Потпуно те схватам и поштујем мишљење, али ја, Силванус или било који дуги искрени вјерник не можемо се сложити са тим. Ја бар на овај живот гледам као на припрему за нешто више...

Лепо је видети како причате, али треба да се вратимо и на тему... 

Можете причу и овде да наставите - http://forum.burek.com/dijalozi-dilogoi-t424186.msg7511304.html#msg7511304

Vladike Vasilije, Amfilohije, Grigorije i Irinej imaju najveću podršku u Saboru
Četvorica u borbi za presto Crkve
Autor: Ž. Jevtić | Foto: A. I., Fo., S. M., Be. | 25.11.2009. - 08:00


Svaki vladika ili sveštenik na pitanje ko će biti novi patrijarh SPC, odgovora: „To samo zna Sveti Duh”. Međutim, već sada je gotovo izvesno koje vladike će nakon prvog kruga glasanja na predstojećem izbornom Saboru imati najviše glasova. Prema saznanjima „Blica”, to su vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije, mitropolit Amfilohije, bački episkop Irinej i vladika zahumsko- hercegovački Grigorije.

Svaki vladika na Saboru glasa za tri kandidata. Da bi kandidat bio izabran u žreb, odnosno da mu se ime nađe u Jevanđelju na Svetom prestolu, potrebna su 22 glasa. Posle biranja prvog u žrebu, vladike glasaju za po dva kandidata, a posle izbora drugog, za jednog kandidata. Iako je to izvodljivo, malo je izgledno da se već u prvom krugu dobiju sva trojica kandidata.
„Blic” je kontaktirao s pojedinim episkopima sa različitih strana. Svoje kandidate ne žele da saopštavaju javno, ali može se naslutiti kako će, bar u početku, glasanje teći.
Najviše izgleda da prođe odmah prvi krug ima vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije. Ovaj vladika ima neupitnih 11 glasova, a može se sa sigurnošću pretpostaviti da će najmanje 17 vladika zaokružiti njegovo ime. Bez ovog episkopa, i vladika njemu bliskih nisu mogle da prođu ni neke pređašnje odluke na Saboru, dok je sada počivši patrijarh Pavle bio u bolnici.
Od vladika koje podržavaju zvorničko-tuzlanskog, zavisiće ponajviše i plasman mitropolita Amfilohija. Sadašnji čuvar trona mitropolit Amfilohije imao bi veće šanse i od zvorničko-tuzlanskog, da je izborni Sabor održan ranije. Međutim, mitropolitu je opala podrška u Saboru. Navode se različiti uzroci, ali generalno su vezani za dešavanja u vreme bolesti patrijarha Pavla i način na koji ga je odmenjivao. Pojedine neeksponirane vladike mu zameraju da je on uzrok sleda događa od prošlogodišnjeg Sabora koji je umalo bio izborni, pripisuju mu poigravanje sa izborom. Delu vladika nije prijalo što je „radio lični marketing” i smatraju i da se nije „pokazao” u vreme odsustva patrijarha Pavla.
Da li će mitropolit dobiti glasove vladika bliskih episkopu Vasiliju, već sada je predmet spekulacija i među arhijerejima i krugovima bliskim SPC. Postavlja se pitanje „zašto bi vladika Vasilije dao glas nekome ko mu nikada nije iskreno priznao bilo kakvu zaslugu”. U SPC navode da je odavno poznato da mitropolit smatra da je „vladika Vasilije poslednji koji bi trebalo biti patrijarh”. Kako sada stvari stoje, ukoliko pojedini episkopi ne promene mišljenje na samom Saboru ili ih, pak, više krugova ne prisili da glasaju za mitropolita samo kako bi se dobio kandidat, on će biti primoran da obezbedi podršku kruga oko vladike Vasilija.
Vladika bački Irinej osim glasova u Saboru ima podršku i vlasti. Da se vlast pita, on bi bio poglavar SPC i kvalitet ovog episkopa vide u njegovom obrazovanju i činjenici da je cenjen na Zapadu, to jest u krugovima Katoličke crkve. Niko ne može sa sigurnošću da tvrdi ili negira da li je beogradska vlast kontaktirala s premijerom RS Miloradom Dodikom, koji bi mogao da utiče na vladiku zvorničko-tuzlanskog. Bački vladika ima sedam, osam sigurnih glasova, ali je njemu možda i više nego mitropolitu potrebna podrška „bosanaca”, to jest vladike Vasilija.
Bez glasova nekoliko vladika koje nisu spremne da oproste drugačije mišljenje, ali sa najvećim simpatijama u narodu je vladika zahumsko-hercegovački Grigorije. Međutim, iako je ovaj vladika izjavio da ne želi da bude patrijarh, na listi od tri kandidata njega će zaokružiti najmanje 12 vladika.
Zahumsko-hercegovački episkop mogao bi da dobije i neočekivane glasove. Jedan od njih je glas mitropolita Amfilohija koji mu je, kako navode pojedine vladike, odao priznanje za organizovanje sahrane patrijarha Pavla. Zahumsko-hercegovački episkop je u skladnim odnosima i sa vladikom Vasilijem.
I pored toga što se zna koje vladike mogu da računaju na najveći broj glasova, dolazak do tri kandidata mogao bi biti veoma mukotrpan posao. Nije isključeno da se u nekom od krugova pojavi i vladika za koga se nije glasalo u prvom jer ranije predloženi kandidat ne može da dobije dovoljan broj glasova. U vreme kada je biran patrijarh Pavle, bilo je devet krugova glasanja. Ukoliko niko od kandidata koji su slovili za favorite ili su pak naknadno ušli u izbore ne dobije 22 glasa, vladike će morati da se konsoliduju. A to znači prevaziđu lični interes, jedni drugima oproste, pa čak i glasaju za nekog za koga inače ne bi glasali.

