nikakav problem... svako za sobom da pocisti i eto miline
necemo o tome na ovoj temi, jer je predvidjena iskljucivo za prirodne katastrofe

Па пошто смо ми хтели не хтели део тог континента и нас се тиче.

Ma kod nas nis' ne'e se ustali pa ni tornado, ne brin'te.

Mi smo vazda kontru terali...



Ima i toga...

Divlji jasmin u crnom vulkanskom kamenu

Ima nečeg čudnog u ljudskoj prirodi. Posle prvog straha i panike od erupcije vulkana na Islandu, kada smo pomislili da će nam turistička sezona propasti, jer su avionski letovi ograničeni, talas turista prosto je zapljusnuo naš vulkan u Italiji.
Ovo nam kaže Anđelo Bono, turistički vodič iz Katanije, koji nas je ubeđivao da je poseta najvećem evropskom vulkanu, Etni, bezopasna, ali i uzbudljiva u isto vreme.
- Vulkanskim pepelom Etna može da prekrije dve trećine Sicilije, ali i da na ostrvo, koje je najsiromašniji deo Italije, dovede oko devet miliona turista. Tamne stene i ugljenisano kamenje Etne šire nespokoj, ali i lepotu utrobe planete, jer to je njeno čedo. Zato se ljudi ne boje vulkana Etna. Planina je tajanstvena, opasna, ali i uzvišena i jako plodna. Ovo je jedina zemlja na Starom kontinentu na kojoj uspevaju kafa, pistaći i crvene pomorandže. I u toj prašini magme ima živih stvorenja. Vulkanski mravi žive u ustima grotla. Dok se bubamare pojavljuju samo kad ima sunca – pričao nam je je vrlo slikovito vodič Anđelo Bono.
Katanija je deseti po veličini grad u Italiji i središte istoimenog okruga, a jedna od njenih najlepših ulica nazvana je po vulkanu Etna. Grad se smestio u primorskoj ravnici u južnom podnožju Etne i na obali Jonskog mora, a od njega je Etna udaljena oko 30 kilometara na severu. Planina je najviša tačka Sicilije i cele južne polovine Italije.
Dok gledamo vrh Etne, koji je krajem maja još pokriven snegom, blešti kao da ima srebrnu kapu, a noću, kada se izlivena lava zacrveni i obasja planinu, čini se kao da iz svemira padaju ognjene zvezde. Iz Katanije Etna izgleda tako blizu pa se vide njeni vulkanski krateri kada nad njima nema dima ili magle.
Putovanje do parkinga na Etni je 30 evra, a odatle dalje prema vrhu, specijalnim džipovima i žičarama, treba platiti još 30 evra za strah i uzbuđenje. Na početku naše avanture bilo je prvo potrebno da se izvučemo iz gadske gužve, jer Katanija ima 300.000 stanovnika u urbanom delu i još 150.000 žitelja u prigradskoj zoni. Gotovo svakog dana ljudi dolaze u grad na posao, a privlačan je i za turiste i emigrante iz severne Afrike.
Kako su Siciliju, pa i Kataniju, osvajali Grci, Rimljani, Maori, Arapi, Turci, Normani i Italijani, u gradu najlepše građevine čine ostaci antičkog teatra, rimski amfiteatar i kupatila iz 2. veka, crkve i katedrale koje su građene na džamijama ili podizane u mermeru i zlatu, kao i više lepih fontana iz 16, 17. i 18. veka.
Da bi se stiglo na planinu, autobus prolazi kroz naselja u predgrađu, sa tesnim ulicama i kućama koje su građene od kamena lave, kakvo je selo Santa Venerina i varošica Zaferana, na 1.800 metara visine. Na kamenim kućama sa tamnim krovovima, fasade su ruinirane, a temelji popucali, što je posledica čestih podrhtavanja planine i vulkanske aktivnosti Etne.
- Naš narod je nekoliko puta stradao od užarene zemlje, ali se uvek vraćao na spržena područja Etne. I na istim mestima zidao kuće, gradio ulice, crkve, kao i plantaže limuna i pomorandži. Jer, zbog bogatstva mineralima, ohlađena lava posle samo nekoliko meseci pretvori se u šarene livade i zelene njive! Zato Sicilijanci imaju običaj da kažu: “Etna jeste opasna, uzima život, ali ga i daje!” – kaže Anđelo Boni.
Planinska magma je odličan građevinski materijal, pa se čak i izvozi sa Sicilije po Evropi. Mnogi domovi, garaže, restorani i terase Sicilijanaca u ovim mestima izgrađeni su od komada ohlađene lave. Meštani se bave uzgajanjem pčela na vulkanskim livadama i prave čuvenu crvenu lozovaču sa šumskim jagodama. Turisti su ovu rakiju od 25 gradi već nazvali “vatra sa Etne”.
- Čak 40.000 Sicilijanaca živi u senci vulkana Etna. Plodno zemljište, puno gvožđa, bakra i minerala, omogućava vrlo dobar razvoj poljoprivrede. Čitava Katanija je okružena divljim jasminom, koji raste iz crnog vulkanskog kamena. Najveće koristi ljudi imaju od uzgajanja limuna i posebne vrste crvene pomorandže, koja je zaštićena, a od koje se pravi čuveni crveni sicilijanski sok – objašnjava nam naš domaćin, dok nas u pauzi ubeđuje da probamo ili vulkanski sok ili vulkansku rakiju.
