Kako odabrati penzioni fond?
Piše: Lela Saković

Mnogi se pitaju kako da odaberu fond u koji bi uplaćivali novac za dopunsku penziju, i kako da budu sigurni da će im se novac vratiti. Magični odgovor po svoj prilici nije moguće dati – niko umesto nas ne može da odluči, niti da nam garantuje “izvesnu budućnost”.

Ipak, postoje neki parametri koji se mogu pratiti prilikom odabira dobrovoljnog penzijskog fonda: treba otići u svaki fond ponaosob i tražiti prospekt, u kome se nalaze detaljne informacije o fondu.

Treba se raspitati kolike naknade se plaćaju prilikom uplata, i kolike na godišnjem nivou (zakon je propisao maksimalne iznose, ali možda će biti onih koji će, u trci za klijentima, ove iznose smanjiti).

Poželjno je, takođe, svakodnevno pratiti vrednost investicione jedinice svih fondova i upoređivati ih – po zakonu, ove vrednosti moraju se objavljivati svakodnevno u najtiražnijim novinama. Vrednost investicione jedinice ujedno je pokazatelj kolike prinose neki fond ostvaruje, odnosno koliko je uspešna procena društva za upravljanje koje odlučuje gde će se i na koji način novac ulagati. Iskusniji od nas, međutim, kažu da treba da prođe još vremena da bismo mogli malo čvršće da se oslonimo na vrednost investicione jedinice kad biramo fond - dobrovoljni penzijski fondovi kod nas su se pojavili relativno skoro (Zakon koji ih reguliše stupio je na snagu tek pre godinu dana).

Uporniji će se verovatno raspitati i o onima koji upravljaju fondom – gde su ranije radili i kakva im je reputacija.

Bezbednost novca u fondovima regulisana je zakonom: imovina fonda odvojena je od imovine društva za upravljanje fondom, tako da ako društvo ode u stečaj, novac iz fonda ne odlazi u stečajnu masu, već se daje na upravljanje drugom društvu.

Što se tiče toga gde se i na koji način ulaže, i tu je zakon (kažu, prilično strogo) propisao čega se društva za upravljanje moraju držati kad odlučuju o ulaganju, a reč je o najmanje rizičnim hartijama od vrednosti, i nekretninama.

Svako sam može da odluči koliko će novca ulagati na privatni račun (svako društvo propisuje minimum ispod koga se ne može ići). Visina penzije zavisi od količine uloženog novca, i od visprenosti društva za upravljanje da dobro proceni u šta će ulagati, odnosno od toga koliki se prinos na taj novac ostvari.

I naravno, od visine naknade, odnosno od iznosa koji vlasnik računa plaća društvu za upravljanje da misli o njegovom novcu. Ko je nezadovoljan radom društva za upravljanje i misli da bi mu neko drugo obezbedilo veću penziju, može da premesti novac u drugi fond, i to bez plaćanja “penala”. “Dopunski penzioneri” ne možemo da postanemo pre 53. godine, a uplaćivanje u ove fondove ne oslobađa nas obaveze da plaćamo doprinose za PIO fond.

Izvor: B92