ONI ĆE DOBITI NAJVIŠE GLASOVA U PRVOM KRUGU

Amfilohije Radović - Mitropolit crnogorsko-primorski
Rođen je 1938. godine u Barama Radovića u Donjoj Morači. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1962. godine. Studirao klasičnu filologiju u Beogradu. Postdiplomske studije nastavlja u Bernu i Rimu. Odatle odlazi u Grčku pravoslavnu crkvu, gde se zamonašio. Posle godinu dana provedenih na Svetoj gori, odlazi za profesora na Institut Sv. Sergija u Parizu, a kasnije postaje redovni profesor na Bogoslovskom fakultetu. U maju 1985. izabran je za episkopa banatskog. Iz Vršca prelazi na Cetinje, gde je 1991. godine, ustoličen kao mitropolita. Govori grčki, ruski, italijanski, nemački i francuski jezik. Brojne su kontroverze u vezi sa njegovim delovanjem, kako u Crnoj Gori tako i u Srbiji. Promenljivih je političkih nazora. Mnogi su mu zamerili zbog govora koji je održao nad odrom pokojnog premijera Zorana Đinđića, a poznat je i po izjavi da će „biti proklet svako ko prizna Kosovo”. Svoj stav o abortusu je, čestitajući vernicima Novu 2008, objasnio željom da u toj godini bude više „majki koje rađaju, nego čedomorki”.

Irinej Bulović - Episkop bački
Rođen je 1947. godine u Stanišiću u Bačkoj. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu 1969. godine. Za vreme studija se zamonašio. Nepune dve godine boravi u manastiru Ostrog, a 1980. doktorira u Atini. Posle kraćeg studijskog boravka u Parizu, izabran je za docenta na katedri Svetog pisma Novog zaveta na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Za episkopa je izabran 1989. godine. O odnosu bačkog vladike sa srpskim vlastima dovoljno govori činjenica da je na njegovu inicijativu marta ove godine sazvana hitna sednica Vlade jer je vladika u ime SPC protestovao zbog predloga zakona protiv diskriminacije. Vlada je povukla predlog zakona, a sledeće nedelje ga ipak vratila u proceduru. U apelu sedam tradicionalnih crkava Vladi stoji zamerka da je „izražavanje rodnog identiteta kroz transseksualnost izraz mentalnog poremećaja”.

Vasilije Kačavenda - Episkop zvorničko-tuzlanski
Rođen je 1938. godine u Sarajevu. Bogoslovski fakultet završava u Beogradu. Studirao je na Pravnom i Filozofskom fakultetu. Nakon smrti episkopa Longina 1978. godine izabran je za novog episkopa zvorničko-tuzlanskog. Poznato je da voli skupe stvari, a njegovi vladičanski dvori su nadaleko poznati po raskoši. Još od odlaska patrijarha Pavla na lečenje na VMA slovi za jednog od najjačih kandidata za tron SPC. Predvodnik je „bosanske struje” u SPC, a igrao je značajnu ulogu tokom proteklih nekoliko sednica Sabora. Tako je zabeleženo da su tokom prošlog Sabora, u maju ove godine, vladika Vasilije i bački vladika Irinej bili za promenu celog Sinoda, kako bi uklonili patrijarhovog zamenika mitropolita Amfilohija. Sabor je završen reizborom Amfilohija kao člana Sinoda i odlukom da on predsedava crkvenoj Vladi i upravlja SPC.