Zbog svega toga žitelji Santa Venerina i Zaferana ne smatraju da je Etna opasan vulkan. Mirno sede za stolovima, koje su izneli ispred kuće, igraju karte, prodaju seoske suvenire i zagledaju radoznale turiste.
Početkom aprila ove godine na snegom pokrivenom vrhu Etne primećena je kratka erupcija, posle čega je užarena lava danima izlazila iz grotla najaktivnijeg svetskog vulkana. Magma se slivala niz južnu stranu planine prema moru. U noći se užarena lava tamnocrvene boje videla i sa 40 kilometara daljine.
Turisti se nisu uplašili. Naprotiv, navalili su da se penju na planinu.
- Nemci u šali govore da sami Sicilijanci potpaljuju Etnu, jer posle svake erupcije poseta turista poraste za najmanje 30 odsto - kaže naš srpski vodič Ljiljana Filičić.
Istorija kaže da je od postanka do danas planina imala 4.500 erupcija. Od kada je 1669. uništio sve oko sebe, vulkan je do danas 18 puta bacao lavu, a šest puta spržio Kataniju. Najduža erupcija trajala je od 1991. do 1993, čitav 471 dan. Poslednja veća erupcija bila je 2004. godine. Od tada se planina smiruje i smanjuje.
Dok se autobus peo prema vrhu planine, pored nas su promicale ogromne stene ohlađene lave prosto utonule u sitnu zelenu travu i okićene žutim i crvenim cvećem. Etna je visoka 3.300 metara, i kako joj se približavamo, deluje divlje i neosvojivo.
Na 2.000 metara nalaze se veliki parking, tržni centar, nekoliko prodavnica suvenira, pića i vulkanskog kamenja, koji su okruženi crnom sprženom lavom. Sa te visine u dolini se vidi Jonsko more, grad Katanija, obala okrenuta prema Albaniji. A kad je potpuno vedro vidi se i kraj “italijanske čizme”.
Za turiste željne da se približe grotlu vulkana organizuje se odlazak, kombijem ili žičarom, na 3.000 metara visine. Odlučili smo se da odemo drumom, a da se vratimo “žicom”. Vodiči su nam dali čizme i ponudili kabanicu.
Planinski put, koji više liči na iskopine u stenama, nego na drum, vijuga između gromada ohlađene lave, ali i malih bašta sa planinskim cvećem i zelenilom. Rastinje se gubi i na 600 metara od vrha Etne nailazimo na crnu strmu pustinju, prekrivenu tankim slojem okamenjene prašine. Sa peskom i pepelom dim peče oči, uvlači se u kosu, nos i uši. Pesak je svetlucav, sačinjen od sitnih crnih kristala. Sunce na Etni je bakarne boje, zbog gasova koji ga zaklanjaju.
Ovaj predeo planine, udaljen samo 300 metara od vrha sa ogromnim kraterom, liči na onaj koji smo gledali na Mesecu. Padinama ispod vrha Etne šiba hladan vetar i raznosi mirise gareži, zemnih gasova i snega sa vrha planine. Temperatura se sa morskih plus 36 smanjila na nula stepeni.
Levo od stanice za džipove i goste nalazi se ogromni krater, širok preko 380 metara. Na njegovom dnu, vide se usta vulkana, iz kojih izbija gust beli dim. Vetar ga odmah raznosi. Dim izlazi na mah, kao da planina diše. Na ivici kratera je uska staza, kojom se kreću turisti. Od upada u usta vulkana, štite nas samo drveni kočići sa običnim kanapom.
Nekolicina devojaka iz ravnog Srema poželela je da ih baš tu fotografišemo za uspomenu. One su drhtale od hladnoće, a mi od straha, da se neko od nas ne omakne pravo u utrubu vulkana Etna.
- Tek kada se suoči sa džinom koji izbacuje lavu sa dubine od 10.000 metara čovek oseti koliko je mali u odnosu na prirodu. Temperatura lave je izuzetno visoka, a kamenja može da leti i tri kilometra udalj od gasova – otkrila nam je naš vodič Ljiljana Filičić, koja vodi srpske turiste po Etni.
Ovaj opasni i najveći vulkan u Evropi godišnje poseti najmanje devet miliona turista. Svaki od njih za ovu avanturu na planini ostavi najmanje 100 evra. Malo za lepotu koja se vidi, strah i uzbuđenje koji se dožive.
– Seizmolozi u opservatoriji mogu da predvide erupciju tri sata unapred i da uključe alarm za opasnost! Kad pukne zemni gas i krene užarena utroba zemlje, kamenje leti i do 180 metara uvis, a magma se izliva brzinom od 25 tona u sekundi. Lava tada ima temperaturu od oko hiljadu stepeni. Srećom, spora je i putuje niz planinu brzinom 15 kilometara na sat, tako da možemo da je usmeravamo u puste kanjone ili da čekamo da se ohladi – priča nam italijanski vodič Anđelo Bono.
Povratak je bio uzbuljiv jer su se gondole na žičari, zbog snažnog vetra, njihale kao slamke. Silazili smo niz padine prekrivene planinskim i vulkanskim cvećem, i uvlačili se u kanjone koji su ličili na tamne tunele. Tri puta smo zastajali da bi sačekali da se vetar primiri. Toliko nas je tresao da nismo mogli da uživamo i predivnoj panorami ostrva Sicilija i Jonskog mora, koja se pružala pred nama.

