Apoteka stara 5000 godina
Primena bilja u lečenju bolesti ima pisane tragove iz 3.000 g. pre nove ere

S prirodom kao vođom, ne može se nikako zalutati (Natura duce errari nullo pasto potest).

Akademik prof. Jovan Tucakov je često govorio da nema naroda bez istorije, da je sadašnjost određena događajima u prošlosti, te ni zdravstvene kulture nema bez njene istorije. Proučavanjem istorije razumećemo sadašnje zdravstvene prilike, ispravljanjem grešaka prošlosti obezbedićemo viši nivo zdravstvene kulture i zdraviju budućnost.

Istorija primene bilja u lečenju bolesti ima pisane tragove iz 3000 godina pre nove ere. Prvi pisani dokument potiče iz Kine i naziva se Pent-sao.

U induskim svetim knjigama - Vedama spominje se i veliki broj biljnih lekova.
Stari Egipćani su poznavali mnoge lekove sačinjene iz bilja, a pretpostavlja se da i ime Farmacija potiče iz ovih krajeva, od imena boga lečenja i hemije Pharmaci.

Beli hleb bezvredan

Prve naučne podatke pružaju Hipokratova dela (5-4) pre nove ere. U delu "Corpus hipocraticum" opisano je oko 300 lekovitih biljaka koje su podeljene prema fiziološkom dejstvu.

Najdragoceniji spomenik srpske medicinske kulture po rečima dr Relje Katića je Hilandarski kodeks koji potiče iz Húń ili Hń veka. To je jedina medicinska knjiga toga doba pisana na narodnom jeziku (u Evropi su medicinske knjige pisane na latinskom).

Početak HH veka zapretio je lekovitom bilju da bude potpuno izbačeno iz upotrebe. Tako su lekovi koji su hiljadama godina uspešno korišćeni postali predmet podsmeha i omalovažavanja. Proterivanje lekovitog bilja iz terapije može se porediti sa mrakom srednjeg veka koji je vladao Evropom.

Razvoj industrije i popularisanje upotrebe industrijski obrađene hrane je još jedan atak civilizacije na naše zdravlje. Prerada i proizvodnja polugotovih i gotovih jela koja svojim lepim izgledom i doteranim ukusom praćena nekritičnom reklamom podstiču potrošnju koja za cilj ima upotrebu industrijski proizvedene hrane.

Ovakva hrana je ispravna u smislu higijenske ispravnosti, ali je štetna jer ne sadrži biološki vredne sastojke koji su uništeni preradom, a neophodni su za normalno funkcionisanje organizma.

Belo brašno, industrijski šećer su namirnice koje su u svakodnevnoj upotrebi. U visoko razvijenim zemljama (zbog prekomerne upotrebe) označene su kao uzrok mnogih zdravstvenih problema. Hleb dobijen od belog brašna potpuno je bezvredan. U ishranu ga je u 18. veku uveo francuski vojni apotekar Parmantier.

Ovo je samo jedan u nizu dokaza kako jedan ozbiljan čovek može da napravi čovečanstvu lošu uslugu koristeći pogrešno svoj autoritet. Ista stvar je sa šećerom. Oksalna kiselina koja je produkt razlaganja šećera u organizmu izlučuje se preko bubrega, ali se deo zadržava u tkivima što pogoduje reumatizmu, migrenama, nervnim smetnjama, stvaranju bubrežnih kamenaca...

Engleski naučnik Džon Jutkin u svojoj knjizi "Čist, beo i smrtonosan" naveo je: "Postoje dve neoborive činjenice u vezi sa šećerom: prvo - nema nikakve fiziološke potrebe za šećerom kao što je fabrički.

Drugo kada bi samo mali deo onoga što se već zna o štetnosti šećera bio otkriven u vezi sa nekom drugom materijom koja se upotrebljava kao dodatak hrani, ta materija bi bila zabranjena."

U svetu se za sada došlo do stava da je rafinisani šećer štetan za organizam ukoliko se nekontrolisano koristi. Shodno ovome utvrđeno je da dnevna doza ne bi smela da pređe 50 g što se smatra neškodljivom, ali ne i preporučljivom količinom.

Povećana energetska vrednost hrane bogate tzv. "praznim kalorijama" (beli rafinisani šećer, belo brašno, alkohol...) uzrok je povećane gojaznosti stanovništva i opstipacije (zatvora) koje su postale ozbiljni zdravstveni problem u industrijski razvijenim zemljama.

Šećer je štetan

Prema prognozama promena zdravstvenog stanja stanovništva SZO (Svetka zdravstvena organizacija) ukazuje da će glavni zdravstveni problemi budućnosti proizlaziti iz neadekvatnih navika i ponašanja, masovne upotrebe visoko tehnološki obrađene hrane - siromašne biološki vrednim sastojcima, nedovoljne fizičke aktivnosti, preterane upotrebe alkohola, gojaznosti...

Ovakav način ishrane razlog je poremećenoj razmeni materija u organizmu, a ona je osnov patogeneze mnogih oboljenja. Hemijske promene u organizmu, njihovu usklađenost i brzinu obezbeđuju hiljade različitih fermenata za čiju izgradnju su neophodni vitamini, mikroelementi, oligoelementi... Nedostaci ovih supstanci uzrok su poremećene sinteze fermenata, čiji nedostatak je uzrok poremećene razmene materija.

U nemogućnosti da menja već stečene navike masovne upotrebe industrijski obrađene hrane, neadekvatne navike u ishrani naučnici su preporučili proizvodnju i upotrebu jedne potpuno nove grupe proizvoda koji bi uz svakodnevnu upotrebu obezbedili nedostatke u ishrani i bili preventiva mnogih bolesti. Tako je lekovito bilje i prirodne sirovine opet našlo svoje mesto u zaštiti i očuvanju zdravlja.
Piše: Vukica Stevanović

Biljni dodaci za
srce i krvne sudove
Čovek se leči biljkama hiljadama, a "hemijom" oko 200 godina

Nacionalni institut za zdravlje SAD (National Institute of Health) odnosno njihova kancelarija za suplemente (Ofice of Dietary Suplements) dao je službenu definiciju dodataka hrani (suplemenata) koja glasi: "To je svaki proizvod (osim duvana) koji je namenjen dopuni ishrane, a sadrži jednu od sledećih komponenti - vitamine, minerale, bilje ili lekovito bilje, njihove koncentrate ili ekstrakte ili pak njihove smese. Suplementi se nalaze na tržištu kao meke ili tvrde kapsule, praškovi...

Među ovim danas nezaobilaznim preparatima koji su postali nezaobilazni deo svakodnevne ishrane izdvajaju se najčešće korišćeni:
- Suplementi - antioksidansi
- Suplementi za sportiste
- Biljni suplementi
- Suplementi za srce i krvne sudove
- Suplementi - vitamini i minerali
- Suplementi - masne kiseline
- Suplementi - za mršavljenje
- Suplementi - za varenje

Stalna kontrola

Svako pripisivanje biljkama univerzalnih svojstava je špekulacija te svakako nisu u pravu oni koji veruju da su biljke svemoguće, ali ni oni koji osporavaju bilo kakvu lekovitost biljaka. Istina je negde na sredini.

Na osnovu činjenice da se čovek leči biljkama hiljadama godina, a sintetskim lekovima oko 200 godina nije teško doneti odgovarajući zaključak. Najveći deo biljnih suplemenata je ispitan, a za mnoge postoje dobro kontrolisane studije.