Grigorije Durić - Episkop zahumsko-hercegovački
Rođen je 1967. godine u Varešu u centralnoj Bosni. Završio je Srednju bogoslovsku školu, nakon čega upisuje Bogoslovski fakultet i potom 1989. odlazi na odsluženje vojnog roka u Zagreb. Zamonašen je u manastiru Ostrog 23. juna 1992. godine, odakle odlazi sa episkopom Atanasijem (Jevtićem) u obnovljeni manastir Tvrdoš kod Trebinja. Bio je na postdiplomskim studijama u Atini. Na vladičanski tron Hercegovačke eparhije ustoličen je 1999. godine. Nakon odlaska patrijarha Pavla u bolnicu, izazvao je pravu buru pismom u kojem je govorio je o delovanju tajnih službi u crkvi. Zatim je prozvao vladiku Nikanora koji je poznat po vezama sa „Obrazom”, kao i Filareta čiji je štrajk glađu „upotrebljen u dnevnopolitičke svrhe”. „U licima episkopa projavljujemo nespremnost i nesposobnost za pastirske izazove vremena u kome nas je Bog postavio za pastire slovesnoga stada. Projavljujemo vidljivu nesposobnost da budemo Crkva”, upozorio je tada episkop Grigorije.

Zaseda Sinod
Danas će biti održana sednica Sinoda SPC na kojoj bi trebalo da se donese odluka o datumu održavanja izbornog Sabora. Prema mišljenju većine vladika, i ne samo onih u Sinodu, najbolji termin za Sabor je između Svetog Jovana, 20. januara, i Svetog Save, 27. januara.

Izvor: Blic

Izborni Sabor Srpske pravoslavne crkve zakazan je za 22. januar naredne godine, saopštio je Sveti arhijerejski sinod.

Sinod je na danas održanoj sednici odlučio da se zaupokojena saborna sveta liturgija i četrdesetodnevni parastos blaženopočivšem Patrijarhu srpskom Pavlu služe 24. decembra u Hramu Svetog Save na Vračaru.

Sveta liturgija će početi u 9 časova, a parastos će biti služen na kraju Svete Liturgije, oko 11 časova.

Nakon toga, kako se navodi, u manastiru Rakovici, na grobu blaženopočivšeg Patrijarha, biće služen mali pomen.

Patrijarh srpski Pavle je preminuo 15. novembra.

(Tanjug)

KAKO SE BIRA POGLAVAR
Poglavar se bira tako što sve vladike dobiju spisak članova Sabora. Zaokružuju se tri kandidata. Da bi se našli u užem izboru, moraju da dobiju dve trećine glasova episkopa. Ako jedan dobije u sledećem krugu, ide se na zaokruživanje po dvojice kandidata, a na kraju po jednog. U vreme kada je izabran patrijarh Pavle, on se našao u devetom krugu kao kandidat.
Glasovi se broje javno na Saboru i o tome se razgovara. Može se slobodno reći da nije lako doći do trojice kandidata sa dvotrećinskom većinom, te da se krugovi iznova ponavljaju. Otuda se može dogoditi, a što je i bio slučaj kada je biran patrijarh Pavle, da neki od vladika koji je dobio određeni broj glasova istupi i kaže da ne želi da bude biran. Da ostale vladike, ako su njemu ukazale poverenje, javno pozove da glasaju za drugog kandidata. Tako se prošli put kad je biran patrijarh došlo do trećeg kandidata, koji je na kraju i izabran. Iako je malo verovatno, moguće je da se dogodi da se već u prvom krugu dođe do imena sve trojice kandidata.
Koverte sa imenima stavljaju se u Jevanđelje na Svetom prestolu. Nakon molitve i čina priziva Svetog Duha izvlači se ime jednog od kandidata i to čini jedan, unapred određeni ugledni jeromonah.
O tome ko je budući patrijarh obaveštava predsedavajući izbornog Sabora. To će biti vladika šabački Lavrentije, a ne mitropolit Amfilohije, čuvar trona-mestobljustitelj. Izbornom Saboru predsedava najstariji episkop po hirotoniji, odnosno onaj sa najdužim stažom vladike.
Iako nemaju pravo glasa na zasedanjima Sabora jer nemaju svoju pastvu, vikarni episkopi ipak mogu da biraju patrijarha. Na ovom Saboru pravo da glasaju imaće i vladike Ohridske arhiepiskopije, trojica vikara i arhiepiskop Jovan. Osim njih u Saboru su trenutno 34 episkopa i pet vikarnih vladika. Umirovljeni vladika Atanasije (Jevtić) ne glasa. Australijski vladika Irinej i zapadnoamerički Maksim ne mogu da budu birani jer imaju manje od pet godina episkopskog staža.

zvuči kao dosta komplikovan način glasanja za izbor novog patrijarha , i moguće je zbog sistema glasanja , da patrijarh bude neko ko nije među onima koji se smatraju za glavne pretendente na to mesto....