KIKLOPSKA OSTRVA
Etna je najverovatnije nastala pre oko milion godina, erupcijom ispod mora. Ime planine i vulkana potiče od grčkog pojma „etna“, što znači gorim. Zbog česte aktivnosti bila je idealna za antičke pisce koji su je smatrali delom bogova.
Italijani su uspeli da ovu divlju planinu pripitome tako što su joj se približili i odlučili da žive na njoj. To su učinili i sa gromadama koje je Etna bacala čak daleko u more. Nedaleko od Katanije, na istočnoj obali Sicilije, leže tri goleme stene u morskim talasima - Kiklopske hridi. Vulkanskog su porekla, a priča je da ih je kiklop bacao na brod na kom je plovio Odisej.
Etna je široka 160 kilometara. I ima sposobnnost, da kada se vulkan razbesni, izbaci kamenje i 10 kilometara daleko od svog vrha. Ako se sa ovih hridi pogleda na vrh Etne, videće se da njen glavni krater liči na divovsko kiklopovo oko.



Izvor: Novosti

Malo da pridonesem slicicama. To mesto gde se nalaze "Kiklopske stene" je verovatno Aci Trezza...

izvor:
http://www.arrakeen.ch/sicmal/sicily.html

Pretnja iz utrobe planete

Zbog njihovog povremenog i lokalnog pojavljivanja ljudi uglavnom ignorišu vulkansku opasnost. Erupcija na Islandu je sve promenila



