Trenutno ubedačeno raspoloženje me je nateralo da mislim i nekim stvarima, i evo mog pitanja...
Najviše se obraćam vama starijima, vi možete odgovoriti na ovo konkretno...
Da li ste ostali ortaci i prijateljice sa prijateljima iz osnovne, srednje....
Mene brine sledeće..
Da ću završiti školu, faks, da ću naći posao, nove prijatelje, a da ću ove sadašnje, koji su mi najvažniji na svetu zaboraviti, i da će naš odnos postati nekako izveštačen, zvaničan...
Drugim rečima, da ću odrasti... I to mi se nikako ne svidja...

Mozda nisam puno stariji, ali ono bitno uvek opstaje, nekad ces saznati da nesto nije bilo bitno jer nije opstalo, nekad ce nesto, mozda jos bitnije, naici usput

Znaš li šta je meni frka? Da mi neke stvari, koje su mi sada važne, ne izgledaju kao glupost kroz par godina, zato što znam da su važne, a ujedno gledam i starije ljude oko sebe kojima takve stvari nisu nimalo bitne.
Ma puk'o sam...

Neke stvari ce ti sigurno izgledati kao glupost, a neke ne ....

pravi prijatelji ce to i ostati, ali ces zato upoznati pregrst novih, zanimljivih....

i moj ti je savet ostani u dusi takav kakav jesi...naravno uz odrastanje ide

i sazrevanje, i prema nekim stvarima i situacijama ces se odgovornije

i drugacije ponasati...ma bice ti super...

moje iskustvo:
samo a jednim drugom se cujem, povremeno, ponekad iz osnovne,
a srednja, najbolja drugarica, i dan danas, iako su nas obrazovanje, obaveze i ostalo odvojili, al ona je ipak ostala najbolja. al je potrebno mnogo ulaganja u to prijateljstvo.
a sto se tice faxa, skoro niko. uglavnom su nas vezali ispiti, ucenje, skripte i tako to.
za posao jos ne znam.

potpuno je normalno da neki ljudi odu iz naših života,

da bi došli neki novi.

i to je sve samo ne tužno.

ljudi se mjenjau i neka iskustva i odnosi ostanu samo kao lijepa uspomena.

neka uspiju izdržati sud vremena,neka ne.

što nužno ne mora da znači da su i bila loša...

ona su,ta prijatelstva koja to više nisu,imala određenu svrhu,izgradila nas i često pripremila za nova iskustva i odnose.

Ja znam da ću ja ostati ovakav, ali me brine da moji prijatelji ne postanu oni klasicni stereotipni ljudi, koji nemaju pravih prijatelja, već samo nekoga sa kojim će se čuti povremeno, ili izaći negde...

Proci ce ... to ti je oblik straha od nepoznatog, ja sam isto tako , par dana po zavrsetku srednje ...

A ja sam pesimista, istina je malo lepsa

Ostaces u kontaktu sa onima koji su tebi najbolji i upoznaces nove ljude , pogotovo ako ides na fax, tu su ljudi sa slicnim interesovanjima kao i ti, mnogo bolja selekcija, i sa 95% njih ces super da se slazes  ...

Ali, mene zanima, da li ste se vi stariji promenili, da li ste postali... Kako bih rekao... Nemojte pogrešno da me shvatite... Dosadni? 
Mislim, imate li vremena, i što je još važnije, volje, da se ponekad jednostavno otkačite,  ponašate nezrelo?
Napominjem, ne neodgovorno, samo nezrelo...

ma jok,

s tim prijateljem uvek ostajes isti, nema menjanja.