u našu školu, to znači da rade ili bar tezgare u privatnom sektoru. Imamo i četiri zemljoradnika iz Srbobrana koji su prodali zemlju i upisali decu u našu školu - priča Živojin Stanković, direktor Elitne privatne srednje ekonomske škole u Novom Sadu.
Roditelji koji upisuju decu u privatne škole kažu da su i državne škole besplatne samo na papiru. Uslovi za rad, ali i odnos nastavnika prema deci, kažu roditelji, mnogo su bolji i humaniji u privatnim nego u državnim školama.
- Dok platiš udžbenike, pribor, školski dinar, ekskurziju, rekreativnu nastavu, osiguranje, državno školovanje je sve samo nije besplatno. Zato sam rešila da sina, koji aktivno trenira košarku i nema vremena za bubanje, upišem u privatnu gimnaziju. Znam da 2.000 evra godišnje nije malo, ali bar sam sigurna da će imati razumevanja za njegove sportske obaveze. Podigli smo povoljan kredit za školovanje i nekako guramo - kaže Đurđija Petrović, čiji sin ide u drugi razred Prve sportske košarkaške gimnazije u Beogradu.
Međutim, većina roditelja smatra da kada se saberu svi izdaci u državnim školama, to opet ne prelazi iznos jedne do dve mesečne rate za školovanje u pojedinim privatnim školama. Najviše zamerki na račun privatnih srednjih škola odnosi se na nastavnički kadar koji, po mišljenju mnogih, nema iskustvo i kvalitet kao u državnim školama. Problem je i što pojedini roditelji, ali i učenici, misle da im to što su platili školarinu garantuje prolaznost i dobar uspeh.
Ono što je bar za sada sigurno je da školovanje u privatnim školama nudi niz prednosti. Ali, sigurno je i da za novac koji izdvajaju roditelji u Srbiji ne dobijaju ono što za iste pare nudi privatno obrazovanje u Evropi i Americi.

Međunarodna matura od 10.000 do 12.500 evra
Gimnazije „Crnjanski“ i „Ruđer Bošković“ u Beogradu uvele su program međunarodne mature (IBO). Nastava je na engleskom jeziku, a ova diploma omogućava im direktan upis na fakultete širom sveta. Program međunarodne mature traje dve godine i odgovara našem trećem i četvrtom razredu gimnazije. Školarina za program međunarodne mature u Gimnaziji „Crnjanski“ košta 10.000 evra (osnovni paket), dok paket sa prevozom i ručkom košta 12.500 evra godišnje. U Gimnaziji „Ruđer Bošković“ godišnja školarina za program međunarodne mature iznosi 11.500 evra.

Medicinske i škole za negu lepote
Privatne medicinske i škole za negu lepote su: Škola opšteg zdravlja i lepote „Milutin Milanković“ u Beogradu, beogradska Stručna škola za estetiku, stil i kulturu tela, Srednja medicinska škola „Kozma i Damjan“ u Vrbasu, Prva privatna medicinska škola „Hipokrat“ u Novom Sadu, Srednja zubotehnička škola u Pančevu, Prva privatna optičarska škola „Pašćan“ u Novom Sadu, Škola za negu zdravlja i lepote „Profesional“ i Prva privatna srednja frizerska škola „Vojkan“ u Novom Sadu.

Cena pripremne nastave

Opša gimnazija „Milutin Milanković“
   
klasični sistem 5.500 evra
koledž sistem 3.000 evra

Gimnazija „Ruđer Bošković“ sa domom Beograd

7.550

Gimnazija „Crnjanski“ sa domom Beograd

6.500

Računarska gimnazija Beograd
   
3.960 (za odlikaše popust 35 odsto)

Prva privatna gimnazija „Olimp“ Novi Sad

1.500 do 1.900

Gimnazija „Živorad Janković“ sa domom Novi Sad

1.000 do 2.000 (internatski smeštaj)

Elitna prva srednja ekonomska škola Novi Sad

1.500 do 1.600

Evropska poslovna škola „Milutin Milanković“ Beograd
   
2.300 do 3.000

Ekonomska škola „Global“ Subotica

1.200

 *Cene su u dinarima za pripremnu nastavu na BU

Izvor: Blic

   Pa ne razumem otkriće, s obzirom da je 80% privatnih fakulteta u Srbiji naparavljeno da parama završe fakultet oni kojima ne bi ni palo na pamet da  upisuju  "standardne" fakultete. Tu se, doduše, razlikuju čak i smerovi na pojedinim fakultetima...po  stručnosti katedre , pa čak i verodostojnosti nastavnog programa. Ovde mislim na neke smerove privatnih fakulteta umetnosti, s obzirom da sam tu već kompetentan za kritiku. Na žalost, za razliku od npr. USA ili UK, kod nas državne obrazovne institucije nude kvalitetnije obrazovanje od skupljih, privatnih. Bilo bi lepo kad bi u skladu sa izrekom "kolko para-tolko muzike" privatno obrazovanje bilo kvalitetnije od državnog, a da državno drži bar trenutni nivo (iako nam je sistem obrazovanja malo...konfuzan).
     To bi bio napredak u odnosu na postojeću situaciju, ali...kod nas je i onako sve naopačke.

Kvalitetom skolstva u Australiji smo dugo godina moj muz i ja bili razocarani jer vrsta obrazovanja djece je mnogo drugacija od onoga u kojem smo mi porasli.  Vremenom smo shvatili da i nema potrebe da se mnogo buba, prezivljavaju stresovi, uci dan i noc sve sto ti treba i ne treba , sto volis i ne volis.  Nase australijske kolege nam zavide na opstoj obrazovanosti ali to nama na poslovima i u platama ne daje prednosti.  iz svega sto sam citala o privatnim skolama u Beogradu, cini mi se da je vrlo slicno nacinu skolovanja na zapadu - da li je bolje ili losije je vrlo diskutabilno.  Ipak, vrlo je lijepo da postoji izbor.  Za ljude koji se vracaju u Srbiju (kao mi, nakon 16 godina u inostranstvu) postoje bar mjesta gdje djeca mogu da se skoluju na engleskom.  Nasa djeca slabo govore srpski a ne zelimo da im nasa ljubav prema svemu sto je srpskom odredjuje zivotno usmjerenje.  Naravno da bi nam bilo drago da se lijepo uklope ali takodje volimo da im sve puteve ostavimo otvorene.  Jako je tesko naci ikakvu informaciju o ljudima koji su slicnih shvatanja upisali svoju djecu u jednu od beogradskih privatnih ili internacionalnih skola.  Nasa djeca su 14 i 15 godina stara, voljna da okusaju Srbiju ali i malo upplasena.  Ako imate neka iskustva, molim vas pisite.