Neke biljke imaju izuzetno korisne učinke (beli luk, ginko...)Uzimanje biljaka ili delova biljaka za koje se ne zna sastav niti količine aktivnih supstanci može se porediti sa uzimanjem pečuraka za koje se ne zna da li su otrovne ili ne.

Poseban problem je i kontrola kvaliteta lekovitog bilja, bilo da se konzumiraju čajevi ili farmaceutski oblici koji sadrže biljne ekstrakte. Prisustvo pesticida se povećava ekstrakcijom aktivnih principa, te je sigurnost za ispravan proizvod i očekivani efekat samo proizvod koji je pripremljen prema dobroj proizvođačkoj praksi.

Bitno je imati odgovarajuće informacije o biljnom suplementu. Svaki korisnik u interesu svog zdravlja ima pravo na sve informacije o preparatu koji koristi bilo one pozitivne ili negativne. Nedopustivo je uvećavati dobre karakteristike proizvoda, a negativne umanjivati ili izostavljati.

Biljni suplementi su u savremenoj automedikaciji nezamenjivi proizvodi. Naša poslednjih godina stvorena navika da slobodno u apotekama kupujemo lekove vrlo jakog farmakološkog delovanja mimo lekarske kontrole pa i van kontrole sporednih efekata mogu u rezultatu, ako se ovakva praksa nastavi, bitno pogoršati ukupno zdravstveno stanje građana.

Biljni suplementi

Nedavne polemike o slobodnoj kupovini anksiolitika (bensedin...) i insistiranja na poštovanju zanemarenih zakonskih propisa koji su i doneti na temelju poznavanja ovih preparata i posledica njihove nekontrolisane upotrebe.

Od svoje registracije do danas ovi preparati su predviđeni da se izdaju samo na recept lekara jer je njihova upotreba i dopuštena samo pod kontorlom lekara. I lekar i apotekar su dužni da upozore pacijenta da se prilikom uzimanja ovih preparata menjaju psihofizičke sposobnsoti te ih ne treaba uzimati u veme upravljanja motornim vozilom.

Svetska zdravstavena orgnaizacija je zbog preterane a često i neopravdane upotrebe benzodiazepina, te zbog stavaranja zavisnosti preporučila upotebu samo kod izričitih indikacija.

Dakle nema ni jednog razloga d bilo ko bez preke potrebe i bez konsultacije sa lekarom koristi ovu grupu prozivoda.

Napetosti, uznemirenost, strahovi, stresovi... koje nosi svakodenvni život civilizovanog društva mogu se ublažiti biljnim suplementima, ali i biti prevencija oštećenja i stanja koja se definišu kao izričite indikacije i traže ozbiljno lečenje.

Nemački istraživač Kretzschmar je nakon detaljnog ispitivanja 1970. godine, opisao sve evidentirane učinke biljke KAVA-KAVA kada je upoterbio sledeću definiciju: "emocionalni i mišićni relaksans s stabilizirajućim efektom na emocije tj. stimulirajućim delovanjem na razmišljanje i donošenje zaključaka".

Piper Methzstocim KAVA-KAVA je poznata na ostrvima Pacifika već 300g. Od korena biljke priprem se čaj koji se pije uz tradicionalni religiozni obred, a deluje opuštajuće. James Cook je 1769. godine na polinezijskim ostrvima video domorodačke devojke kako koren biljke žvaću a zatim ga ubace u kokosovo mleko.
1986. godine, istraživači su utvrdili da i domoroci sa ostrva Pacifika koriste napitke korena biljke KAVA-KAVA kao antistresni tonik i napitak za miran san.

Opsežnim istraživanjima je utvrđeno je da je nosilac dejstva korena KAVALAKTON i da je najlekovitiji koren star 4 godine jer ima najveći sadržaj kavalktona.

Testovima na životinjama potvrđeno je reklasirajuće delovanje bez uspavljujućeg efekta tako da upotreba korena ove biljke nije opasna za vozače motornih vozila.

Dosadašnja istraživanja su pokazala i blagotvorne učinke na pojavu bezrazložnog straha, zabrinutosti a uptoreba napitaka, tableta ili kapsula sačinjenih iz korena biljke Kava Kava ne izaziva pospanost, zaboravnost...

Koren biljke Piper Methzsticum Kava-Kava masovno se koristi u Evropi, a Nemačka, Britanija, Švajcarksa i Austrija su odobrile upotrebu korena biljke u tretmanu napetosti, nesanice, nervoze i nemira na osnovu farmakoloških podataka i povoljnih kliničkih studija.
Piše: Vukica Stevanović

Ovas biljna vijagra
Čajkanović je pisao da ima ulogu i u "ljubavnim gatanjima"

Kava-kava postaje opšte prihvaćen napitak. Priprema se od praha biljke koj ise rastvara u hladnoj vodi. Upotreba pre spavanja donosi miran san. Buđenje nije praćeno mamurlukom i usporenošću.

Dakle naša preporuka je da ukolik oveć pribegavate automedikaciji nikako ne posežete za lekoviam čija upotreba mora biti pod kontrolom lekara.

Biljni suplementi su zbog svojih blagotvornih učinaka primenjeni i uz preporučenu terapiju lekara. Oni omogućavaju smanjenje doze sintetskih preparata a samim tim i negativne efekte.

Avena sativa ovas-zob je žitarica oja se gaji u svim delovima Srbije. Čajkanović navodi važnu ulogu ovsa u domaćem kultu (slama od ovsa se na badnje veče prostire po kući, njime se posipa drvo koje će se odseći za badnjak...). Naša narodna medicina u kontinuitetu koristi ovu žitaricu za ublažavanje mnogih tegoba.

Štiti sluznicu

Savremena nauka je utvrdila opravanost narodnog poverenja i danas je ovas biljka koja se preporučuje:
- za svakodnevnu ishranu kao biološki vredna namirnica
- kao sastojak mnogih dijeta u prevenciji i terapiji
- kao lek

Opsežnim istraživanjima je utvrđeno prisustvo mnogih minerala Ca, P, Fe, K, Mg, Zn. Najbolji je izvor Ca među žitaricama. Dobar odnos masnih kiselina od kojih je najznačajnija oelinska, te bogatstvo sluznim sastojcima određuje ga kao biološki visoko vrednu namirnicu koja se preporučuje u svakodnevnoj ishrani.

Sluzne materije kojima je ovas bogat blagotvorno deluje na obolele organe za varenje - štite sluznicu i ublažavaju bolove. Svakodnevna upotreba kašice i čorbe od osvsenog brašna smanjuje lučenje želudačnog soka, što se koristi protiv hiperaciditeta i akutnog pankreatita kada je neophodno na najmanju meru svesti lučenje želudačnog soka.

Za lečenje pankreatita, proliva i prevelike kiselosti želudačnog soka uzima se 100 g. oljuštenog ovsa (brašna, griza ili mekinja) i kuva u 1,5 lit. vode dok se ne ukuva na 1 lit. zapremine, ohladi i mlako upotrebi. Može se koristiti slano po ukusu ili zaslađeno medom ili nekim voćnim sirupom (maline, višnje, ribizle).

Istraživanja su pokazala i blagotvorne učinke na pojavu bezrazložnog straha, zabrinutosti a upotreba čaja, kapi, tableta ili kapsula sačinjenih iz plodova ovsa koristi se i u Americi i Evropi, u tretmanu napetosti, nesanice, nervoze i nemira...

Ovas je postao opšte prihvaćena namirnica. Ako primenimo Hiporkatovu preporuku:
"Neka ti hrana bude lek, a lek hrana"
Onda ćemo se potrudiri da svakodnevno koristimo ovas i obezbediti normalan razvoj svoje dece, zdravo se hraniti i zreloj dobi, te se uz pomoć ove žitarice štiti od stresa i otklanjati napetosti i nervoze koje donosi svakodnevnica.