Ejafjatlajokutl. Jezik se lomi već na samom imenu vulkana koji je na nekoliko dana zatvorio nebo nad velikim delom sveta. A još smo, kažu stručnjaci, dobro prošli. Nije se zapalio nijedan avionski motor zbog kvara sistema za hlađenje izazvanog česticama vulkanskog pepela, od čega su s razlogom strahovali oni koji se razumeju u pogon aviona. Doduše, iz Geografskog instituta Ruske akademije nauka stižu vesti da su tolike, možda i malo veće, prosečne količine pepela kamčatskih vulkana. Tamo je to deo svakodnevice. Što je još važnije, erupcija Ejafjatlajokutla je, vulkanskim aršinima mereno, prilično skromna (na skali indeksa eksplozivnosti vulkana, koja ima osam podelaka, zaustavila se već na prvom). Zasad koncentracija pepela u vazduhu nije čak ni jedan kubni kilometar.
Nakratko poremećeni vazdušni saobraćaj ipak nije ništa u poređenju s mogućnošću da Mesec poplavi kao što se dogodilo 1883, kada je Krakatau počeo da riga vatru između Jave i Sumatre. Zvučni talasi su obišli ceo svet, prenoseći najglasniji zvuk koji je ikada zabeležen na zemlji, vulkansku riku (bio je skoro zaglušujući i na udaljenosti od 5.000 kilometara), a plimni talasi su poremetili sva otvorena mora. Dim iznad grotla podigao se 80 kilometara u vis, dve trećine ostrva na kome se vulkan nalazi raznete su u eksploziji, potpuno je zbrisan i lavom zaliven biljni i životinjski svet u širokom krugu, a još sedam godina temperatura na severnoj Zemljinoj polulopti bila je dva stepena niža od uobičajene. Kiša i sneg su učestali. Krakatau je izbacio 23 kubna kilometra materijala iz utrobe Zemlje. (Poređenja radi, Vezuv je izbacio četiri kubna kilometra pepela i stenja, 79. godine n.e, kad su stradali Pompeji, Herkulanum i Stobi, sa oko 20.000 ljudi).
Od piroklastičkih tokova, divljih talasa usijanog stenja, pepela i gasova koji se šire brzinom zvuka, brišući sve pred sobom kao planinska reka kad s proleća nabuja, stradalo je 35.000 ljudi na Krakatauu i okolnim ostrvima. Samo su pauci na ostrvu Rakata preživeli, zavučeni u pukotine u stenama. Onda se preko noći sve sasvim utišalo. Mesec je još dve godine bio modar ljudskom oku. Krakatau je sam sebe razorio u nizu eksplozija od kojih je najjača, kažu vulkanolozi, bila 13.000 puta moćnija od one koja je ubila Hirošimu. A ni Krakatau nije najgori ubica, Tambora na ostrvu Sumbava, takođe u Indoneziji, odnela je 1815. godine 90.000 života. Ta erupcija je na onom vulkanskom indeksu išla do poslednjeg podeoka.
Ovo, naravno, ne znači da je islandski vulkan jedva izgovorljivog imena bezopasan, nego samo da ima opasnijih, već na Islandu. Kada je 2000. proradio drugi islandski vulkan, Hekla, inače najviši vrh na ostrvu, indeks eksplozivnosti ocenjen je trojkom.
Islandski vulkani su dremljivi i bude se ciklično, na svakih 50 do 80 godina, kaže Torvolver Torverson sa Edinburškog univerziteta. Povećanje seizmičke aktivnosti u poslednjih deset godina svedoči da smo, po svemu sudeći, sada ušli u aktivnu fazu erupcija. Zato je u drugoj polovini 20. veka i bilo toliko neuobičajeno tiho.
Naučnici nisu ni iz daleka jedinstveni kada prognoziraju dalje ponašanje Ejafjatlajokutla. Ocene moguće dužine trajanja erupcije kreću se od nekoliko dana do nekoliko godina, pa čak i nekoliko desetina godina. Postoje i strahovanja, za koja se ne bi moglo reći da su neutemeljena, da bi zbog aktivnosti ovog vulkana mogla da se probudi Katla koja se nalazi u neposrednoj blizini i potencijalno je najopasniji islandski vulkan. Geofizičar Magnus Gudmundson kaže da bi, ako bi se Katla ružno razbudila, ta eksplozija bila neuporedivo jača. Zasad, nije mogućno reći ništa konkretnije jer se Ejafjatlajokutlu ne može ni prići zbog vreline, i zbog pepela.
Vulkan je u stvari proradio još krajem maja 2008. Tada je Island pogodio zemljotres čiji je epicentar bio 50 kilometara od Rejkjavika (6,2 na Merkalijevoj skali). Zato nije neosnovano pomisliti da predstoji još erupcija i ozbiljnih zemljotresa.
Hadrun Larsen, profesorka vulkanologije na Islandskom univerzitetu analizirala je istorijske podatke i obrasce slojeva lave u poslednjih 800 godina. Utvrđeno je da islandski vulkani imaju cikluse pojačane i smanjene aktivnosti.
Vršne vrednosti tih ciklusa su po svemu sudeći u neposrednoj korelaciji s nizom zemljotresa koji smanjuju napon na tektonskim raselinama u blizini Islanda, endogenog ostrva u Atlantskom okeanu.
Larsenova i njene kolege dokazali su da je debljina glečera Vatnajekul na Islandu, ispod koga se kriju veoma aktivni vulkani Hrimsvotn i Bardarbunga smanjivala od šest do jedanaest puta na svakih 40 godina u ciklusima pojačane aktivnosti, odnosno svega tri puta tokom četrdesetogodišnjeg perioda u vreme ciklusa smanjene aktivnosti. U drugim rejonima Islanda takođe je primetna ova cikličnost erupcija. Za vreme ciklusa pojačane aktivnosti erupcije nisu samo češće nego i znatno intenzivnije. Tako je, u najrazornijoj erupciji koja se na Islandu dogodila 1783, kada je vulkan Laki izbacio neuporedivo više lave nego u bilo kojoj drugoj erupciji, ta lava pokrila površinu od 565 kvadratnih kilometara! Stradalo je više od pola stočnog fonda u zemlji. To je izazvalo glad pa je pomrla jedna četvrtina stanovništva. Ta katastrofa se dogodila kada je ovaj rased u Atlantiku tek počeo da se javlja. Ako sada stupamo u aktivniju fazu, logično je da verovatnoća novih erupcija bude znatno veća.
Todarson se ne libi da proceni, na osnovu skorašnje vulkanske i seizmičke aktivnosti, da Island zaista ulazi u novu aktivnu fazu, koja će potrajati 60 ili nešto više godina, i čije vršne vrednosti mogu da se očekuju između 2030. i 2040.
Kada je Ejafjatlajokutl počeo da izbacuje lavu u decembru 1821, to je trajalo sve do januara 1823. Doduše, tada nije bilo ni vazdušnog saobraćaja ni televizije, mada su ljudi bili podjednako skloni panici.