Izbor patrijarha počinje 22. januara
Vladika sa najviše glasova hteo izbore odmah posle 40 dana
Autor: Ž. Jevtić | Foto:FoNet | 26.11.2009. - 08:00

Izborni Sabor Srpske pravoslavne crkve počeće 22. januara naredne godine. Vladike, članovi Sinoda, složile su se na jučerašnjoj sednici da se patrijarh bira u vremenu između Svetog Jovana i Svetog Save. Kako „Blic“ saznaje, vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije, koji je juče bio u Patrijaršiji, smatra da je Sabor trebalo da se zakaže i ranije, krajem decembra, u danima posle četrdesetodnevnog parastosa počivšem patrijarhu Pavlu.


Vladika Vasilije (Kačavenda), član proširenog Sinoda, jučerašnjem zasedanju prisustvovao je kao član Odbora za sahranu jer je na dnevnom redu bila i odluka, gde će se služiti četrdesetodnevni parastos počivšem patrijarhu Pavlu. Kako za „Blic“ kaže izvor iz Patrijaršije, vladika zvorničko-tuzlanski smatra da je izborni Sabor trebalo održati odmah posle 24. decembra.
Ovaj vladikin stav, kako dodaje, može se dvojako protumačiti.
- Ili smatra da bi sve vladike trebalo da budu na parastosu, pa da se zbog toga povežu dani, ili je toliko siguran u svoje glasove da nastoji da se pitanje izbora što pre okonča - kaže „Blicov“ sagovornik.
Vladika Vasilije (Kačavenda), rođen 1938. godine, mogao bi već u prvom krugu glasanja za patrijarha da prođe i bude među trojicom kandidata. On, kako sada stvari stoje, ima za to najviše izgleda jer ima glasove 17 bliskih vladika, a za „ulazak u žreb“ potrebne su 22 vladike. U Eparhiji njemu bliskog vladike, banjalučkog Jefrema, za „Blic“ nezvanično kažu da čak i ako se vladika Vasilije odluči da ne uđe u trku, onaj koga on preporuči za kandidata proći će sa gotovo istim brojem glasova. Pre prošlogodišnjeg, novembarskog Sabora, pouzdani izvori bliski SPC navodili su da je vladika Vasilije u nekoliko navrata rekao - da patrijarh ne bi trebalo da bude stariji od 60 godina.
Juče niko od upućenijih vladika nije želeo da priča zvanično. Jedan stariji vladika koji nije želeo da mu pominjemo ime, na pitanje kakav patrijarh treba SPC, kaže da je govoriti o tome neumesno.
- Jedno su želje, a drugo mogućnosti. Glasaće se za one u koje se ima poverenja. Crkvi je sada potreban patrijarh, a sve drugo će biti rešavano u skladu sa prilikama i vremenom. Sabor će rešavati suštinska pitanja, a Sinod izvršavati - kaže vladika.
Iako su pojedini krugovi u SPC spekulisali da će možda mitropolit Amfilohije, sada čuvar trona, pokušati da što duže ostane na tom položaju odlažući vreme zakazivanja izbornog Sabora, to se nije dogodilo. I pre odluke Sinoda bilo je gotovo sigurno da će Sabor biti u danima posle 20. januara, to jest Svetog Jovana, a na jučerašnjoj sednici određivanje datuma prošlo je bez nesuglasica.
Srpska crkva će 22. januara otpočeti zasedanje Sabora na kojem će biti izabran 45. patrijarh po redu.
Verski analitičar Živica Tucić izjavio je juče da je termin za izbor novog patrijarha odličan jer bi, ako izborni Sabor protekne uspešno, poglavar Srpske pravoslavne crkve mogao da bude ustoličen na Svetog Savu, što bi, kako je ocenio, imalo veoma simboličan značaj.
„Ako bi Sabor protekao uspešno - patrijarh bi mogao da bude ustoličen na Svetog Savu i to bi simbolično bilo veoma značajno“, kazao je Tucić agenciji Beta.

Parastos u hramu Svetog Save
Sveti Arhijerejski sinod SPC na jučerašnjoj sednici doneo je odluku da se zaupokojena Saborna sveta liturgija i četrdesetodnevni parastos blaženopočivšem patrijarhu srpskom Pavlu služe 24. decembra u hramu Svetog Save na Vračaru. Sveta liturgija će početi u 9 časova, a parastos će biti služen na kraju Svete liturgije, oko 11 časova. Posle toga, u manastiru Rakovici, na samom grobu blaženopočivšeg patrijarha, biće služen mali pomen, saopštila je juče SPC.