Kultne biljke je poverenje naroda izdvojilo.
Nauka je potvrdila da je narod bio u pravu.
Za ovas je Čajkanović zapisao da ima ulogu i u ljubavnim gatanjima.
Nauka je utvrdila još jednu indikaciju koja preporučuje ovas za svakodnevnu upotrebu. Prisustvo značajnih aminokiselina, minelara, vitamina i masnih kiselina objašnjava njegovo afrodizijačno delovanje.
Danas se već na svetskom tržištu nalaze niz preparata koji u svom sastavu imaju ovsa i nude se u prometu kao biljna vijagra.

Mi vam preporučujemo:

Ovsenu kašu
20g ovsenih pahuljica, 2 jabuke, 1 kašiku slatke pavlake, 1/2 limuna, 3 kašike vode, 10g oraha.
Ovsene pahuljice nakvasiti sa četiri kašike vode i ostaviti da odstoje. U nabubrele i omekšale pahuljice dodati pavlaku, limun i izrendane jabuke. Kaša se posipa mlevenim orasima.

Naš žen-šen
Umesto jabuka može se dodati i drugo voće. Ako se doda sušeno voće mora se prethodno ostviti da bubri 24 sata a onda usitniti i dodati u kašu.

Kapi od ovsa
100 g oljuštenih plodova usitniti i preliti sa 500 g ljute rakije.
U dobro zatavorenoj posudi ostaviti sedam dana da stoji uz svakodnevno mučkanje.

Profesor Tucakov ističe koliko je naš narod cenio lekovito bilje. Ono mu je uvek bilo najvažniji i najpristupačniji lek. Naše narodne pesme podstiču to poverenje naroda i mnogi stihovi naših epskih pesama imaju psihosugestivni karakter koji predstavlja značajan psihoterapijski faktor.

"Po narodnom shvatanju odoljen ili odolen je biljka neobična. Ko nju ima, može svačemu odoleti. Stariji svet, osobito u istočnoj Srbiji, i danas veruje da je uvek dobro da se ima malo odoljena u pojasu, u džepu, ušivenog u nekoj amajliji itd. To pomalo podseća na verovanje u čudotvornu zaštitnu i lekovitu moć belog luka u nas i ženj-šenja na Dalekom istoku".
Piše: VUKICA STEVANOVIĆ

Odoljen štiti decu
Bio je poznat i starim Slovenima

Da zna ženska glava, Što j' odoljen trava, Svagda bi je brala, U pas ušivala, Uza se nosila".

Mestimično se još održalo narodno verovanje da svaka majka koja ima malo dete treba uvek pored deteta da ima koren odoljena, da odoli. Da se odupre svakoj bolesti.
"Da ne ima odoljena trave, Ne bi majka odranila sina, Nit' bi seka brata odnjihala..."
   

Žitarice najzdravija hrana, tvrdi moderna medicina

Narod veruje u veliku zaštitnu moć odoljena, koji ga štiti čak i od zmaja:
"Kad je došla zmaju u dvorove, Podmetnu mu trave odoljena, Odmah zmaju naudilo cveće, Te ti leže glavom bez uzglavlja..."

Naši pesnici opevali cveće pa i lekovito bilje, a Zmaj u jednoj od svojih najlepših pesma "Đulići" spominje odoljen:
"Snivo sam te, a ti puna cveća, Među cvećem lekovita bilja, Bilo stitka, ljubice i krina, Odoljena, čubra, devesilja..."

Odoljen je bio poznat starim Slovenima o čemu svedoči i staroslovenska reč odoljen. Čajkanović navodi da je odoljen jak apotropojon (amajlija, sredstvo za zaštitu od nesreće, uroka i sl.).

Dobro za srce

Odoljen je danas jedna od vodećih biljaka u fitoterapiji. Koristi se u raznim farmaceutskim oblicima (čaj, tinktura, tablete... (Ovome je doprinelo njegovo umirujuće delovanje na nervni sistem, te se preporučuje svim osobama koje su napete, uznemirene, imaju probleme sa koncentracijom... Deluje dobro i na srce. Daje se u kombinaciji sa drugim biljem protiv nadimanja.

Nosilac lekovitog svojstva je etarsko ulje kojeg ima u biljci od 0,2-2%. Variranja sadržaja etarskog ulja razlog je da se odoljen ne sakuplja u prirodi već se za potrebe farmaceutske industrije koristi gajeni koren. Gaji se i kod nas ali nedovoljno. Masovna upotreba proizvoda odoljena je razlog da treba podsticati i razvijati gajenje ove biljke. Najviše se gaji u Belgiji i Holandiji odakle se i izveze najviše odoljena.

Naša ekonomska situacija i opšte prilike, odnosno stres kojima je narod izložen poslednje decenije doprineli su povećanju potrošnje proizvoda sačinjenih od odoljenja. Međutim daleko više je porasla potrošnja sintetskih proizvoda koji su jeftiniji i pristupačniji istanjenom džepu. Posledice nekontrolisane upotrebe sintetskih proizvoda u narednom periodu će ugrožavati naš već krajnje osiromašeni zdravstveni budžet.

Stoga upućujemo na nekoliko recepata koje bez velikih finansijskih opterećenja svako sebi može priuštiti:
Protiv nervoze: 50 g nane, 30 g sitno iseckanog odoljena i 20 g trave ive. Jedna supena kašika ove smeše se popari sa 200 g ključale vode, poklopi i posle dva sata ocedi. Zasladi se medom i pije toplo posle jela ujutru i uveče.

Protiv nesanice: 30 g odoljena, 40 g hmelja i po 15g nane i matičnjaka se pomeša. Priprema se kao i prethodni čaj i pije jedna šolja pre spavanja.

Protiv nervoze u klimakterijumu koje su praćene lupanjem srca: Izmešati po 15 g odoljena, cveta lavande, kima, morača i po 20 g gloga i matičnjaka. Tri supene kašike ove smeše se popari sa 500 g ključale vode, poklopi i posle dva sata ocedi, medom zasladi i popije u toku dana 3-4 doze.

Ko ne voli čajeve ili neće pripremati svakodnevno napitak zbog nedostatka vremena može pripremati kapi (tinkturu): 20 g iseckanog odoljena prelije se u tegli koja se hermetički zatvara sa 100 g razblaženog alkohola (70%), drži 8-10 dana uz češće mešanje zatim procedi. Dobijena tečnost se sipa u čiste bočice dobro zatvori i pije 20-30 kapi po potrebi. Za probleme nesanice uveče pre spavanja. Za smirenje dva do tri puta dnevno.

Fitoterapija je grana farmakologije koja se bavi izučavanjem lečenja pomoću bilja. Farmakognozija je nauka o prirodnim lekovima anorganskog (mineralnog) i organskog (biljnog i životinjskog) porekla. Naziv potiče od grčke reči FARMACON što znači lek ili otrov i GNOSIS što znači znanje, poznavanje.

Ni jedna od ovih nauka nisu nikad pripadale alternativnim načinima lečenja. One su bile i ostale naučna medicina. Bilo je pokušaja izbacivanja lekovitog bilja iz terapije, bilo je u značajnoj meri i potisnuto sintetskim lekovima, ali su istrajni i uporni istraživači uspeli da dokažu zablude i da veliki broj prirodnih sirovina vrate u terapiju.