NIN

Požar koji je izbio na planini Kenija uništio je nekoliko stotina jutara šume i primorao hiljade slonova i drugih životinja da pobegnu.



Predstavnik kenijske službe za očuvanje sredine Pol Udoto rekao je danas da su turisti koji borave na padinama planinebezbedni od požara, koji je izbio u četvrtak.

Patrik Vanjohi, upravnik turističkog centra Mauntinrok lodž rekao je da je vrlo verovatno da će
životinje potražiti spas na farmama u podnožju planine, što bi moglo da ih suoči sa ljudima i dovede do sukoba.

Planina Kenija je visoka 5.199 metara i druga je po visini planina u Africi.

(Beta)

Oluja snage tajfuna izazvala je danas saobraćajni haos u Japanu, a snažni vetrovi i kiša blokirali su na desetine hiljada ljudi na aerodromima i železničkim stanicama. Stradale dve, a povređeno blizu 100 osoba.





Nacionalna meteorološka agencija pozvala je građane da ostanu u kućama.

Kako je saopštila policija, žrtve su poginule usled rušenja dva odvojena magacina - jednog u sevenom gradu Tojami i drugog u Kagavi na jugu zemlje.

Javni TV servis HNK procenio je broj povređenih na najmanje 97.

Oluja je zaustavila vozove i prizemljila više od 500 aviona na domaćim letovima u Tokiju i njegovoj okolini.

Mnoge firme i prodavnice zatvorene su rano jutros, a bez struje je više od 10.000 domaćinstava na severu Japana.

(Beta)

Bas ih nesto sve snalazi