Izvor: Blic

Amfilohije Radović izgovara Bismillahirrahma-nirrahim ,(što na arapskom znači:U ime Allaha , Milostivog ,Samilosnog!)

Partije traže način da ostvare uticaj na Crkvu
Svaka stranka ima svog favorita za patrijarha
Autor: Ekipa „Blica“ | Foto: A. Isaković | 27.11.2009. - 08:00


Političke stranke koriste makar i minimum svog uticaja na Srpsku pravoslavnu crkvu u nastojanju da vide svoje favorite na tronu novog poglavara. Jer malo koja od njih je imuna na mišljenje vladika i gadljiva na političke poene koje dobar odnos sa Crkvom može da im donese. Javna je tajna da je mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju Radoviću naklonjena Demokratska stranka Srbije. Ono što je vladika Filaret za radikale, bio bi to vladika Irinej Bulović za Demokratsku stranku da se jasnije odredio prema Miloševićevom režimu. Zato bi izbor DS ipak bio vladika Irinej niški, iako u toj stranci većina nije preterano zainteresovana za događanja u Crkvi.

Ne libeći se primitivne borbe, političke stranke nedopustivo crkvena pitanja uvlače u Skupštinu. Nedavni incident Tomislava Nikolića oko odavanja počasti preminulom patrijarhu, jučerašnji skandal Gordane Pop Lazić, poslanice SRS, bacanjem cipele u lice predsedavajućoj Skupštine o tome svedoče. Cela predstava u Skupštini odigrana je povodom pisma Sinoda SPC o Statutu Vojvodine, za koje su radikali tvrdili da ga je potpisao vladika bački Irinej, koji je to preksinoć demantovao. Upotreba imena vladika u političke svrhe nije ništa novo, kažu u SPC.
- Učestalo pominjanje vladike Irineja bačkog u većini medija u kontekstu bliskosti sa vladajućom garniturom jeste pokušaj diskreditacije vladike. Na ovakvo pisanje gleda se kao na hajku koju lansiraju krugovi koji nisu prijateljski raspoloženi ni prema vladici bačkom ni prema SPC - kaže za „Blic“ izvor iz Patrijaršije.
Izvor „Blica“ tvrdi da vladajuće stranke u Srbiji i krugovi bliski predsedniku Srbije nemaju odnose sa vladikama u SPC na način kako im se to uglavnom spočitava u medijima.
- Nema tu odnosa „ti meni, ja tebi“, bar što se tiče vladajuće nomenklature, niti pokušaja manipulacije ni sa jedne ni sa druge strane. S druge strane, pojedine opozicione stranke imaju „svoje“ vladike i mislim da tu ima pokušaja uplitanja - kaže izvor iz Patrijaršije za „Blic“.
Povodom slučaja koji se dogodio sa navodnim pismom Sinoda u Skupštini, u vrhu Patrijaršije kažu da ne samo što vladika Irinej bački nikad ništa nije tražio ni od jednog političara „niti bi znao kako da traži“, nego ni tehnički nije bio u mogućnosti da to pismo piše jer tada nije ni bio u Sinodu.
- Jasan je pokušaj manipulacije Crkvom i vladikama koje je poslanik radikala izveo u Skupštini. Moguće da on i ne zna šta je uradio i da je u stvari on sam izmanipulisan i iskorišćen od nekih krugova - kažu u Patrijaršiji.
I pored toga što ni u Crkvi ni u partijama nisu spremni da javno govore o svojim odnosima, zna se da je u Srbiji malo političara koji u svom telefonu nema broj mobilnog bar jednog vladike SPC. I, s druge strane, nema tog vladike u SPC koji nema politički aktivne prijatelje.
Same vladike su različitih političkih ubeđenja, a stranke su se u prošlosti okretale prema episkopima sličnih političkih stavova. Najpoznatije po tome je takozvano tvrdo krilo SPC. Radikalno i u pogledu same Crkve, smatra da su oni jedini naslednici trona Svetog Save. Radikalni su i politički, a devedesetih su bili naklonjeni vladajućim socijalistima i radikalima. Nisu zazirali ni od pojavljivanja na njihovim političkim skupovima. Takav je i primer vladike Filareta, koji je u više navrata prisustvovao predizbornim skupovima. Poslednji takav događaj je predsednička kampanja iz 2008. godine, koju je kandidat Velimir Ilić započeo u manastiru Mileševa, uz njegov blagoslov.
Pored vladika koji ne zaziru od otvorenog političkog marketinga, postoje i oni koji se drže po strani, ali u pojedinim trenucima postaje jasno da imaju živ kontakt sa vladajućim strukturama. Primer je bački vladika Irinej, koji je protestovao protiv antidiskriminatornog zakona, pa je hitno sazvana telefonska sednica Vlade na kojoj je predlog tog zakona povučen.
Političarima je bliskost sa Crkvom važna i u spoljnopolitičkom delovanju, bilo zbog odličnih kontakata vladika u Rusiji - mitropolit Amfilohije i vladika Vasilije Kačavenda, bilo sa zapadnim svetom - vladika Irinej bački za katolički svet najugledniji je pravoslavni teolog.