Stara metoda

Stoga se slobodno može reći da je lečenje lekovitim biljem staro koliko i čovečanstvo.List medveđeg grožđa (Uvae ursi folium) u terapiju je uveo Galen u prvom veku naše ere a u naučnoj medicini je i danas.

Sigurno je da niko ozbiljan neće urinarne infekcije lečiti samo čajem, ali kombinacijom čaja i sintetkog leka svakako. Ovakvom kombinacijom se obezbeđuje sigurnost lečenja, a korišćenje čaja i nakon izlečenja određeni vremenski period štiti pacijenta od recidiva bolesti.

Fitoterapija bolesti disajnih organa ima veliki značaj na ublažavanju tegoba te u uspešnom lečenju. Broj biljaka koje se koriste je iznenađujuće veliki, delovanje je naravno različio. Manjem broju je naučno potvrđeno delovanje pa će reči biti pre svega o njima.Selekcija nije jednostavna jer su simptomi i tok bolesti vrlo kompleksni.

Kašalj je simptom laringealnog-trheitisa, ali kašalj prati i bronhitis, hronični bronhitis i astmu. Da bi se upotrebio pravi preparat moraju se dobro poznavati karakteristike lekovitih sastojaka i načini njihovih delovanja.
Piše: Vukica Stevanović

Čudesni beli slez
To je jedna od najstarijih lekovitih biljaka

Stoga biljke koje se koriste u ovoj terapiji delimo na :
- MUCILAGINOZA - sadrže sluz
- EKSPEKTORANSI -Sadrže saponozide
- BRONHOSPAZMOLITICI - Sredstva / rszličitog sastava/ protiv spastičnog bronhitisa

Mucilagoinozna sredstva sadrže sluz koja prekriva upaljenu sluzokožu te ublažava nadraženost.U ovom slučaju pogrešno bi bilo upotrebiti preparat koji sadrži saponozidne ekspektoranse.Pravilan izbor preparata pomoći će bolesniku tako šo će mu ublažiti tegobe i skratiti trajanje bolesti.

Jedna od najznačajnijih sluznih droga je :
ALTHEA OFFICINALIS - Beli slez
Beli slez je jedna od najstarijih lekovitih biljaka.Dioskorid u svom delu MATERIJA MEDIKA daje uputstva o njegovoj upotrebi 77. g. naše ere.

Kako je i rečeno nosilac delovanja je sluz koje ima naviše u korenu biljke 35%.
Za uspešno delovanje je neophodna i pravilna priprema.Zbog visokog procenta skroba u korenu koji bi mogao sprečiti oslobađanje sluzi čaj se priprema na hladno.Kšika belog sleza se usitni i prelije sa 200g hladne vode i uz povremeno mešanje ostavi da stoji 2-3 sata.Ocedi se i pije ili grglja.

List je najbolji

Novorođenčetu ovako pripremljen čaj stavljati u kapima u nosić.
Slez ublažava upalna stanja gornjih disajnih puteva, a to delovanje seže i do želuca.

Karlo Veliki je 812. godine u svojim Kapitularima naredio da se beli slez mora gajiti na svim državnim imanjima, a mi to posle jedanaest vekova nismo uspeli.

Neracionalno ponašanje je opstanak ove biljke u prirodi ugrozillo te je i njeno sabiranje u prirodi ograničeno i pod kontrolom.Eksploatacija iz prirodnih staništa u Vojvodini je zabranjena jer je stanje vrlo alarmantno. Ovakvim ponašanjem ugrozili smo biljku koja je pri tom i značajan izvozni artikal.
TUSSILAGO FARFARA - PODBEL

List ove biljke koristi se više od cveta jer je bogatiji sluznim materijama.Pored sluzi biljka sadrži i gorke materije koje imaju tonizirajuće dejstvo.Stoga se njegova upotreba preporučuje kod hroničnog kašlja, a značajna poboljšanja su zabeležena kod emfizema pluća i silikoze, gde su drugi zakazali.
PLANTAGO LANCEOLATA - BOKVICA

Bokvica nije čisti mucilaginozum jer pored sluzi sadrži i taninske supstance i silicijum. Koristi se i u svežem i suvom stsnju.
Koristi se kao protivupalno sredstvo gornjih disajnih puteva.Svež sok povoljno deluje na cirkulaciju.U narodu je raširenn spoljna upotreba bokvice za zaceljenje upaljene kože.

Čajne smeše koje se koriste za lakše iskašljavanje:
Po 50 grama korena belog sleza,morača i lista podbela se izmeša i supena kašika ove smeše sa 200 g. ključale vode, poklopi i posle dva sata ocedi i pije na svakih 10-15min jedna kašika.

Po 30 grama korena i lista belog sleza izmeša i supena kašika ove smeše se prelije sa 200 g. hladene vode, poklopi i posle dva sata ocedi i pije na svakih 10-15 min. jedna kašika. Pije se zaslađen medom ili sokom od višanja, ribizli ili kupina. Ovi aromaični sokovi maskiraju bljutav ukus ovog čaja.

Prati ruke

Budući da nailazi period koji karakterišu češće prehlade i grip koji se mogu razviti u epidemije, stoga nije na odmet podsetiti se šta nam je činiti da svojim ponašanjem ne doprinesemo bržem širenju bolesti.

Pre svega, šta kažu istraživači o našem znanju o prehladi i njenoj prevenciji? Pođimo od roditelja koji su bitna karika u obezbeđenju prevencije prehlade, a zatim i u sprovođenju terapije. Rezultati istraživanja ukazuju na velike zablude i oskudno znanje.

Veliki broj veruje da su neke prehlade posledica bakterijske infekcije, a vrlo visok procenat smatra da prehladu i bronhitis treba lečiti antibioticima, što je vrlo opasno, ako se i upuste u ovakvu terapiju bez konsultacije lekara.

Naime, prehlada je posledica napada virusa na organizam. Antibiotici ne deluju na viruse, ali to i nisu lekovi namenjeni automedikaciji.
Kako bismo i svoju okolinu i sebe zaštitili, neophodno je da znamo da se prehlada lakše prenosi preko nosa i ruku nego preko usta.

Često pranje ruku je važan element preventive, a pranje ruku antibakterijskim sapunima nema prednost nad običnim sapunom. Redovno provetravanje prostorija i izbegavanje izlazaka na mesta gde se okuplja veći broj ljudi, ako svako od nas ispoštuje preseći će lanac kojim se širi epidemija.

Beli luk

Ako svojim svakodnevnim obrocima dodamo namirnice bogate vitaminom C, beli luk , čajne napitke i voćne sokove, pomoći ćemo odbrambenim snagama da odole napadu virusa, ili bar da se lakše izbore sa njima.

Posebno treba istaći neophodnost upotrebe belog luka.
- Beli luk je višegodišnja biljka koja se vegetativno razmnožava. Ova činjenica je verovatno razlog narodnom verovanju da seme luka može učiniti čoveka besmrtnim, ali ga je nemoguće naći jer ga vile pokupe.

- U Tutankamonovoj grobnici pronađena je glavica belog luka.
- Tokom izgradnje piramida, egipatski robovi su jeli svakodnevno beli luk.
- U Bibliji se spominje jelo od belog luka i sirćeta
- Plinije je zabeležio 61-nu upotrebu belog luka.
- Galenus ga takođe pominje u svojim spisima

Ogromno poverenje koje stolećima narodi svih kontinenata ukazuju belom luku dobilo je i naučnu potvrdu..
Beli luk je jedna od najlekovitijih biljaka. Provereno smanjuje nivo holesterola u krvi, snižava krvni pritisak, ima antibiotska svojstva, moćan je antioksidans, stimuliše prirodnu odbranu organizma te je odlična preventiva protiv gripa i prehlade.