 

Izvor: Blic

Episkop dalmatinski Fotije
Moguća je i izmena Ustava SPC zbog izbora patrijarha
Tanja Nikolić-Đaković | 05. 01. 2010. - 08:00h | Foto: M. Perić, FoNet | Komentara: 17

Novi patrijarh biraće se na izbornom Saboru, koji počinje 22. janura, i to je definitivno. Svi episkopi, nas 45, koliko ima SPC, biće pozvani i prisustvovaće izbornom Saboru. Ukoliko neki arhijerej ne može da dođe, svoj glas poveriće jednom od vladika, kaže u intervjuu za „Blic“ episkop dalmatinski Fotije, član Svetog sinoda, najviše crkvene vlasti.

Episkop dalmatinski: Patrijarh će biti izabran 22. januara

Da li će se novi patrijarh birati po važećem ustavu SPC, kako je izabran i patrijarh Pavle, ili će biti menjan, tako da izostane biranje žrebom?
- Sabor će početi po sada važećoj proceduri, a to je trojna kandidatura. Biće tri kandidata, od kojih se jedan bira žrebom. Nema izmene Ustava. Do izmene može doći jedino ako na taj trojni način ne bude mogao biti izabran patrijarh.
 

Kako se to može dogoditi?
- Pa, ako ne bude imalo dovoljno glasova jer jedan kandidat mora da ima 50 odsto, plus jedan glas da bi ušao u trojnu kandidaturu. Hipotetički, ako nema tri kandidata sa dovoljnim brojem glasova, mora se pristupiti drugom načinu, koji definiše Sabor.


Da li se Sabor prekida u tom slučaju?
- U toku Sabora se može promeniti pravilo.
 

Kada će to biti jasno?
- Verovatno u toku prvog dana. Ali to ne znamo. To je još samo hipoteza.
 

Ko su glavni kandidati za budućeg patrijarha?
- To je teško reći. Na primer, patrijarh Pavle uopšte nije bio među ozbiljnim kandidatima, pa je izabran. Rekao bih da postoji promisao Božja o tome ko treba da vodi Crkvu, i to je na prvom mestu. Drugo su naše ljudske kalkulacije, pretpostavke, želje, koje su takođe razumljive.


„Blic“ je pisao o dve struje u SPC. Šta je njihova suština?
- Ne postoje dve, već mnogo više struja jer je Crkva živi organizam. Ima vladika koji imaju 80 godina, koji su se školovali pre Drugog svetskog rata i oni na svoj način nose istorijsko iskustvo i nasleđe, mladih - koji gotovo da nemaju 40 godina, potpuno su formirani u vreme digitalne komunikacije, ljude koji su se školovali u Grčkoj i na Svetoj gori. Postoji grupa vladika koji su sazrevali u pravoslavnoj Rusiji. A svi zajedno predstavljamo jedno telo - to je naša crkva.


I u njoj tihi rat arhijereja, nesuglasice i sukobi. Oko čega se vode?
- Postoje različiti stavovi, različita mišljenja, generacijske razlike, različito duhovno shvatanje, različite duhovne škole. To nisu sukobi, rat niti bilo šta što može da dovede do…


Raskola u crkvi?
- To ni u kom slučaju. I zato se bira patrijarh jer on okuplja, sabira sve. On je garant jedinstva naše Crkve u suštinskom smislu, naravno sa Saborom, ali on je uvek prvi u Saboru. Crkvu ne možemo posmatrati kao stranački i partijski svet.


Koliki je pokušaj političkih partija da ostvare svoj uticaj na Crkvu i u pokušaju da proguraju svog favorita za patrijarha?
- Naš izborni sistem je takav da glasaju tajnim glasanjem samo episkopi. Znači, uticaj spoljni može biti, ali veoma mali. Ne sumnjam da je država uvek smatrala značajnim to ko će biti patrijarh, ali opet presudan je promisao Božji. Bog je taj koji bira nekog od episkopa da bude pastir našeg naroda u ovo vreme kao što je to bio patrijarh Pavle doskoro.