Nedovoljna upotreba belog luka uzrokovana je njegovim mirisom. Za otklanjane neprijatnog zadaha, treba sažvakati nekoliko zrna kafe, anisa i kima.
Takođe važna potpora organizmu za odbranu od napada virusa su napitci i to u obliku čajeva i voćnih sokova.
Piše: VUKICA STEVANOVIĆ

Koje čajeve treba piti
Najbolji su od kamilice, lipe, koprive, matičnjaka, šipurka...

Čajeve prilagodite svom ukusu, a birajte iz svoje apoteke. Ovo je prilika da vam predložimo spisak čajeva koja bi svaka kuća trebala da ima. Oni treba da postanu i deo svakodnevnih nabavki kao i sve ostale namirnice. Redovna nabavka i određena zaliha je preduslov sticanja navike za redovnu upotrebu čajnih napitaka.

1. Čajevi od cvetova - kamilica, lipa, lavandula
2. Čajevi od listova - nana, matičnjak, žalfija, bokvica, kopriva
3. Čajevi od cele biljke /herbe/ - majčina dušica, kantarion
4. Čajevi od plodova - šipurak, kim

EVO NEKOLIKO ČAJNIH SMEŠA KOJE MOŽETE PRIPREMITI I SAMI :
- Po 20 g nane, majčine dušice, lipe, kamilice i zove izmešati. Supenu kašiku ove smeše preliti sa 200 g ključale vode, poklopiti i nakon 15 min ocediti. Piti zaslađeno medom .
- Po 50 g nane i matičnjaka. Pripremiti kao prethodni
- Po 25 g nane i matičnjaka, po 10 g kamilice, morača i kima izmešati. Tri supene kašike ove smeše preliti sa 500 g ključale vode i ostaviti da stoji preko noći. Ocediti i piti u toku dana češće u malim porcijama.

Srpski kodeks

Naša istorija zdravstvene kulture bogata je i izučavajući je možemo ispravljati greške ili stranputice na koje smo skretali. Hilandarski medicinski kodeks sadrži spise evropske naučne medicine od DžII do DžV veka. NJegovim otkrićem ispravljeno je pogrešno gledište naše nauke da su se Srbi u srednjem veku lečili uglavnom gatanjem i vražbinama. Gatanja i vražbina je bilo, ali ništa više no u Francuskoj i Italiji gde su postojale medicinske škole.

U ovom kodeksu, u poglavlju iz interne medicine, preporučuje se ponašanje lekara pri prepoznavanju kliničke slike:
" Hipokrat, učitelj, savetuje svakom lekaru kada prvi put dođe radi lečenja kod nekog bolesnika da se prvo upozna sa njegovim opštim zdravstvenim stanjem ...Pre bilo kakvog pregleda , treba sa njim da porazgovara o njegovom svakodnevnom načinu života, tj. njegovoj ishrani, o tome koja jela rado jede i u kojoj količini, da li mnogo pije ili ne, običava li da zimi stanuje u toplim prostorijama a leti u hladnim, da li često polno opšti sa ženom ili ne, da li živi u mestu gde je čist vazduh ili ne, kao i o njegovom starosnom dobu...."

Da li je civilizacija nekadašnji ideal čovekovog savršenstva zamenila novim, savršenstvom stvari. Zagubljena vrednost, ruke pružene od čoveka čoveku, bez obzira na rasu, religiju ili politički pogled na svet, za posledicu ima pojavu epidemijskog širenja neuroza, strahova ...

Čoveku našeg doba životni oslonac postaju proizvodi farmaceutske industrije. Dan počinje tabletama za dobro raspoloženje a u san tone opet uz pomoć tableta, i to po svom izboru, bez ikakve konsultacije sa lekarom. To sigurno nije preporučljiva praksa. Automedikacija je jedino opravdana kada se biraju blaga fitoterapijska sredstva. Među njima značajno mesto ima: Hypericum perforatum: /St.John's Wort/

Bogorodičina trava, Kantarion

Bogorodica je nakon mešenja hleba oprala ruke i od kapljica vode ostale su pege na lišću biljke, navodi Čjkanović. Biljka se sa odoljenom stavlja u amajlije zbog jake demonske snage. Ubrana u međudnevici, siguran je utuk protiv veštica.

Kantarion je u Srbiji vrlo rasprostranjena biljka ali je neracionalno sabiranje i uništavanje ugrozilo prirodno obnavljanje staništa te je zarad njenog očuvanja u prirodi iskorišćavanje stavljeno pod kontrolu. Kantarion se pridružio ne malom spisku biljnih vrsta čiji je opstanak ugrožen ljudskom nesavesnošću u trci za profitom.

Osnovni lekoviti sastojak kantariona je hipericin i njemu slična jedinjenja. Etarsko ulje , flavonoidi, tanini ... opravdavaju širinu upotrebe biljke.

Moda i profit

U narodnoj medicini kantarion je proslavilo ulje koje se priprema iz sveže biljke. Ulje se koristilo za lečenje rana, opekotina, a interno za lečenje čira.

Savremena medicina, nakon istraživanja, potvrdila je opravdanost upotrebe biljke i uvela je u naučnu medicinu. U Rusiji se pojavljuju preparati za lečenje svežih i inficiranih rana, u Bugarskoj preparati koji smanjuju propustljivost kapilara, a u najnovije vreme farmaceutska industrija u svetu izrađuje, na bazi kantariona, lekovite preparate sa standardizovanim sadržajem hipericina koji su namenjeni depresivnim osobama.

Za kantarion je utvrđeno da povećava osetljivost kože na sunčevu svetlosti te pri upotrebi njegovih preparata ovo treba imati u vidu ne sunčati se. Veću osetljivost pokazuju osobe sa svetlom kožom.

Moda i profit ostvaren u korišćenju sintetskih supstanci u lečenju potpuno su potisl upotrebu prirodnih sirovina , vraćanje istih u terapiju sad preti da klatno gurne na drugu stranu, da lekovito bilja uđe u modu i nekritičnu upotrebu. Ovakve namere su već zabeležene.

Amerikanci su ekstrakt kantariona, ginka, kave-kave, cveta kamilice i nane dodali u čips i dobili novi aromatični "lekoviti "čips, koji je namenjen zaštiti gubitka pamćenja.
Piše: Vukica Stevanović

Hmelj u jastuku i dušeku
Blago umirujuće sredstvo. Preporučuje se za otklanjanje nesanice

Stručnjaci najavljuju novu liniju proizvoda i budućnost u kojoj će sve namirnice biti lekovite. Proizvođači su planirali da preko hrane obezbede masovno raspoloženje ljudi. Ozbiljni nutricionisti i farmakolozi nisu saglasni sa projektom lekovite hrane.

Dakle, počeo je novi trend kojem se ne vidi kraj. Filozofija proizvođača je jednostavna - ako su ljudi kupovali premasni i preslani čips svesni da nije zdrav, zašto ga ne bi koristili kad je lekovit? U Americi su se, u polemici oko čipsa, čuli i ovakvi komentari - zašto praviti paniku oko čipsa kad u sladoledu ima antibiotika a u kravljem mleku ostataka veterinarskih lekova.

U ovoj polemici FDA se nije oglasila osim što je njihova predstavnica za štampu izjavila da svaki proizvod koji se pojavi na tržištu mora biti siguran.

Ovome nije potreban komentar, ali je upozorenje da briga o zdravlju prestaje kad se o njemu brine na osnovu reklamnih spotova.
Druga značajna biljka koja je našla svoje mesto u fitoterapiji je :

Humulus lupulus

Upotrebljava se samo gajeni hmelj. Lekovitost hmelja potiče od lupulina koji je 1813. otkrio pariski apotekar Planše. Lupulin sadrži smolu i etarsko ulje.

Hmelj je blago umirujuće sredstvo. Preporučuje se za otklanjanje nesanice. Ovde posebno treba istaći da automedikaciju nesanice treba sprovoditi isključivo fito preparatima. Sintetske preparate treba koristiti samo pod kontrolom lekara.

Zašto ? Zato što su bit sna i njegovi poremećaji još nedovoljno proučeni. Danas znamo da je san aktivan proces koji se odvija u više faza. Jedna od faza je tzv. REM-san koji je praćen snovima. Ovu fazu sna ne trba potiskivati jakim sredstvima jer važna za mentalno zdravlje.

Biljni preparati ne remete REM-san, ali pospešuju i skraćuju sve faze potrebne za potpunu relaksaciju. Ovo je posebno značajno za starije ljude kojima je potrebno manje sna. Relaksacija i rasterećenje od stresa su dovoljni da bi se sledeći dan osećali odmorno.

Jastuci punjeni hmeljom pomažu kod nesanice, pa se u nekim zemljama, u bolnicama za nervne bolesti, u ove svrhe hmelj koristi čak i za punjenje dušeka.

Hmelj je biljka koja se koristi kao sirovina u proizvodnji fito preparata , ali je i vrlo značajna sirovina u proizvodnji pića /hrane/. Naravno, reč je o pivu koje je danas, u velikom broju zemalja, deklarisano kao namirnica i ne samo to.

Eksperti za ishranu kažu da je pivo vrlo " balansirana" namirnica, jer sadrži niz različitih materija važnih za ljudsko zdravlje, ali treba voditi računa da se ne pretera i dodaju da nije nevažan ni uticaj piva na raspoloženje ljudi.

Rezultati najnovijih istraživanja ukazuju da deluje na srce bolje od vina. Holanđani su objavili rezultate ogromne studije koja dokazuje da dnevna produkcija vitamina B raste za 230 odsto kod osoba koje piju pivo, a samo 15 odsto kod osoba koje piju vino. Vitamin B je veoma važan za pravilan rad srca.

Za normalno funkcionisanje organizma potrebno je dnevno unositi 1mg B vitamina.
Vitaminom B bogat je crni hleb, pirinčane, ražene i pšenične klice, soja, pšenične mekinje...

Sumpordioksid uništava B vitamin što je važno znati pri konzervisanju voća i voćnih i biljnih sokova. Ukoliko se pri konzervisanju koristi sumporasta kiselina i njene soli, vitamin B će biti izgubljen.

Upotreba lekovitog bilja u preventivi i automedikaciji ima svoje opravdanje ako je odabrana biljka čije delovanje je potvrđeno, ako je proizvod kvalitetan bez obzira da li se radi o čaju, tinkturi, sirupu, tabletama...

Čajeve nikada ne kupovati po pijacama jer su sumnjivog kvaliteta. Takođe nećemo saznati rok trajanja, a osušenim biljkama koje se koriste za izradu čajeva rok trajanja je ograničen. Samo organizovana, ozbiljna proizvodnja, dokumentovano prati tehnološki postupak i obezbeđuje kvalitetne proizvode.

Samo prividno dobijamo na jeftinijem proizvodu sumnjivog kvaliteta. Očekivani efekti će izostati a mi ćemo umesto lekovitog napitka imati toplu vodu.

Umirujuća kupka

Za savete o upotrebi lekovitog bilja obratite se svom apotekaru a ne sumnjivim isceljiteljima koji se reklamiraju u medijima. Pravi proizvod, kvalitetan, propisano čuvan, dobićete u apoteci. Za sada jedino apotekari u toku svog školovanja izučavaju lekovito bilje i njegovo delovanje. Stoga su i jedino kompetentni da vas upute i pomognu da se zaštitite od bolesti ili ubrzate izlečenje uz pomoć lekovitog bilja.

I na kraju, evo jednog malog saveta za one koji se osećaju napuštenim, sprečenim, neshvaćenim, koji još nemaju razloga da se obrate lekaru, a pojavljuje se napetost od lošeg spavanja. Za početak, samosažaljenje koje je samo po sebi negativno osećanje, pretvorite u pozitivno tako što ćete sebi ukazati pažnju.

Jedan od malih znakova pažnje neka bude kupka od lipovog cveta. 300g lipovog cveta prelijte litrom ključale vode, poklopite i nakon 15 minuta ocedite i nalijte u kadu. Biljku nemojte baciti već je stavite u vrećicu od gaze i spustite u kadu. Blagotvorna kupka će vam omogućiti miran i okrepljujući san, a sutradan će i vaše raspoloženje biti bolje.

Kupka se bez ikakvog straha može primeniti i kod nervozne dece.
Kao što je sloboda večita borba za slobodu, Tako je i zdravlje večita borba za zdravlje - samo su se metodi te borbe kroz vekove menjali i usavršavali , Pobediti bolest znači osloboditi se straha od smrti.
Piše: Vukica Stevanović

Lečenje bronhitisa
Svojim delovanjem timijan opušta grč bronhija

U nizu biljaka, koje su korišćene u terapiji akutnih ili hroničnih oboljenja disajnih organa, naučnu potvrdu, pored majčine dušice o kojoj je bilo reči, dobar je i Thimus vulgaris - timijan

Delovanje lekovitih sastojaka ove biljke je najtemeljnije ispitano i ima naučno najbolje obrazloženo delovanje. Kod interne primene timijana estrično ulje biljke dospeva do alveola pluća i deluje direktno na obolelom mestu.

Svojim delovanjem timijan opušta grč bronhija, odnosno deluje bronhospazmolitički, što je posledica učinka fenolnih i flavonoidnih sastojaka timijana na blokadu kalcijumovih kanala. Antibakterijsko delovanje timola upotpunjuje lekovita svojstva timijana.

Dobar i začin

Ako znamo da su nacionalne farmakopeje kodeksi kojima naučnici potvrđuju opravdanost upotrebe određenih supstanci za lečenje ili ublažavanje zdravstvenih tegoba, onda timijan spada među one biljke čija su lekovita svojstva, naučnici širom sveta ispitivali i prihvatili u terapiji. Danas se timijan nalazi u farmokopejama Jugoslavije, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Italije, Argentine, Čehoslovačke, Francuske, Mađarske, Holandije, Poljske.

Zbog velikog značaja i nedovoljnih količina koje se koriste u farmaceutskoj industriji timijan je kultivisan i danas se koristi za preradu gajenja biljka. U nas se najviše gaji u Vojvodini, ali još nedovoljno, kakva je potražnja i kod nas i u svetu za ovom biljkom. Ona bi uz adekvatnu podršku mogla postati jedna važna izazovna sirovina.

Za timijan važi isto što i za majčinu dušicu. Važno je biljku pravilno obrati, osušiti, pakovati i čuvati, kako bi se očuvala njena lekovita svojstva.

Danas se ogromne količine timijana koriste za izradu ekstrakta od kojih se prave sirupi i drugi lekoviti oblici.
Timijan se koristi i kao začin u prehrambenoj industriji, ali i u kućnoj upotrebi: Preporučuje se kao začin obolelima na dijeti koji će popraviti ukus neslane hrane.