Kakav treba da bude budući patrijarh?
- Jedan vladika nedavno mi reče: „Dobro bi bilo da imamo patrijarha koji bi mogao sa moskovskim patrijarhom da govori na ruskom, sa carigradskim na grčkom, a sa rimskim papom na nemačkom.“


Ko je taj episkop? Ko će biti patrijarh?
- (smeh) To ne znam. Ali kažem, posle patrijarha Pavla, koji je imao određeni dar smirenja, čistote, svetosti, sada nam treba patrijarh koji bi trebalo da predstavi našu Crkvu u najboljem svetlu, kako pred drugim narodima, EU, tako i pred drugim pravoslavnim i nepravoslavnim institucijama.


Koji su zadaci pred novim patrijarhom?
- Puno toga, prosto, mnogi nagomilani problemi stoje pred našom Crkvom, problemi kojima je Crkva opterećena još od prethodnih ratova i, uopšte, pitanja unutrašnje i spoljne misije Crkve.


Da li se SPC protivi evropskim integracijama?
- Nije to pitanje Crkve. Ako postoje evropske integracije, Crkva ih prihvata. Ako ne, onda to ni Crkva ne prihvata. Mi se ugrađujemo prema postojećem sistemu.
 

Koja su prva pitanja koja mora da reši budući patrijarh?
- Teško je reći. Zavisi ko to bude i šta će mu biti prioriteti. To je pitanje uređivanja same Arhiepiskopije beogradsko karlovačke, svakako i pitanje Pećke patrijaršije, jer je povezano sa Kosovom…


Da li očekujete od novog patrijarha da ugosti rimskog papu?
- To je pitanje prilično osetljivo, koliko za patrijarha, toliko i za Patrijašiju i Sabor, kao i za samu državu. U tom jedinstvu zajedničkog stava tražiće se odgovor na to pitanje.


Da li ste lično bili iznenađeni povorkom od 600.000 ljudi koja je ispratila patrijarha i kako je to doživljeno u crkvi?
- Sahrana patrijarha je bio biblijski događaj. Ne, nisam očekivao, verovatno kao ni drugi sveštenici. Ali istovremeno, nismo ni bili iznenađeni. Patrijarh je svojom vrlinom i svetošću sabrao taj narod, bez spoljne reklame i prisile.
 

Kako komentarišete činjenicu da je predsednik Tadić prisustvovao sednici Svetog sinoda nakon upokojenja patrijarha?
- Bila je to odluka predsednika. Sam je rekao da želi da pomogne s pripremom sahrane. Ne, to nije mešanje u Crkvu.


Da li je na taj način predsednik povredio osećanja vernika drugih veroispovesti ulaskom u Sinod?
- Ne, on je kao predsednik države imao pravo i obavezu da dođe i normalno je i logično da tako bude i kada je u pitanju sahrana patrijarha.

Pismo hrvatskoj premijerki
SPC je na vest o osnivanju udruženja građana Ogulina iz Hrvatske pod nazivom „Hrvatska pravoslavna zajednica“ uzvratila pismom premijerki Hrvatske Jadranki Kosor. Da li ste dobili njen odgovor?
- Nismo, jer je bio Božić po katoličkom kalendaru i predsednički izbori. Moguće je da će odgovor doći. U svakom slučaju, hteli smo da ukažemo na problem pojavljivanja tog udruženja koje ima militantni duhovni karakter i u startu negira postojanje Srba i srpske crkve. Ono se istorijski temelji na sličnom udruženju koje je postojalo u vreme NDH i kada je formirana tzv. HPC.
 
Prvi tom sabranih dela patrijarha Pavla

Na Božićnom sajmu sinoć u Beogradu promovisan je prvi tom sabranih dela patrijarha Pavla „Život po Jevanđelju“ u izdanju Izdavačkog fonda Srpske pravoslavne crkve.

Izdavački fond SPC Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, čiji je patrijarh Pavle bio predsednik za života, pokrenuo je izdavanje njegovih sabranih dela. U prvom tomu „Život po Jevanđelju“ objavljene su, između ostalih, prve patrijarhove episkopske besede, beseda na ustoličenju u tron pećkih patrijarha, besede koje je izgovorio na liturgijama na Gospodnje i Bogorodičine praznike, predavanja o postu, liturgijske omilije i arhipastirske pouke u periodu od 1995. do 1998. godine.
U predgovoru prvog toma mitropolit Amfilohije je zapisao: „Mi se nadamo da će ova zapisana i sabrana reč patrijarha srpskog Pavla svojim objavljivanjem dospeti tamo gde nije mogla stići njegova usmena reč i da će ona sada kao blagodatna reč novog svetog Oca Crkve Hristove uroditi stostrukim plodom.“D. P. 