Čaj protiv velikog kašlja
Tri supene kašike lista popari se sa 500g ključale vode, poklopi i posle dva sata ocedi, zasladi medom i na dva sata pije po jedna supena kašika.

Tinktura od timijana
Nekada se pravila u apoteci, a danas se radi industrijski po propisanom postupku. Koristi se po 20-30 kapi više puta na dan. Tinktura se koristi i za izradu sirupa timijana ili se kombinuje sa ekstraktima drugih biljaka za izradu sirupa protiv kašlja. Izbor biljaka i njihove koncentracije određuju namenu sirupa.

Pravilna upotreba sirupa, tačnije izbor sirupa određuje vrsta kašlja na koju se želi delovanje. Stoga se uvek treba konsultovati sa svojim apotekarom. Pravilan izbor i tačno doziranje obezbeđuju uspešnost terapije.

Lekoviti sastojci timijana određuju širinu njegovog delovanja. Stoga se koristi i za ublažavanje tegoba koje su praćene nadimanjem, tegoba koje su posledica poremećaja funkcije želudačne sluznice, zatim sam ili u kombinaciji sa drugim biljkama za ispiranje rana i posekotina (antiseptična svojstva) a fungicidna svojstva se koriste u terapiji crevnih parazita.

Čaj protiv nadimanja, gasova i bolova u trbuhu
Po dvadeset grama timijana, majčine dušice, nane, kamilice i hajdučice se pažljivo izmeša. Tri supene kašike ove smeše popari se sa 500 g ključale vode, poklopi i posle tri sata pije na svaki sat po jedna kašika (toplo).

Čaj za ispiranje rana i posekotina
Po dvadeset grama jednoliko isitnjenih timijana, hajdučice, petrovca, bokvice i kamilice izmešati pažljivo da svaka biljka bude ravnomerno zastupljena i u delovima smeše. Jednu supenu kašiku smeše preliti sa dvesta grama ključale vode, poklopiti i nakon dva sata ocediti. Ovim čajem ispirati ranu ili posekotinu ili pak stavljati oblog na iritiranu kožu.

Nema čuda
Zemlja u kojoj fitoterapija nije nikada ni napuštana u oficijelnoj medicinskoj terapiji je Rusija. Zvanična terapija je vrlo često kombinacija sintetske terapije i fitoterapije. Tako se uz sintetsku terapiju bronhijalne astme preporučuje redovna upotreba sledeće čajne smeše:

Od jednakih delova timijana, podbela, viole, omana i anisa kuva se čaj i pije četiri puta na dan. Na isti način se koristi i čajna smeša sačinjena od jednakih delova anisa, morača, timijana, sladića i bokvice.

Posebno treba naglasiti da fitoterapija ne nudi čuda niti ostvaruje čuda. Ona je način lečenja koji stimuliše ceo organizam kao dijetoterapija ili banjsko lečenje. Lekovite biljke, naročito u smešama, pored osnovnih lekovitih sastojaka obezbeđuju organizmu dopunu različitih vitamina, minerala i drugih materija (pigmenti, enzimi) blagotvornih za organizam.

Te materije samo dužom upotrebom normalizuju poremećene funkcije, povećavaju otpornost organizma, blagotvorno deluju na nervni sistem, neutralizuju štetne materije i posećuju njihovo izlučivanje iz organizma. Ovo je i odgovor zašto naglo raste interes za fitoterapiju u visoko razvijenim zemljama.

Zagađenost sredine u velikim gradovima, tehnološki obrađena hrana koja je izgubila biološki vredne sastojke, dovodi do poremećaja razmene materija u organizmu, što je postao osnov patogeneze najčešćih oboljenja savremene civilizacije.
Stoga možemo slobodno reći da smo u civilizaciju ušli sa šoljom čaja a u njoj ćemo opstati sa dve.
Piše: Vukica Stevanović

Majčina dušica
Zašto nikada lekovite čajeve ne treba kupovati na pijacama?

Problemi bolesnika s obolelim disajnim organima, bilo da su u pitanju akutna ili hronična oboljenja (bronhitis, bronhijalna astma...) jeste otežano iskašljavanje visokoznog sekreta. Sintetske lekove koji se koriste isključivo pod kontrolom lekara nikako ne koristiti u automedikaciji, a pri izboru preparata, sačinjenih iz biljnih ekstrakta, biljke ili biljne smeše koja se koristi u obliku čajnog napitaka, konsultovati svog apotekara.

Mnoge biljke su korišćene i danas se koriste za ublažavanje navedenih problema, ali nije svima naučno potvrđeno delovanje. Stoga je neophodno konsultovati apotekara kako biste za vaše probleme koristili najdelotvorniju biljku.
Jedna od takvih je thzmus serpzllum - majčina dušica.

Čajkanović u Kultu drveta i biljaka kod starih Srba objašnjava: "Prema starinskim shvatanjima i našeg naroda i drugih naroda, drveće i biljke mogu biti - mada to nisu uvek - senovite, to jest, one pripadaju ili kakvoj duši (to su, na primer, voćke i loze koje se sade po grobovima; ruža koja je ponikla na grobu nevino poginule Jovanbegovice; kosovski božuri; bosiljak koji je samonikao na Isusovom grobu)..."

Vekovni lek

Majčina dušica je senovita biljka, a vekovnu upotrebu i njenu opravdanost dokazala je i savremena naučna medicina. U nas kontinuitet korišćenja u naučnoj medicini prema pisanim dokumentima traje evo punih 5-6 vekova.

U Hilendarskom kodeksu je zapisano: "Uzmi majčinu dušicu, skuvaj je u octu; dodaj zatim nekoliko suvih smokava i neka bolesnik sa ovim opere grlo i grgoće... Majčinu dušicu skuvaj u vinu i to mu podaj da pije. Ovo je korisno onima koji kašlju zbog nazeba ili im je bolestan stomak."

Profesor Tucakov navodi običaj naših planinaca da majčinom dušicom pare drveno posuđe "jer se tako valja". On ovaj običaj navodi kao primer pravilne upotrebe lekovitog bilja, jer lekoviti sastojci majčine dušice imaju svojstvo izvrsnog i neškodljivog konzervansa.

Dobra i za grlo

Savremena nauka je dokazala prisustvo niza lekovitih supstanci koji opravdavaju upotrebu majčine dušice. Među njima su najznačajnija etarska ulja, timol, karvakrol, gorke materije, flavonoidi... Njihovo prisustvo opravdava preventivnu upotrebu u vreme epidemija (antiseptik), u terapiji oboljenja praćenog kašljem (ekspektorans)...

Britanska herbalna farmakopeja (British herbal pharmacopoeia) je uvrstila majčinu dušicu u lekovite biljke i u indikacijama za upotrebu navela oboljenja u kojima se ova biljka preporučuje: bronhitis, bronhijalni katar, veliki kašalj, upala grla, a posebno izdvojila kao specifičnu indikaciju veliki kašalj. Preporučila je i kombinaciju sa podbelom ili očajnicom u navedenim indikacijama, a u kombinaciji sa listom kupine ili ehinacee za ispiranje grla kod akutnih upala.

Za zaštitu u vreme epidemija se preporučuje svakodnevna upotreba čaja od majčine dušice, jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a neke i uništava. Ali, ovde treba naglasiti koliko je važno pravilno pripremiti čaj.
1. Nikada ne kuvati čaj u otvorenom sudu.
2. Uzeti dovoljnu količinu biljke za pripremu čaja.

Majčina dušica sadrži lako isparljive lekovite sastojke i kuvanjem u otvorenoj posudi oni ispare, te tako pripremljen čaj nema lekovita svojstva. Čaj pripremljen sa nedovoljnom količinom biljke takođe nema lekovita svojstva.

Dakle, da napravite dobar čaj, uzmite supenu kašiku majčine dušice, prelijte sa dvesta grama ključale vode, poklopite i nakon pola sata ocedite, zasladite medom i pijte tri do četiri šolje čaja dnevno. Majčinom dušicom se takođe možete inhalirati što će dati još bolje efekte u terapiji.

Ovim postižete dva uslova koja daju najbolje efekte u iskašljavanju, jer se obezbeđuju dobra hidracija organizma i vodena para koja sadrži lekovite sastojke majčine dušice uspešno razrađuje sekret u bronhijama.

Pravilna berba

Majčina dušica je takođe primer koliko je važno da imamo kvalitetan čaj, kako bi terapija koju sprovodimo bila uspešna.
Za dobar čaj jednako je važna ispravna berba biljke, njeno sušenje, pakovanje i čuvanje. Lekoviti sastojci se nalaze jedino i isključivo u listu i cvetu biljke i vrlo su nepostojana jedinjenja koja se nestručnim branjem, sušenjem i čuvanjem mogu potpuno izgubiti, pa ćemo umesto lekovitog čaja imati običnu slamu od koje pripremljen čaj neće dati očekivane efekte.

Zato nikada lekovite čajeve nemojte kupovati na pijacama, a danas mogu reći ni od svih proizvođača, odnosno ne od onih koji ne primenjuju odgovarajuće standarde kvaliteta u proizvodnji i preradi biljaka od kojih pakuju čajeve.
Piše: Vukica Stevanović

Jagorčevina leči astmu
Ona poboljšava iskašljavanje i prohodnost disajnih puteva

Mirisni čajevi iz filter vrećica takođe nemaju lekovita svojstva i stoga ukoliko želite lekovite efekte nemojte koristiti čajne napitke sačinjene iz filter vrećica. Naime, mirisni lekoviti sastojci lako isparavaju i najveći deo se gubi već prilikom mlevenja, a ostali kratko vreme nakon proizvodnje.

Filter vrećice su trgovački proizvodi namenjeni potrošačkom društvu i nikako nisu proizvodi kojima ćete obezbediti zaštitu u vreme epidemija ili adekvatnu terapiju oštećenog zdravlja.

Primula veris

O majčinoj dušici profesor Tucakov je napisao:
"Lekovitom, mirisnom i ukrasnom bilju naš narod je dao divna imena, možda se ni prema jednoj biljci nije tako svojski i toplo odužio kao prema ovoj maloj, sitnoj, neuglednoj biljci, koja pokriva milione hektara goleti, pašnjaka, livada, požarišta i drugih sunčanih mesta...

Još je Orfelin krajem XVIII veka zabeležio naziv majčina dušica... I ostala narodna imena su dana kao iz neke milošte: babina duša, babja dušica, bakina dušica, materka, tamjanika..."

Hronični bronhitis kod kojeg je iskašljavanje nedovoljno prava je indikacija za upotrebu preparata jagorčevine. Najviše lekovitih sastojaka ima u korenu, a zbog specifičnog delovanja lekovitih sastojaka najsigurnija je upotreba u obliku sirupa. Sirup se izrađuje iz ekstrakta dobijenog iz korena biljke:

Primula veris - jagorčevina

Biljka je našla mesto u evropskoj farmakopeji, a propisuju je i farmakopeje Jugoslavije, Nemačke i Austrije. Lekoviti sastojci lokalno iritiraju želudačnu mukozu a ovaj nadražaj deluje reflektorno, preko gastro-bronhijalnog refleksa, na sluznicu bronha. Na sluznici se razvija hipersekrecija koja omogućava lakše iskašljavanje. Lekoviti sastojci povećavaju aktivnosti epitela sluzokože grla.

Mehanizam delovanja preporučuje jagorčevinu u terapiji astme i hroničnog bronhitisa jer poboljšava iskašljavanje i prohodnost disajnih puteva.

Međutim, u terapiji astme i hroničnog bronhitisa neophodno je posvetiti pažnju i ishrani koja mora sadržavati puno vitamina C. Vitamin C je rasprostranjen u prirodi a najviše ga ima u biljkama koje su bogate hlorofilom i karotenoidima (provitamini A).

Tako je utvrđeno da ga najviše imaju crveni, narandžasti, i žuti plodovi: šipurak, gloginje, crvena paprika, crvene ribizle, paradajz, pomorandža, limun, mandarine. Ovde se mora pomenuti i namirnica koja je Evropu spasla od skorbuta (bolesti izazvane nedostatkom vitamina C). Ona je i dokaz koliko je važna količina namirnica koja se konzumira.

Reč je o krompiru koji nije bogat ovim vitaminom, ali količine koje se svakodnevno koriste u ishrani obezbeđuju dovoljne. Mehanizam delovanja vitamina C u astmi je osvetljen, zato je uz kompletnu terapiju preporučena i upotreba vitamina C, odnosno namirnica koje obezbeđuju uvećane potrebe. Vitamin C katalizuje delovanje jedne supstance (prostaglandina PGE2) koja ima bronhodilatorna svojstva (širi bronhije).

Mnogobrojne studije o delovanju magnezijum utvrdile su da unos magnezijuma, koji često nedostaje kod obolelih od astme, blagotvorno deluje i smanjuje broj i intenzitet napade. Magnezijumom su bogate sve zelene biljke, izdvaja se kopriva koja ima najviše hlorofila a samim tim i magnezijuma.

Stoga obolelim od astme i hroničnog bronhitisa preporučujemo čajni napitak od šipurka i koprive koji treba piti svakodnevno, umesto vode. Tri kašike zdrobljenog šipurka i pola šake lista koprive preliti litrom ključale vode i poklopljeno kuvati na tihoj vatri 5 minuta. Piti svakodnevno umesto vode.

Vitamin B i cink takođe svakodnevno obezbeđivati kroz hranu.
Vitaminom B bogat je pivski kvasac, žitne klice i mekinje, žitna zrna, kupus, lešnik, orah, pomorandža, dok cinka ima u crvenom mesu, cerealijama, ribi...

Ukoliko se odlučite da kroz gotove preparate obezbeđujete ove minerale i vitamine, konsultujte svog apotekara kako biste dobili kvalitetne proizvode sa deklarisanim dnevnim potrebama (RDA). On će vam pomoći i uputiti vas da na pravi način ,kroz pravilnu ishranu, uz pomoć čajnih napitaka ili dijetetskih proizvoda, obezbedite najbolje efekte lečenja.

Važnost hrane

Savremena nauka nije promenila već potvrdila Hipokratovo učenje:
"Bolesna i umorna tela ponovo dobijaju snagu preko pravilne ishrane... Neka lekar u vreme dok leči bolesnika ne misli na honorar. Ako je neko u neprilici, neka ga leči besplatno i neka kod lečenja bude naročito brižljiv. Čovekoljubivi lekar u sebi nosi i ljubav prema lekarskoj struci. Lekarsko je umeće najplemenitije među svim umećima".

Najnovija naučna istraživanja, posebno od otkrića vitamina i boljeg poznavanja fermenata, sve veću važnost pridaju ishrani: Do ovih otkrića nije se moglo objasniti otkud potiče lekovitost voća i povrća (pomorandže, limuna, šargarepe, šipurka...). Otkrića su potvrdila opravdanost upotrebe mnogih narodnih lekova koji su postali sirovine ili lekovi savremene farmakoterapije.
Piše: Vukica Stevanović