Izvor: Blic

SPC RAZMATRA PROCEDURU IZBORA POGLAVARA
Vladika Atanasije Jevtić mogući kandidat za srpskog patrijarha

Tanja Nikolić Đaković    | 06. 01. 2010. - 00:02h | Foto: M. Jošida    | Komentara: 27
Srpska pravoslavna crkva razmatra mogućnost otvaranja vrata za kandidaturu za budućeg poglavara i penzionisanim vladikama, saznaje „Blic” u vrhu SPC. To bi direktno omogućilo ulazak u izbornu trku za patrijarha i vladici Atanasiju Jevtiću koga neki episkopi žele na tronu SPC. On bi na taj način mogao da uđe u izbornu proceduru.


 
- Ovo nije jedino otvoreno pitanje. Promena Ustava SPC za izbor budućeg patrijarha moguća je, čak i nužna, ukoliko tri kandidata ne dobiju potreban broj glasova, iznad 50 odsto - kažu u SPC.
Tajnim glasanjem svih 45 episkopa biraće se novi patrijarh 22. januara na Svetom saboru SPC. Važeći Ustav SPC propisuje izbor putem žreba, sa imenima tri kandidata. Međutim, ukoliko tri kandidata ne dobiju taj potreban broj glasova, Sabor će odlučivati da li će se trojica kandidata za patrijarha birati prostom većinom, sa najvećim brojem glasova, ili će to biti izbor jednog sa najvećim brojem glasova.
Patrijarh se bira tako što u prvom krugu glasanja svi učesnici Sabora zaokruže po tri episkopska imena. Ako se nakon prvog kruga dobije ime sa natpolovičnom većinom glasova, 50 odsto plus jedan, u drugom krugu glasanja, na novim listama sa imenima svih preostalih kandidata, glasa se za sledeću dvojicu.
Kada, takođe natpolovičnom većinom bude izabrano drugo ime, pristupa se sledećem krugu glasanja dok i treći kandidat, koji mora da bude u trojnoj kandidaturi za finalni izbor žrebom, ne dobije natpolovičnu većinu glasova. U slučaju da neko ko je dobio potrebnu većinu odustane, procedura u tom krugu se ponavlja. Krugovi glasanja se ponavljaju sve dok se ne dođe do trojice episkopa sa potrebnim brojem glasova. U svim krugovima glasovi se broje javno među vladikama.
Ta tri imena potom se stavljaju u zapečaćene koverte, između korica Jevanđelja, koje se stavlja na časnu trpezu u oltaru i posle molitve priziva Svetog duha u Patrijaršijskoj kapeli, najstariji srpski kaluđer u činu arhimandrita izvlači jedan koverat ispod korica Jevanđelja. On predaje koverat predsedavajućem Sabora, koji ga otvara i saopštava ime novog patrijarha. Istovremeno, otvaraju se i druge dve koverte i prikazuju prisutnima kako bi se uverili u regularnost izbora.
Ovaj način izbora predložio je prethodnik patrijarha Pavla, patrijarh German Đorić pre 33 godine kako državne vlasti ne bi mogle ubuduće da se presudno umešaju u izbor patrijarha.
Od 1920. do 1958. godine patrijarsi su birani na izbornim saborima većinom glasova. Da bi izbor njegovog naslednika bio lišen mešanja komunističkog režima nakon Drugog svetskog rata, patrijarh German je na vanrednom Saboru, održanom 14. i 15. septembra 1967. godine predložio promenu načina izbora poglavara SPC, što su vladike prihvatile. Tada su izmenjeni članovi 42 i 43 Ustava SPC, po kojem je i patrijarh Pavle izabran 1. decembra 1990. godine.
Na prolećnom Saboru, maja 2000. godine, poništen je izbor putem žreba, da bi na prolećnom zasedanju 2005. godine ova odluka stavljena van snage i vraćen izbor pomoću žreba.
I sada ima vladika koje smatraju da izbor žrebom nije kanonski već ga smatraju jednostavno kockom, neprimenjenom u ma kojoj drugoj crkvi sveta pri izboru njenog poglavara.

Tajno glasanje
Glasanje je u svakom slučaju tajno, a izborni Sabor je punovažan ukoliko u radu učestvuje 75 odsto članova. Saborom će predsedavati episkop šabački Lavrentije kao najstariji srpski vladika po hirotoniji, odnosno rukopoloženju.

Izvor: Blic